Новац покреће читав модерни свијет

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ - МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA (Тајне новца и систем савезних резерви) (7)

Садашњи монетарни систем готово да је копија система који је издржавао војсковође прије седам вијекова. Данас су, међутим, банкари ти који профитирају од новца, а не војсковође.

Први човјек није имао никакве потребе за новцем. Ловио је када је био гладан, а обрађивао је земљу да би имао хране за зиму. Aко би му затребало нешто што је имао сусјед, трампа се просто наметалаНовац - било да је реч о парчету хартије или о фигурици на екрану компјутера - сам по себи је безвредан, па ипак покреће модерни свет. Спољни сјај новца и банкарства упоређен је са сјајем религије, па ипак само они који од њега профитирају схватају унутрашње деловање култа новца. И веома се труде да тако и остане.

Крајње контролисање новца у Aмерици налази се код банкара Система савезних резерви, што је "суштинска аномалија у самом језгру репрезентативне демократије, непријатна контрадикција грађанској митологији самоуправе", како је писао Вилијам Грајдер, један од бивших помоћника уредника у Вашингтон посту. Његова књига Тајне храма: на који начин Савезне резерве управљају земљом (објављена 1987), омаловажава "нативистичке теорије завере", па ипак представља речиту расправу која показује завереничку контролу Савезних резерви.

Први човек није имао никакве потребе за новцем. Ловио је када је био гладан, а обрађивао је земљу да би имао хране за зиму. Aко би му затребало нешто што је имао сусјед, трампа се просто наметала.

О пастиру, овцама и новцу

Међутим, када су послови постали специјализовани, ограничења трампе била су очита. Пастир није могао увек да дотера цело стадо на пијацу. Тако су људи прешли на новац као меру богатства.

Племенитих метала, посебно злата, било је у ограниченим количинама, а увек је било пожељно и лако преносиво у новчићима на којима су биле отиснуте речи или слике ради гарантовања аутентичности и чистоће - а приписивало му се древно, готово свето, поштовање. Aли тешке вреће златника биле су заиста огроман терет, и веома изазован мамац за лопове и пљачкаше.

Тако је настао папирнати новац. Новчаница од хартије била је просто признаница. Папир као такав сматрао се драгоценим као права роба или услуга. Овај поступак је неко време добро функционисао, али су онда неки појединци схватили да папирни новац, ако се да на позајмицу, може да се оплоди.

Први златари који су чували златнике користили су ово сложено богатство као основу за штампање папирног новца. Како је било готово невероватно да ће сви тражити у исто време да им се врати злато, златари су постали банкари.

 Позајмљивали су део залиха уз камате или профит. Ова пракса - позајмљивање већег дела богатства и задржавање само малог дела у случају нужде - постала је позната као уситњена резерва или уситњено банкарство. Овај систем је добро функционисао уколико сви не би изненада пожелели натраг свој улог и почињали "јурњаву" банке.

Поред уситњеног банкарства постојао је концепт "неважећег" новца - који је могао да важи само ако би био донет законски пропис за то или одлука владе. Давни пример оваквог система забележио је Марко Поло за време посете Кини 1275. Поло је приметио да цар присиљава народ да прима црне комадиће хартије са службеним печатом као законити новац под претњом казне затвором или смрћу. Тада би све своје дугове исплатио на тај начин.

Завјере у банкама

"Човек дође у искушење да се диви (царевој) дрској моћи и покорности његових поданика који су трпели такав бес", пише Грифин, "али наше задовољство брзо нестаје када размислимо о сличности наших новчаница из Резервног фонда. Оне су украшене потписима и печатима; фалсификатори се строго кажњавају; Влада њима исплаћује дугове; народ се присиљава да их прими; праве се у толиким количинама да су једнаке свом благу света. Па ипак, праве се готово без трошкова. У ствари, наш садашњи монетарни систем готово да је копија система који је издржавао војсковође пре седам векова."

Данас су, међутим, банкари ти који профитирају од новца, а не војсковође, а у ту сврху су створили невероватан механизам: Систем савезних резерви.

Свако ко жели да докаже постојање завера у Aмерици треба само да погледа настанак наше централне банке. Ево документоване завере у којој се налазе имена оних који су везани за модерна тајна друштва.

Први амерички колонисти штампали су малу количину новца и развијали су се. Бенџамин Френклин је објашњавао: "У колонама штампамо сопствени новац. Зове се колонијално писмо. Штампамо га у правој сразмери са захтевима трговине и индустрије да би производи лако прешли из руку произвођача у руке потрошача... На тај начин, стварајући за себе сопствени папирни новац, контролишемо његову куповну моћ, и никоме не плаћамо камате".

Енглески парламент, на захтјев Банке Енглеске, ставио је тачку на овај колонијални развој доношењем Закона о новцу 1764, којим је забрањено његово штампање. Колонисти су били присиљени да прихвате новчанице Банке Енглеске. Френклин и остали су тврдили да је та забрана узроковала економску кризу и велику незапосленост, што ће довести до америчке револуције.

                                ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.