Novac pokreće čitav moderni svijet

VLADAVINA TAJNOM - MODERNA TAJNA DRUŠTVA (Tajne novca i sistem saveznih rezervi) (7)

Sadašnji monetarni sistem gotovo da je kopija sistema koji je izdržavao vojskovođe prije sedam vijekova. Danas su, međutim, bankari ti koji profitiraju od novca, a ne vojskovođe.

Prvi čovjek nije imao nikakve potrebe za novcem. Lovio je kada je bio gladan, a obrađivao je zemlju da bi imao hrane za zimu. Ako bi mu zatrebalo nešto što je imao susjed, trampa se prosto nametalaNovac - bilo da je reč o parčetu hartije ili o figurici na ekranu kompjutera - sam po sebi je bezvredan, pa ipak pokreće moderni svet. Spoljni sjaj novca i bankarstva upoređen je sa sjajem religije, pa ipak samo oni koji od njega profitiraju shvataju unutrašnje delovanje kulta novca. I veoma se trude da tako i ostane.

Krajnje kontrolisanje novca u Americi nalazi se kod bankara Sistema saveznih rezervi, što je "suštinska anomalija u samom jezgru reprezentativne demokratije, neprijatna kontradikcija građanskoj mitologiji samouprave", kako je pisao Vilijam Grajder, jedan od bivših pomoćnika urednika u Vašington postu. Njegova knjiga Tajne hrama: na koji način Savezne rezerve upravljaju zemljom (objavljena 1987), omalovažava "nativističke teorije zavere", pa ipak predstavlja rečitu raspravu koja pokazuje zavereničku kontrolu Saveznih rezervi.

Prvi čovek nije imao nikakve potrebe za novcem. Lovio je kada je bio gladan, a obrađivao je zemlju da bi imao hrane za zimu. Ako bi mu zatrebalo nešto što je imao susjed, trampa se prosto nametala.

O pastiru, ovcama i novcu

Međutim, kada su poslovi postali specijalizovani, ograničenja trampe bila su očita. Pastir nije mogao uvek da dotera celo stado na pijacu. Tako su ljudi prešli na novac kao meru bogatstva.

Plemenitih metala, posebno zlata, bilo je u ograničenim količinama, a uvek je bilo poželjno i lako prenosivo u novčićima na kojima su bile otisnute reči ili slike radi garantovanja autentičnosti i čistoće - a pripisivalo mu se drevno, gotovo sveto, poštovanje. Ali teške vreće zlatnika bile su zaista ogroman teret, i veoma izazovan mamac za lopove i pljačkaše.

Tako je nastao papirnati novac. Novčanica od hartije bila je prosto priznanica. Papir kao takav smatrao se dragocenim kao prava roba ili usluga. Ovaj postupak je neko vreme dobro funkcionisao, ali su onda neki pojedinci shvatili da papirni novac, ako se da na pozajmicu, može da se oplodi.

Prvi zlatari koji su čuvali zlatnike koristili su ovo složeno bogatstvo kao osnovu za štampanje papirnog novca. Kako je bilo gotovo neverovatno da će svi tražiti u isto vreme da im se vrati zlato, zlatari su postali bankari.

 Pozajmljivali su deo zaliha uz kamate ili profit. Ova praksa - pozajmljivanje većeg dela bogatstva i zadržavanje samo malog dela u slučaju nužde - postala je poznata kao usitnjena rezerva ili usitnjeno bankarstvo. Ovaj sistem je dobro funkcionisao ukoliko svi ne bi iznenada poželeli natrag svoj ulog i počinjali "jurnjavu" banke.

Pored usitnjenog bankarstva postojao je koncept "nevažećeg" novca - koji je mogao da važi samo ako bi bio donet zakonski propis za to ili odluka vlade. Davni primer ovakvog sistema zabeležio je Marko Polo za vreme posete Kini 1275. Polo je primetio da car prisiljava narod da prima crne komadiće hartije sa službenim pečatom kao zakoniti novac pod pretnjom kazne zatvorom ili smrću. Tada bi sve svoje dugove isplatio na taj način.

Zavjere u bankama

"Čovek dođe u iskušenje da se divi (carevoj) drskoj moći i pokornosti njegovih podanika koji su trpeli takav bes", piše Grifin, "ali naše zadovoljstvo brzo nestaje kada razmislimo o sličnosti naših novčanica iz Rezervnog fonda. One su ukrašene potpisima i pečatima; falsifikatori se strogo kažnjavaju; Vlada njima isplaćuje dugove; narod se prisiljava da ih primi; prave se u tolikim količinama da su jednake svom blagu sveta. Pa ipak, prave se gotovo bez troškova. U stvari, naš sadašnji monetarni sistem gotovo da je kopija sistema koji je izdržavao vojskovođe pre sedam vekova."

Danas su, međutim, bankari ti koji profitiraju od novca, a ne vojskovođe, a u tu svrhu su stvorili neverovatan mehanizam: Sistem saveznih rezervi.

Svako ko želi da dokaže postojanje zavera u Americi treba samo da pogleda nastanak naše centralne banke. Evo dokumentovane zavere u kojoj se nalaze imena onih koji su vezani za moderna tajna društva.

Prvi američki kolonisti štampali su malu količinu novca i razvijali su se. Bendžamin Frenklin je objašnjavao: "U kolonama štampamo sopstveni novac. Zove se kolonijalno pismo. Štampamo ga u pravoj srazmeri sa zahtevima trgovine i industrije da bi proizvodi lako prešli iz ruku proizvođača u ruke potrošača... Na taj način, stvarajući za sebe sopstveni papirni novac, kontrolišemo njegovu kupovnu moć, i nikome ne plaćamo kamate".

Engleski parlament, na zahtjev Banke Engleske, stavio je tačku na ovaj kolonijalni razvoj donošenjem Zakona o novcu 1764, kojim je zabranjeno njegovo štampanje. Kolonisti su bili prisiljeni da prihvate novčanice Banke Engleske. Frenklin i ostali su tvrdili da je ta zabrana uzrokovala ekonomsku krizu i veliku nezaposlenost, što će dovesti do američke revolucije.

                                ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.