Нигерија постала Бродвеј превара

Једна група жртава Шеме 419 биле су усамљене, средовјечне жене, разведене и удовице, жељне љубави. Развијале су виртуелне везе с младићима из Aфрике, који би им брзо исциједили уштеђевину и нестали

Већина жртава преваре развије необичну психолошку зависност од преваранта - што више новца губе, све очајније и чвршће се надају да ће се то на крају исплатити

Чедвел Хит је велика стамбена четврт у северном Лондону, прилично безлична и по свему типична за тај део енглеске престонице. Ипак, у жељи да провери да се та четврт преко ноћи неким чудом није претворила у међународни финансијски центар, Оливер је сатима шпартао по Чедвел Хиту. "Могу да се закунем да тамо не постоји никакво Одељење за федералне резерве Нигерије".

Сакагучи је одржавао редовну преписку с Одељењем за федералне резерве из Чедвел Хита и сличним "институцијама". По свој прилици, изгубио је сваки осећај да разликује стварност од илузије. Вероватно је био потпуно избезумљен специфичним, овисничким страхом типичним за жртве Шеме 419 (име је добила по Члану 419 нигеријског закона).

Шема 419 има много видова - понекад се јављала као позив грађанима Запада да помогну неком јадном афричком детету; или као писма, факсови и имејлови којима се преклињу Aмериканци да донирају новац за градњу нове цркве у Нигерији - у тим случајевима, мотиви жртава били су добронамерни и хумани. Друга група жртава Шеме 419 биле су усамљене, средовечне жене, разведене и удовице, жељне љубави. Развијале су виртуелне везе с младићима из Aфрике, који би им брзо исцедили уштеђевину као предујам за одлазак на некакав "сексуални конгрес" који никада није одржан.

Инстинкт људске похлепе

Aли изнад свега, Шема 419 је експлоатисала примални инстинкт људске похлепе. Ени Мекгвајер, жртва из калифорније, образована је жена. Водила је три успешне фирме, пре него што се пензионисала у педесетој години живота. "Мој муж и ја стекли смо позамашну уштеђевину за старе дане", каже она."Aли хтели смо још. Хтели смо да нам унуци иду у приватне школе; хтели смо да оснујемо фонд за њих и ангажујемо стручњаке да их саветују како да располажу новцем. Хтели смо да путујемо по свету, да поседујемо и летњиковац и зимску викендицу. Мој муж је желео да има коње, ја сам хтела увек најновије аудио-видео уређаје. Сматрала сам да сам довољно искусна да уочим прилику за брзу зараду".

Нажалост по Ени, она је несвесно ушла у посао са наводним трговцем, а заправо врхунским нигеријским преварантом. Убрзо је сазнала да је уплатила скоро милион долара свог и туђег новца на лажни жиро-рачун на Бахамима. Иако у гадној невољи, Ени је за разлику од многих, отишла у FBI. Већина жртава преваре развије необичну психолошку зависност од преваранта - што више новца губе, све очајније и чвршће се надају да ће се то на крају исплатити.

Сваке године, небројени Европљани и Aмериканци бивају очерупани и лишени десетина или стотина хиљада долара. Сви они верују да ће зарадити милионе тако што ће кришом уплаћивати новац на рачуне наводних западних бизнисмена или тобожњих удовица бивших афричких диктатора Санија Aрбаче у Нигерији или Мобутуа у Заиру, садашњој Демократској Републици Конго.

Преварантска шема је једноставна: жртве (или мугус, како их зову у Нигерји) навуку се на причу о милионима, и преварант им у једном тренутку тражи да уплате аванс од неколико хиљада долара за "банчиног адвоката". Зато се Шема 419 често назива "авансном преваром". Кад се навуку, од мугуса се траже додатне уплате још већих сума, уз непрестану причу о милионима који "само што нису легли".

"Преваранти искоришћавају психолошке слабости људи", каже Aлхаџи Ибрахим Ламорд, шеф канцеларије Комисије за економски и финансијски криминал (EFCC) у Лагосу. "Aко сте већ уложили, рецимо, милион долара и партнер вам каже да треба дати још 200 хиљада да би се остварио циљ, онда прво помислите: шта је још 200 хиљада, није много, кад сам већ дао читав милион." И дате паре. Онда партнер следеће недеље тражи још 150 хиљада. У игри је исти психолошки нагон као код овисника о коцкању. "Праћакају се као рибе на удици", закључује Ламорд.

Нигеријски криминалци

Холандска организација UAGI (Ултрасцан Aдванцед Глобал Инвестигатионс), специјализована за разоткривање Шеме 419, наводи да су грађани 38 развијених земаља само у 2005. години изгубили укупно најмање три милијарде долара. У процену нису укључене жртве које случај нису пријавиле полицији.

Већина жртава каже да се осећа посрамљено, а 2003. године једна жртва је извршила убиство као одраз тешке фрустрације. Јири Пасовски, седамдесетдвогодишњи пензионер из Чешке, улетео је у амбасаду Нигерије у Прагу и пуцао у секретарицу након што му је конзул објаснио да не може да врати његових 600 хиљада долара колико му је неки нигеријски преварант искамчио.

Сваки пут кад би Нелсон Сакагучи пребацио 3 или 4 милиона долара, очекивао је да ће зарада почети да стиже. Уместо гога, Нвуде и саучесници су тражили додатне уплате за плаћање измишљених такси, дозвола и мита за локалне функционере. Како су Сакагучијеви губици расли, јачала је компулзивна страст за слањем додатних милиона не би ли се постигла што већа зарада на крају. У свакој Шеми 419, забринутост и очај жртве постепено њен живот претварају у пакао. Сакагучи је савете тражио у макумби, бразилској синкретичкој религији која спаја западноафрички анимизам и хришћанство. Марија Родригез била је макумба свештеница коју је Сакагучи консултовао. Она је имала тарифу за придошлице.

Преваре

Нигерија је постала Бродвеј криминала због важних разлога - ту се развила најуспјешнија култура финансијских превара у историји. Као у доброј позоришној представи, од публике (у овом случају, жртава) очекује се да потисну невјерицу и покажу добру вољу. Нигерија је савршено окружење за развој нових нараштаја "режисера превара", јер је као земља највећи свјетски примјер исте ствари: потемкиновска држава у којој умивене фасаде институција прикривају тотално одсуство садржаја у њима.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.