Nigerija postala Brodvej prevara

Jedna grupa žrtava Šeme 419 bile su usamljene, sredovječne žene, razvedene i udovice, željne ljubavi. Razvijale su virtuelne veze s mladićima iz Afrike, koji bi im brzo iscijedili ušteđevinu i nestali

Većina žrtava prevare razvije neobičnu psihološku zavisnost od prevaranta - što više novca gube, sve očajnije i čvršće se nadaju da će se to na kraju isplatiti

Čedvel Hit je velika stambena četvrt u severnom Londonu, prilično bezlična i po svemu tipična za taj deo engleske prestonice. Ipak, u želji da proveri da se ta četvrt preko noći nekim čudom nije pretvorila u međunarodni finansijski centar, Oliver je satima špartao po Čedvel Hitu. "Mogu da se zakunem da tamo ne postoji nikakvo Odeljenje za federalne rezerve Nigerije".

Sakaguči je održavao redovnu prepisku s Odeljenjem za federalne rezerve iz Čedvel Hita i sličnim "institucijama". Po svoj prilici, izgubio je svaki osećaj da razlikuje stvarnost od iluzije. Verovatno je bio potpuno izbezumljen specifičnim, ovisničkim strahom tipičnim za žrtve Šeme 419 (ime je dobila po Članu 419 nigerijskog zakona).

Šema 419 ima mnogo vidova - ponekad se javljala kao poziv građanima Zapada da pomognu nekom jadnom afričkom detetu; ili kao pisma, faksovi i imejlovi kojima se preklinju Amerikanci da doniraju novac za gradnju nove crkve u Nigeriji - u tim slučajevima, motivi žrtava bili su dobronamerni i humani. Druga grupa žrtava Šeme 419 bile su usamljene, sredovečne žene, razvedene i udovice, željne ljubavi. Razvijale su virtuelne veze s mladićima iz Afrike, koji bi im brzo iscedili ušteđevinu kao predujam za odlazak na nekakav "seksualni kongres" koji nikada nije održan.

Instinkt ljudske pohlepe

Ali iznad svega, Šema 419 je eksploatisala primalni instinkt ljudske pohlepe. Eni Mekgvajer, žrtva iz kalifornije, obrazovana je žena. Vodila je tri uspešne firme, pre nego što se penzionisala u pedesetoj godini života. "Moj muž i ja stekli smo pozamašnu ušteđevinu za stare dane", kaže ona."Ali hteli smo još. Hteli smo da nam unuci idu u privatne škole; hteli smo da osnujemo fond za njih i angažujemo stručnjake da ih savetuju kako da raspolažu novcem. Hteli smo da putujemo po svetu, da posedujemo i letnjikovac i zimsku vikendicu. Moj muž je želeo da ima konje, ja sam htela uvek najnovije audio-video uređaje. Smatrala sam da sam dovoljno iskusna da uočim priliku za brzu zaradu".

Nažalost po Eni, ona je nesvesno ušla u posao sa navodnim trgovcem, a zapravo vrhunskim nigerijskim prevarantom. Ubrzo je saznala da je uplatila skoro milion dolara svog i tuđeg novca na lažni žiro-račun na Bahamima. Iako u gadnoj nevolji, Eni je za razliku od mnogih, otišla u FBI. Većina žrtava prevare razvije neobičnu psihološku zavisnost od prevaranta - što više novca gube, sve očajnije i čvršće se nadaju da će se to na kraju isplatiti.

Svake godine, nebrojeni Evropljani i Amerikanci bivaju očerupani i lišeni desetina ili stotina hiljada dolara. Svi oni veruju da će zaraditi milione tako što će krišom uplaćivati novac na račune navodnih zapadnih biznismena ili tobožnjih udovica bivših afričkih diktatora Sanija Arbače u Nigeriji ili Mobutua u Zairu, sadašnjoj Demokratskoj Republici Kongo.

Prevarantska šema je jednostavna: žrtve (ili mugus, kako ih zovu u Nigerji) navuku se na priču o milionima, i prevarant im u jednom trenutku traži da uplate avans od nekoliko hiljada dolara za "bančinog advokata". Zato se Šema 419 često naziva "avansnom prevarom". Kad se navuku, od mugusa se traže dodatne uplate još većih suma, uz neprestanu priču o milionima koji "samo što nisu legli".

"Prevaranti iskorišćavaju psihološke slabosti ljudi", kaže Alhadži Ibrahim Lamord, šef kancelarije Komisije za ekonomski i finansijski kriminal (EFCC) u Lagosu. "Ako ste već uložili, recimo, milion dolara i partner vam kaže da treba dati još 200 hiljada da bi se ostvario cilj, onda prvo pomislite: šta je još 200 hiljada, nije mnogo, kad sam već dao čitav milion." I date pare. Onda partner sledeće nedelje traži još 150 hiljada. U igri je isti psihološki nagon kao kod ovisnika o kockanju. "Praćakaju se kao ribe na udici", zaključuje Lamord.

Nigerijski kriminalci

Holandska organizacija UAGI (Ultrascan Advanced Global Investigations), specijalizovana za razotkrivanje Šeme 419, navodi da su građani 38 razvijenih zemalja samo u 2005. godini izgubili ukupno najmanje tri milijarde dolara. U procenu nisu uključene žrtve koje slučaj nisu prijavile policiji.

Većina žrtava kaže da se oseća posramljeno, a 2003. godine jedna žrtva je izvršila ubistvo kao odraz teške frustracije. Jiri Pasovski, sedamdesetdvogodišnji penzioner iz Češke, uleteo je u ambasadu Nigerije u Pragu i pucao u sekretaricu nakon što mu je konzul objasnio da ne može da vrati njegovih 600 hiljada dolara koliko mu je neki nigerijski prevarant iskamčio.

Svaki put kad bi Nelson Sakaguči prebacio 3 ili 4 miliona dolara, očekivao je da će zarada početi da stiže. Umesto goga, Nvude i saučesnici su tražili dodatne uplate za plaćanje izmišljenih taksi, dozvola i mita za lokalne funkcionere. Kako su Sakagučijevi gubici rasli, jačala je kompulzivna strast za slanjem dodatnih miliona ne bi li se postigla što veća zarada na kraju. U svakoj Šemi 419, zabrinutost i očaj žrtve postepeno njen život pretvaraju u pakao. Sakaguči je savete tražio u makumbi, brazilskoj sinkretičkoj religiji koja spaja zapadnoafrički animizam i hrišćanstvo. Marija Rodrigez bila je makumba sveštenica koju je Sakaguči konsultovao. Ona je imala tarifu za pridošlice.

Prevare

Nigerija je postala Brodvej kriminala zbog važnih razloga - tu se razvila najuspješnija kultura finansijskih prevara u istoriji. Kao u dobroj pozorišnoj predstavi, od publike (u ovom slučaju, žrtava) očekuje se da potisnu nevjericu i pokažu dobru volju. Nigerija je savršeno okruženje za razvoj novih naraštaja "režisera prevara", jer je kao zemlja najveći svjetski primjer iste stvari: potemkinovska država u kojoj umivene fasade institucija prikrivaju totalno odsustvo sadržaja u njima.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.