НЕСВЕТИ ТЕРОР - Убрзано наоружавање Ченгићеве паравојске

Муслимани су 1991. и у Бечу куповали наоружање и муницију бивших чланица Варшавског пакта, док је Либан слао вишак оружја својим босанским истовјерницима.

Патриотска лига основана као приватна милиција СДA. Патриотска лига је била под командом Хасана Ченгића, "летећег имама", који је прикупљао оружје и новац за рат из исламских земаља

***********************************

У другој половини 1991. супротно Изетбеговићевим јавним изјавама о мирној будућности, СДA је била веома активна у припремама за рат у Босни, за који је вођство странке знало да предстоји. Већ у јуну, још пре него што су Словенија и Хрватска прогласиле независност и десет месеци пре но што је дошло до отворених сукоба у Босни, врх СДA је одлучио да образује сопствене паравојне снаге, а иза затворених врата неки партијски лидери су отворено тврдили да је рат неизбежан.

Рађање муслиманских паравојних снага, познатих као Патриотска лига, јесте прича о позадини босанског рата о којој се најмање извештавало; у већини западних ратних извештаја она се помиње узгред, ако се уопште и помиње. Патриотска лига је била под командом Хасана Ченгића, тридесетчетворогодишњег имама, који је потицао из једне од најугледнијих муслиманских породица и 1983. био оптужен заједно са Изетбеговићем. Познат као "летећи имам" због својих честих путовања по исламским земљама, Ченгић је био способан организатор и посвећени исламиста са "завереничком логиком" која је плашила и пријатеље и противнике; пре краја 1991. организовао је тајне пошиљке оружја у Босну, како би опремио своје паравојне трупе, укључујући и пошиљке из Словеније, која је већ стекла независност и била срећна да у исти мах заради новац и зада тешкоће Србима.

Приватна милиција СДA

Муслимани су 1991. и у Бечу куповали наоружање и муницију бивших чланица Варшавског пакта, док је Либан слао вишак оружја својим босанским истоверницима. Важно је истаћи да је Патриотска лига основана као приватна милиција СДA, а не као оружана снага Босне; њене официре је бирала странка, а основана је да би служила Изетбеговићу и остваривању његових тежњи.

Финансирање Патриотске лиге било је приоритет за Изетбеговића. Паравојна снага, која се ослањала на структуру јединица босанске Територијалне одбране, захтевала је оружје, муницију, залихе и униформе. Хасан Ченгић је послат у пријатељске исламске земље да прикупи средства; благонаклоним слушаоцима је говорио да је новац потребан како би се обезбедила свемуслиманска држава у Босни. Едхем Бичакчић, ветеран Изетбеговићеве групе и суђења из 1983, сажето је одредио "примарни интерес" СДA: "муслиманска држава ће нам омогућити опстанак, а не заједнички живот за који други народи нису заинтересовани". Убрзо је КОС почео да добија обавештења о томе да СДA планира снаге од тридесет хиљада људи, обучених и опремљених уз помоћ Ирана и Саудијске Aрабије. Шпијуне Београда исто толико је бринуло и то што СДA врбује муслиманске официре ЈНA за командни кадар и вођство Патриотске лиге.

Муслимани и Хрвати су 25. јануара у босанском парламенту изгласали расписивање референдума о независности, који ће се одржати крајем фебруара, уз подршку Европске заједнице. Дан пре референдума, 28. фебруара, босански Срби су усвојили устав Републике Српске, како су је они називали; припремали су се да делују ако Изетбеговић победи на референдуму.

Референдумом одржаним 29. фебруара и 1. марта није остварена убедљива победа какву је СДA желела. Уз подршку босанских Хрвата, референдум који су подржавали муслимани добио је 62,68 процената гласова изашлих бирача; Срби су бојкотовали референдум не желећи да дају легитимитет овом догађају. Ипак, то није представљало две трећине гласова како је захтевао босански устав. Упркос томе, Изетбеговић се спремао да прогласи независност.

Први пуцањ и рат

Многи Срби су схватили као провокацију и кобан предзнак то што су другог дана референдума муслимани напали ненаоружане Србе у центру Сарајева; муслимани су пуцали на свадбену поворку. Напад се одиграо на Башчаршији, старом турском делу града и у њему је погинуо младожењин отац, а православни свештеник је рањен. Трезвеним посматрачима је било јасно да Босна срља у амбис и да ће брзо у њега упасти.

Последњи очајнички покушај Европе да спречи катастрофу збио се у трећој недељи фебруара. Португалски премијер Жозе Кутиљеро делујући у име Европске заједнице, окупио је у Лисабону представнике босанских народа. На конференцији, која се у почетку чинила успешном, учествовали су Изетбеговић, Караџић и Мате Бобан, лидер босанских Хрвата. Све стране су прихватиле принцип да ће Босна и Херцеговина бити јединствена, независна држава организована на бази етничких региона или кантона са знатном локалном аутономијом. Лисабон је представљао велики корак напред, јер су Срби пристали на јединствену босанску државу под условом да муслимани не могу њоме владати на централистички начин, што је била улога кантона. Изетбеговић се сложио с овим планом, очигледно видевши једину шансу да се избегне рат и тако очува независна босанска држава. Међутим, по повратку у Сарајево, он је одлучио да одбаци ову иницијативу... Лисабонски дебакл је био непосредни узрок рата.

Европска заједница је 6. априла 1992. прихватила Изетбеговићево проглашење независности признавши Републику Босну и Херцеговину као независну државу. Већ кроз неколико сати босански Срби су прогласили независност Републике Српске, као што је Радован Караџић и обећао. Рат је коначно стигао у Сарајево.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.