NESVETI TEROR - Ubrzano naoružavanje Čengićeve paravojske

Muslimani su 1991. i u Beču kupovali naoružanje i municiju bivših članica Varšavskog pakta, dok je Liban slao višak oružja svojim bosanskim istovjernicima.

Patriotska liga osnovana kao privatna milicija SDA. Patriotska liga je bila pod komandom Hasana Čengića, "letećeg imama", koji je prikupljao oružje i novac za rat iz islamskih zemalja

***********************************

U drugoj polovini 1991. suprotno Izetbegovićevim javnim izjavama o mirnoj budućnosti, SDA je bila veoma aktivna u pripremama za rat u Bosni, za koji je vođstvo stranke znalo da predstoji. Već u junu, još pre nego što su Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost i deset meseci pre no što je došlo do otvorenih sukoba u Bosni, vrh SDA je odlučio da obrazuje sopstvene paravojne snage, a iza zatvorenih vrata neki partijski lideri su otvoreno tvrdili da je rat neizbežan.

Rađanje muslimanskih paravojnih snaga, poznatih kao Patriotska liga, jeste priča o pozadini bosanskog rata o kojoj se najmanje izveštavalo; u većini zapadnih ratnih izveštaja ona se pominje uzgred, ako se uopšte i pominje. Patriotska liga je bila pod komandom Hasana Čengića, tridesetčetvorogodišnjeg imama, koji je poticao iz jedne od najuglednijih muslimanskih porodica i 1983. bio optužen zajedno sa Izetbegovićem. Poznat kao "leteći imam" zbog svojih čestih putovanja po islamskim zemljama, Čengić je bio sposoban organizator i posvećeni islamista sa "zavereničkom logikom" koja je plašila i prijatelje i protivnike; pre kraja 1991. organizovao je tajne pošiljke oružja u Bosnu, kako bi opremio svoje paravojne trupe, uključujući i pošiljke iz Slovenije, koja je već stekla nezavisnost i bila srećna da u isti mah zaradi novac i zada teškoće Srbima.

Privatna milicija SDA

Muslimani su 1991. i u Beču kupovali naoružanje i municiju bivših članica Varšavskog pakta, dok je Liban slao višak oružja svojim bosanskim istovernicima. Važno je istaći da je Patriotska liga osnovana kao privatna milicija SDA, a ne kao oružana snaga Bosne; njene oficire je birala stranka, a osnovana je da bi služila Izetbegoviću i ostvarivanju njegovih težnji.

Finansiranje Patriotske lige bilo je prioritet za Izetbegovića. Paravojna snaga, koja se oslanjala na strukturu jedinica bosanske Teritorijalne odbrane, zahtevala je oružje, municiju, zalihe i uniforme. Hasan Čengić je poslat u prijateljske islamske zemlje da prikupi sredstva; blagonaklonim slušaocima je govorio da je novac potreban kako bi se obezbedila svemuslimanska država u Bosni. Edhem Bičakčić, veteran Izetbegovićeve grupe i suđenja iz 1983, sažeto je odredio "primarni interes" SDA: "muslimanska država će nam omogućiti opstanak, a ne zajednički život za koji drugi narodi nisu zainteresovani". Ubrzo je KOS počeo da dobija obaveštenja o tome da SDA planira snage od trideset hiljada ljudi, obučenih i opremljenih uz pomoć Irana i Saudijske Arabije. Špijune Beograda isto toliko je brinulo i to što SDA vrbuje muslimanske oficire JNA za komandni kadar i vođstvo Patriotske lige.

Muslimani i Hrvati su 25. januara u bosanskom parlamentu izglasali raspisivanje referenduma o nezavisnosti, koji će se održati krajem februara, uz podršku Evropske zajednice. Dan pre referenduma, 28. februara, bosanski Srbi su usvojili ustav Republike Srpske, kako su je oni nazivali; pripremali su se da deluju ako Izetbegović pobedi na referendumu.

Referendumom održanim 29. februara i 1. marta nije ostvarena ubedljiva pobeda kakvu je SDA želela. Uz podršku bosanskih Hrvata, referendum koji su podržavali muslimani dobio je 62,68 procenata glasova izašlih birača; Srbi su bojkotovali referendum ne želeći da daju legitimitet ovom događaju. Ipak, to nije predstavljalo dve trećine glasova kako je zahtevao bosanski ustav. Uprkos tome, Izetbegović se spremao da proglasi nezavisnost.

Prvi pucanj i rat

Mnogi Srbi su shvatili kao provokaciju i koban predznak to što su drugog dana referenduma muslimani napali nenaoružane Srbe u centru Sarajeva; muslimani su pucali na svadbenu povorku. Napad se odigrao na Baščaršiji, starom turskom delu grada i u njemu je poginuo mladoženjin otac, a pravoslavni sveštenik je ranjen. Trezvenim posmatračima je bilo jasno da Bosna srlja u ambis i da će brzo u njega upasti.

Poslednji očajnički pokušaj Evrope da spreči katastrofu zbio se u trećoj nedelji februara. Portugalski premijer Žoze Kutiljero delujući u ime Evropske zajednice, okupio je u Lisabonu predstavnike bosanskih naroda. Na konferenciji, koja se u početku činila uspešnom, učestvovali su Izetbegović, Karadžić i Mate Boban, lider bosanskih Hrvata. Sve strane su prihvatile princip da će Bosna i Hercegovina biti jedinstvena, nezavisna država organizovana na bazi etničkih regiona ili kantona sa znatnom lokalnom autonomijom. Lisabon je predstavljao veliki korak napred, jer su Srbi pristali na jedinstvenu bosansku državu pod uslovom da muslimani ne mogu njome vladati na centralistički način, što je bila uloga kantona. Izetbegović se složio s ovim planom, očigledno videvši jedinu šansu da se izbegne rat i tako očuva nezavisna bosanska država. Međutim, po povratku u Sarajevo, on je odlučio da odbaci ovu inicijativu... Lisabonski debakl je bio neposredni uzrok rata.

Evropska zajednica je 6. aprila 1992. prihvatila Izetbegovićevo proglašenje nezavisnosti priznavši Republiku Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu državu. Već kroz nekoliko sati bosanski Srbi su proglasili nezavisnost Republike Srpske, kao što je Radovan Karadžić i obećao. Rat je konačno stigao u Sarajevo.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.