Некритички медији и успавана јавност

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ - МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA (10)

"Можда медији нису увек способни да нам кажу како да размишљамо, али су врло успешни у наметању тема о којима треба да размишљамо", изјавио је критичар Мајкл Паренти.

Готово половина испитаних новинара вјерује да су вијести површне и неадекватне. У америчким "будним" средствима информисања нема извјештаја са састанака Групе Билдерберг, Трилатерале комисије и ССО-а.

 **********************************

 Иако масовни медији не раде у тајности, њихова унутрашња структура и деловање остају мистерија највећем делу јавности. A њихов утицај не може се потцењивати.

Током целе 1998. нико није могао дуго да се бави трансфером нуклеарне технологије Кини који је извела Клинтонова администрација или тиме како је председник пропевао о сумњивим наредбама за проширење зоне међународних вода дуж границе СAД за више од 150 миља. Масовни медији су концентрисали пажњу јавности на Клинтонове сексуалне испаде.

"Можда медији нису увек способни да нам кажу како да размишљамо, али су врло успешни у наметању тема о којима треба да размишљамо", изјавио је критичар Мајкл Паренти.

Многи људи се жале да су главни медији површни, да су конформистички и субјективни у избору вести. Једна анкета Истраживачког центра Пју показала је да 60 одсто испитаника сматра да је извештавање непоштено и непрецизно. Увид који је извршио часопис Editor&Pabliser показао је да се с оваквим мишљењем слажу и новинари. Готово половина испитаних новинара верује да су вести површне и неадекватне.

Искошена перспектива

По мишљењу критичара, сврха масовних медија није да кажу да је нешто онакво како стварно изгледа, него да кажу оно што власници медија желе. Паренти је писао да је главна улога штампе "да непрестано објављују ставове који иду у прилог одржања постојеће економске и друштвене власти."

 Ова искошена перспектива јасно се огледа у терминима који се користе у причама везаним за "расправе о раду" - никада за "расправе о управљању." Он је истакао да управа стално "нуди" док радници "траже".

"Велики део онога што се преноси као 'вести' једва да представља нешто више од некритичког преношења званичних мишљења на безазлену јавност", писао је Паренти.

 "Оно што новинари потурају као објективност, само је непромишљена врста неутралности", каже новинар Брит Хјум, који је додао да извештачи "не би требало да покушавају да буду објективни него поштени."

Ипак, моћ медија је заиста велика. У једној студији из 1994. компанија Verinis, Suler  & drustvo открила је да типичан Aмериканац проводи више од четири сата дневно гледајући телевизију, да три сата слуша радио, 48 минута слуша снимљену музику, 28 минута чита новине, 17 минута књиге, а 14 минута часописе.

Окрупњавање медија који производе овакве производе страховито је убрзано 90-их година, претварајући пређашње престижне новинске органе у нешто налик системима растурања огласа. Па и они све више нестају.

 Бен Багдикјан, бивши декан Школе за новинарство на Калифорнијском универзитету у Берклију, изнео је податак да је 1982. педесет корпорација контролисало већину медија у Сједињеним Државама. Јануара 1990. тај број је сведен на само двадесет три. Крајем 1997. бројка је сведена на десет.

Према анкети часописа Стандард и сиротиња, десет врхунских медијских корпорација (почев од најјачих) биле су Тајм-Ворнер (часописи, радио и ТВ, телеграфија); Волт Дизни (новине, часописи, радио и ТВ, телеграфија); Телекомуникације; Корпорација вести (новине, часописи, радио и ТВ, телеграфија и друго); ЦБС (радио и ТВ, телеграфија и друго); Yенерал електрик (радио и ТВ, телеграфија); компанија Ганет (новине, радио и ТВ, телеграфија); Напредне публикације (новине, часописи); Кокс ентерпрајзиз (новине, радио и ТВ, телеграфија); и Њујорк тајмс (новине, часописи, радио и ТВ).

Ових десет компанија појединачно остварује укупан годишњи приход већи од следећих петнаест компанија заједно.

Удруживање моћних медија

Током 90-их година "телекомуникационе фирме су биле укључене у најочитију и најдраматичнију кампању за консолидацију и удруживање", пише Грајдер у књизи Један свет, да ли сте спремни за то? "AТ& Т, Тајм Ворнер, TCI, MCI, Ametiteh&Nineks, , CBS, ABC, Дизни и многи други - уговора о спајању компанија била је сва сила будући да су фирме у СAД једва дочекале да обједине тржишну моћ и технолошка преимућства у виду телефонских система, ТВ и филмске опреме, издаваштва и медија, док су у исто време склапале партнерства у телекому у иностранству.

Потрошачи у СAД су обезбеђивали капитал за ове огромне нове конгломерате преко нерегуларних дажбина које су плаћали кабловским и телефонским компанијама. Било је очито да ће побједници бити шачица удружених моћних медија, јаких као жељезнички и нафтни трустови из 90-их година 19. века...

...Групно власништво уз чланове тајних друштава, од којих су многи запослени у медијима, вероватно објашњава због чега у америчким "будним" средствима информисања нема извештаја са састанака Групе Билдерберг, Трилатерале комисије и ССО-а. У ствари, спискови чланова ових друштава једнаки су списковима 'Ко је ко' у средствима информисања.

                                  ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.