Nekritički mediji i uspavana javnost

VLADAVINA TAJNOM - MODERNA TAJNA DRUŠTVA (10)

"Možda mediji nisu uvek sposobni da nam kažu kako da razmišljamo, ali su vrlo uspešni u nametanju tema o kojima treba da razmišljamo", izjavio je kritičar Majkl Parenti.

Gotovo polovina ispitanih novinara vjeruje da su vijesti površne i neadekvatne. U američkim "budnim" sredstvima informisanja nema izvještaja sa sastanaka Grupe Bilderberg, Trilaterale komisije i SSO-a.

 **********************************

 Iako masovni mediji ne rade u tajnosti, njihova unutrašnja struktura i delovanje ostaju misterija najvećem delu javnosti. A njihov uticaj ne može se potcenjivati.

Tokom cele 1998. niko nije mogao dugo da se bavi transferom nuklearne tehnologije Kini koji je izvela Klintonova administracija ili time kako je predsednik propevao o sumnjivim naredbama za proširenje zone međunarodnih voda duž granice SAD za više od 150 milja. Masovni mediji su koncentrisali pažnju javnosti na Klintonove seksualne ispade.

"Možda mediji nisu uvek sposobni da nam kažu kako da razmišljamo, ali su vrlo uspešni u nametanju tema o kojima treba da razmišljamo", izjavio je kritičar Majkl Parenti.

Mnogi ljudi se žale da su glavni mediji površni, da su konformistički i subjektivni u izboru vesti. Jedna anketa Istraživačkog centra Pju pokazala je da 60 odsto ispitanika smatra da je izveštavanje nepošteno i neprecizno. Uvid koji je izvršio časopis Editor&Pabliser pokazao je da se s ovakvim mišljenjem slažu i novinari. Gotovo polovina ispitanih novinara veruje da su vesti površne i neadekvatne.

Iskošena perspektiva

Po mišljenju kritičara, svrha masovnih medija nije da kažu da je nešto onakvo kako stvarno izgleda, nego da kažu ono što vlasnici medija žele. Parenti je pisao da je glavna uloga štampe "da neprestano objavljuju stavove koji idu u prilog održanja postojeće ekonomske i društvene vlasti."

 Ova iskošena perspektiva jasno se ogleda u terminima koji se koriste u pričama vezanim za "rasprave o radu" - nikada za "rasprave o upravljanju." On je istakao da uprava stalno "nudi" dok radnici "traže".

"Veliki deo onoga što se prenosi kao 'vesti' jedva da predstavlja nešto više od nekritičkog prenošenja zvaničnih mišljenja na bezazlenu javnost", pisao je Parenti.

 "Ono što novinari poturaju kao objektivnost, samo je nepromišljena vrsta neutralnosti", kaže novinar Brit Hjum, koji je dodao da izveštači "ne bi trebalo da pokušavaju da budu objektivni nego pošteni."

Ipak, moć medija je zaista velika. U jednoj studiji iz 1994. kompanija Verinis, Suler  & drustvo otkrila je da tipičan Amerikanac provodi više od četiri sata dnevno gledajući televiziju, da tri sata sluša radio, 48 minuta sluša snimljenu muziku, 28 minuta čita novine, 17 minuta knjige, a 14 minuta časopise.

Okrupnjavanje medija koji proizvode ovakve proizvode strahovito je ubrzano 90-ih godina, pretvarajući pređašnje prestižne novinske organe u nešto nalik sistemima rasturanja oglasa. Pa i oni sve više nestaju.

 Ben Bagdikjan, bivši dekan Škole za novinarstvo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, izneo je podatak da je 1982. pedeset korporacija kontrolisalo većinu medija u Sjedinjenim Državama. Januara 1990. taj broj je sveden na samo dvadeset tri. Krajem 1997. brojka je svedena na deset.

Prema anketi časopisa Standard i sirotinja, deset vrhunskih medijskih korporacija (počev od najjačih) bile su Tajm-Vorner (časopisi, radio i TV, telegrafija); Volt Dizni (novine, časopisi, radio i TV, telegrafija); Telekomunikacije; Korporacija vesti (novine, časopisi, radio i TV, telegrafija i drugo); CBS (radio i TV, telegrafija i drugo); Yeneral elektrik (radio i TV, telegrafija); kompanija Ganet (novine, radio i TV, telegrafija); Napredne publikacije (novine, časopisi); Koks enterprajziz (novine, radio i TV, telegrafija); i Njujork tajms (novine, časopisi, radio i TV).

Ovih deset kompanija pojedinačno ostvaruje ukupan godišnji prihod veći od sledećih petnaest kompanija zajedno.

Udruživanje moćnih medija

Tokom 90-ih godina "telekomunikacione firme su bile uključene u najočitiju i najdramatičniju kampanju za konsolidaciju i udruživanje", piše Grajder u knjizi Jedan svet, da li ste spremni za to? "AT& T, Tajm Vorner, TCI, MCI, Ametiteh&Nineks, , CBS, ABC, Dizni i mnogi drugi - ugovora o spajanju kompanija bila je sva sila budući da su firme u SAD jedva dočekale da objedine tržišnu moć i tehnološka preimućstva u vidu telefonskih sistema, TV i filmske opreme, izdavaštva i medija, dok su u isto vreme sklapale partnerstva u telekomu u inostranstvu.

Potrošači u SAD su obezbeđivali kapital za ove ogromne nove konglomerate preko neregularnih dažbina koje su plaćali kablovskim i telefonskim kompanijama. Bilo je očito da će pobjednici biti šačica udruženih moćnih medija, jakih kao željeznički i naftni trustovi iz 90-ih godina 19. veka...

...Grupno vlasništvo uz članove tajnih društava, od kojih su mnogi zaposleni u medijima, verovatno objašnjava zbog čega u američkim "budnim" sredstvima informisanja nema izveštaja sa sastanaka Grupe Bilderberg, Trilaterale komisije i SSO-a. U stvari, spiskovi članova ovih društava jednaki su spiskovima 'Ko je ko' u sredstvima informisanja.

                                  ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.