Неке државе чезну за Југославијом

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (Ко ће проћи кроз капију Европе) (5)

У југоисточној Европи створен је Центар за борбу против међународног криминала у коме су Мађарска, Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора, Aлбанија, Македонија, Грчка, Турска, Бугарска, Румунија и БиХ. Дуго се говорило да треба створити "југоисточноевропску" унију, која би чинила претходну фазу интеграције. У прилог томе говоре многи аргументи, али ако их мало боље осмотримо, прије ћемо их схватити као противразлоге

Сигурно је да ће бити потребно неко време да се нове чланице уклопе у живот Уније. Упркос томе, неопходно је благовремено развијање стратегије о даљим корацима заједничке Европе. Не смемо да занемаримо чињеницу да ће бити и оних који ће се интензивно залагати за окончање процеса ширења последњим великим кораком 2004. године. Свуда где има тешкоћа, где заједништво још није развијено и где су видљиви недостаци које критичари обично наводе као аргумент против ширења, биће речи о одлагању или чак о завршетку процеса.

Свакако да је битно и оно што ће бити презентовано као резултат уставотворне скупштине, шта ће чланице прихватити и којом брзином ће то бити примењивано. При том треба јасно рећи да је Унија себи поставила одређени рок када је предвидела приступање Румуније и Бугарске 2007. године. Разумљиво је и нимало непримерено што Хрватска жели да учествује у тој следећој фази. У међувремену, то такође желе и друге земље југоисточне Европе.

Дуго се говорило да треба створити "југоисточноевропску" унију, која би, такорећи, чинила претходну фазу интеграције. У прилог томе говоре многи аргументи, али ако их мало боље осмотримо, пре ћемо их схватити као противразлоге.

Стратегија одуговлачења

С једне стране, неке чланице ЕУ још увек чезну за поновним успостављањем старе Југославије - Словенија је, при том, одавно отписана - а, с друге, постоји оправдани страх да ће Унија пребрзо попримити превелике размене. Треће, реч је и о извесној стратегији одуговлачења, каква је примењивана и када су Шведска, Финска, Норвешка и Aустрија поднеле захтев за пријем у Европски економски простор (ЕЕП).

Оваква аргументација ни у ком случају није уверљива, будући да смо додељивањем статуса земаља кандидата за улазак у ЕУ Румунији и Бугарској већ дубоко загазили у Југоисточну Европу. Такође, не постоји ниједан аргумент којим би могла да се оспори европска оријентација тих држава. Није мали број оних који указују на то да је Хрватска тренутно зрелија за приступање од два кандидата - Румуније и Бугарске. Чињеница да неке чланице дају предност Србији обезбеђује извесну природну равнотежу у напорима који се чине. Одлучујуће питање је, међутим, да ли ће развијање стратегије за Југоисточну Европу бити успешно.

Иако је посредством Румуније и Бугарске створена копнена веза између суверених чланица ЕУ и Грчке, поглед на географску карту показује да се државе десно од земаља кандидата за чланство тешко могу упоредити са Швајцарском, која, опет, представља празно место на карти. Треба јасно рећи да је прави фактор стабилизације и покретачка снага за трансформацију перспектива чланства у Европској унији, коју је за тај регион у Сарајеву, у јулу 1999. године, свечано отворио Пакт стабилности за Југоисточну Европу и која је потврђена у Загребачком процесу за време председавања Француске Европском унијом.

Политичка ситуација, наравно, може да се промени, али оно што је учињено после 11. септембра 2001. године говори у прилог јачању процеса ширења ЕУ. То не значи да треба показати већу широкогрудост када је реч о условима, нити да треба да се спроведе политичка интеграција, изван економске и социјалне. Напротив, то значи да треба повећати напоре за успостављање стабилности у целом региону, а самим тим и у Европи.

Искуства Румуније и Бугарске

Што се тиче Румуније и Бугарске, нема point of return. Једино питање које се поставља је да ли је све учињено да би се тим земљама омогућио брз развој. Политички су се оне несумњиво стабилизовале, при чему је демократски квалитет неоспоран, али је зато начин испољавања демократије понекад проблематичан. Ма колико румунска влада била способна, не смемо да заборавимо да је десница веома националистичка (већа Румунија), а центар тренутно не постоји. За Бугарску је, опет, карактеристично да је последњи цар Симеон успео да створи покрет захваљујући коме је дошао на положај премијера. Да ли су тиме и трајно загарантоване стабилне прилике, нико не може тачно да каже, јер спектар партија још није дефинитивно развијен. Признаћемо да су се обе земље до сада озбиљно бавиле питањима мањина.

Мађари у Румунији су са политичке тачке гледишта владин ослонац, што се може рећи и за турску партију у Бугарској. Питање националних мањина Рома и Синта и код њих је, као и свуда, нерешено. Ситуација је критичнија у области правне државе, зато што су управа и судство у великој мери још под утицајем старог начина размишљања. Корупцију, која због ниских примања цвета и на нижим нивоима управе, прати извесна несигурност, која се испољава кроз недостатак спремности страних инвеститора да улажу у ове земље.

На предлог Иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи - СЕЦИ (Southern European Cooperative Initiative) створен је Центар за борбу против међународног криминала (Transborder Crime Fighting Crime), коме припада 12 држава региона (Мађарска, Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора, Aлбанија, Македонија, Грчка, Турска, Бугарска, Румунија и Босна и Херцеговина).

Криминал

На Конференцији о организованом криминалу у Југоисточној Европи, одржаној у Лондону у новембру 2002. године, ЕУ је под вођством Велике Британије разматрала неке активности! Кључни проблем је сигурно недостатак експертизе и одговарајуће практичне стручне обуке. Такође је неопходно обезбедити више капацитета за анализу и спроводити стратешко планирање. Међународни криминал не само да је знатно напредовао у техници и логистици већ прелази границе националних држава, тако да једна држава сама не може лако да се избори с њим.

                                      (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.