Neke države čeznu za Jugoslavijom

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (Ko će proći kroz kapiju Evrope) (5)

U jugoistočnoj Evropi stvoren je Centar za borbu protiv međunarodnog kriminala u kome su Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Grčka, Turska, Bugarska, Rumunija i BiH. Dugo se govorilo da treba stvoriti "jugoistočnoevropsku" uniju, koja bi činila prethodnu fazu integracije. U prilog tome govore mnogi argumenti, ali ako ih malo bolje osmotrimo, prije ćemo ih shvatiti kao protivrazloge

Sigurno je da će biti potrebno neko vreme da se nove članice uklope u život Unije. Uprkos tome, neophodno je blagovremeno razvijanje strategije o daljim koracima zajedničke Evrope. Ne smemo da zanemarimo činjenicu da će biti i onih koji će se intenzivno zalagati za okončanje procesa širenja poslednjim velikim korakom 2004. godine. Svuda gde ima teškoća, gde zajedništvo još nije razvijeno i gde su vidljivi nedostaci koje kritičari obično navode kao argument protiv širenja, biće reči o odlaganju ili čak o završetku procesa.

Svakako da je bitno i ono što će biti prezentovano kao rezultat ustavotvorne skupštine, šta će članice prihvatiti i kojom brzinom će to biti primenjivano. Pri tom treba jasno reći da je Unija sebi postavila određeni rok kada je predvidela pristupanje Rumunije i Bugarske 2007. godine. Razumljivo je i nimalo neprimereno što Hrvatska želi da učestvuje u toj sledećoj fazi. U međuvremenu, to takođe žele i druge zemlje jugoistočne Evrope.

Dugo se govorilo da treba stvoriti "jugoistočnoevropsku" uniju, koja bi, takoreći, činila prethodnu fazu integracije. U prilog tome govore mnogi argumenti, ali ako ih malo bolje osmotrimo, pre ćemo ih shvatiti kao protivrazloge.

Strategija odugovlačenja

S jedne strane, neke članice EU još uvek čeznu za ponovnim uspostavljanjem stare Jugoslavije - Slovenija je, pri tom, odavno otpisana - a, s druge, postoji opravdani strah da će Unija prebrzo poprimiti prevelike razmene. Treće, reč je i o izvesnoj strategiji odugovlačenja, kakva je primenjivana i kada su Švedska, Finska, Norveška i Austrija podnele zahtev za prijem u Evropski ekonomski prostor (EEP).

Ovakva argumentacija ni u kom slučaju nije uverljiva, budući da smo dodeljivanjem statusa zemalja kandidata za ulazak u EU Rumuniji i Bugarskoj već duboko zagazili u Jugoistočnu Evropu. Takođe, ne postoji nijedan argument kojim bi mogla da se ospori evropska orijentacija tih država. Nije mali broj onih koji ukazuju na to da je Hrvatska trenutno zrelija za pristupanje od dva kandidata - Rumunije i Bugarske. Činjenica da neke članice daju prednost Srbiji obezbeđuje izvesnu prirodnu ravnotežu u naporima koji se čine. Odlučujuće pitanje je, međutim, da li će razvijanje strategije za Jugoistočnu Evropu biti uspešno.

Iako je posredstvom Rumunije i Bugarske stvorena kopnena veza između suverenih članica EU i Grčke, pogled na geografsku kartu pokazuje da se države desno od zemalja kandidata za članstvo teško mogu uporediti sa Švajcarskom, koja, opet, predstavlja prazno mesto na karti. Treba jasno reći da je pravi faktor stabilizacije i pokretačka snaga za transformaciju perspektiva članstva u Evropskoj uniji, koju je za taj region u Sarajevu, u julu 1999. godine, svečano otvorio Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu i koja je potvrđena u Zagrebačkom procesu za vreme predsedavanja Francuske Evropskom unijom.

Politička situacija, naravno, može da se promeni, ali ono što je učinjeno posle 11. septembra 2001. godine govori u prilog jačanju procesa širenja EU. To ne znači da treba pokazati veću širokogrudost kada je reč o uslovima, niti da treba da se sprovede politička integracija, izvan ekonomske i socijalne. Naprotiv, to znači da treba povećati napore za uspostavljanje stabilnosti u celom regionu, a samim tim i u Evropi.

Iskustva Rumunije i Bugarske

Što se tiče Rumunije i Bugarske, nema point of return. Jedino pitanje koje se postavlja je da li je sve učinjeno da bi se tim zemljama omogućio brz razvoj. Politički su se one nesumnjivo stabilizovale, pri čemu je demokratski kvalitet neosporan, ali je zato način ispoljavanja demokratije ponekad problematičan. Ma koliko rumunska vlada bila sposobna, ne smemo da zaboravimo da je desnica veoma nacionalistička (veća Rumunija), a centar trenutno ne postoji. Za Bugarsku je, opet, karakteristično da je poslednji car Simeon uspeo da stvori pokret zahvaljujući kome je došao na položaj premijera. Da li su time i trajno zagarantovane stabilne prilike, niko ne može tačno da kaže, jer spektar partija još nije definitivno razvijen. Priznaćemo da su se obe zemlje do sada ozbiljno bavile pitanjima manjina.

Mađari u Rumuniji su sa političke tačke gledišta vladin oslonac, što se može reći i za tursku partiju u Bugarskoj. Pitanje nacionalnih manjina Roma i Sinta i kod njih je, kao i svuda, nerešeno. Situacija je kritičnija u oblasti pravne države, zato što su uprava i sudstvo u velikoj meri još pod uticajem starog načina razmišljanja. Korupciju, koja zbog niskih primanja cveta i na nižim nivoima uprave, prati izvesna nesigurnost, koja se ispoljava kroz nedostatak spremnosti stranih investitora da ulažu u ove zemlje.

Na predlog Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi - SECI (Southern European Cooperative Initiative) stvoren je Centar za borbu protiv međunarodnog kriminala (Transborder Crime Fighting Crime), kome pripada 12 država regiona (Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Grčka, Turska, Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina).

Kriminal

Na Konferenciji o organizovanom kriminalu u Jugoistočnoj Evropi, održanoj u Londonu u novembru 2002. godine, EU je pod vođstvom Velike Britanije razmatrala neke aktivnosti! Ključni problem je sigurno nedostatak ekspertize i odgovarajuće praktične stručne obuke. Takođe je neophodno obezbediti više kapaciteta za analizu i sprovoditi strateško planiranje. Međunarodni kriminal ne samo da je znatno napredovao u tehnici i logistici već prelazi granice nacionalnih država, tako da jedna država sama ne može lako da se izbori s njim.

                                      (Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.