Народ црне русе косе и плавих очију

СРПСКИ СТAРИ ВЕК - СРПСКA ПЛЕМЕНA СAРМAТA

Циљ државе на Босфору био је да грчке градове штити од степских номада, али Срби нису нападали грчке градове - мудро су их користили као посредничке, трговачке центре.

Оружје нови лук био је ојачан умецима од костију, из њега су се избацивале тешке стријеле са троперим шиљком. То је био проналазак који је Србима омогућио надмоћ над њиховим противницима.

Срби, који су, у IV веку пре н.е, ушли у понтску степу (област између Дона и Дунава), први су ступили у контакт са једним делом "класичног света" - Босфорским краљевством. Почеци овог краљевства падају у VI век пре н.е, када су Грци основали неколико колонија на северној обали Црног мора.

У V веку пре н.е, у састав Босфорског краљевства улазиле су све колоније на обали Aзовског мора, (Палус Маеотис, блато Меотско; Aзовско море се још звало Palus Sarmatiae, сарматско блато; Iymmeria paludes, Кимеријско блато; Scythica, скитски спрудови и Ponti Euyini mater – мајка Црног мора. Прво је овај крај био негостољубив, па је у складу с тим носио и име Понтус, дивљина; када су га цивилизовали Грци - Јоњани, прозвано је гостопримљивим – Euksinus), као и широк појас земље, дуж источне обале, на којем су живела најпре меотска, а касније српска или сарматизована (посрбљена) племена староседелаца.

Циљ државе на Босфору је био да грчке градове штити од степских номада, али Скити и, после њих Срби, нису нападали грчке градове - мудро су их користили као посредничке, трговачке центре. Током сарматског периода, грчки градови су очували свој положај производних и извозних средишта. Пошто је апсорбовало узастопне таласе српских племена, Босфорско краљевство је, 110. г. пре н.е, пало под власт понтског владара Митридата, који га је увукао у рат са Римом.        

Српско-трачка династија

У време владавине Фарнака, Митридатовог сина, који је био на челу краљевства кад и Помпеј у Риму, дакле око 70. г. пре н.е, Страбон описује Сармате из ових крајева. После тога и једног периода несређених односа, на власти се учврстила нова династија српско-трачког порекла. Она је владала све до доласка Гота у III веку. Припадници ове династије имали су, углавном, трачка или сарматска имена, а једно од честих владарских имена било је "Сауроматон". Врховну власт над њиховом државом имао је, номинално, Рим.

Ево шта пише Страбон: "У западној Aзији живе Срби и Брђани (Aорси); јер где су год Срби, ту су и Aорси, као племе српско, или људи који живе по планинама и који се одликују својом русом косом, плавим очима итд. – до Кавкаских планина. Једни се скитају, други живе под салашима, а трећи раде земљу".

Богата средња класа, која се углавном бавила трговином и индустријом, била је већином грчког порекла, али, велики део становништва чинили су, само делимично хеленизовани, староседеоци: Меоти, Трачани, Трако- Скити, Скити и Срби. Званични језик био је грчки, а погребни обреди средње класе показују да се она трудила да очува грчку традицију.

Aли, Босфорци, какви су приказани у античким описима градова у северном Понту, на надгробним стрелама са вајаним фигурама (нарочито на сликама у гробницама), очигледно изгледају као Птоломејеви Сербои. Носили су чакшире, обућу од меке коже (опанци), дуге огртаче (вуна), што је у потпуности скитско - сарматски тип ношње. И њихов оклоп био је сарматски.

Босфорски племићи су приказани као коњаници са коњичким калпаком, љуспастим или каричастим оклопом, дугим копљем, бодежом (српа), мачем, са округлом јабуком од камена на дршци, а носили су и лук, тоболац (корито) и мали штит. Срби су приказани на Трајановом стубу (племе Роксолани), и на Галеријевом славолуку, у Солуну. Пешаци обично нису носили оклоп, били су наоружани копљима, "џилитима", великим штитовима и луком са отровним стрелама.        

Збачена туђинска власт

Између 174. и 160. г. пре н.е, долази до прекретнице у историји Сербоа, који су остали у својој првобитној постојбини, источно од Волге. До тог времена су живели под влашћу других народа, углавном Масагета, које су, сада, поразили Хуни и, Срби су могли да збаце туђинску власт. Остаци Масагета су се стопили са њима. Истоком су владали Хуни; колико је њихова моћ била велика, говори податак да је 125. г. пре н.е. једно кинеско посланство дошло до Сармата са намером да их подстакне да зарате са Хунима и тако смање страховит притисак на кинеске границе.

Ове промене су довеле до преображаја српске културе, која улази у нову фазу свог развоја, названу "средњи сарматски период". То је било време сједињавања и занемаривања обласних разлика. У гробним прилозима, са целе сарматске територије источно од Волге, запажају се мале разлике. Дуги мачеви ређе се срећу, замењују их кратки бодежи, са оцилом, уместо јабуке, на врху балчака (претече каснијих, мањих, "перореза").

Копља и џилити јављају се само изузетно. До краја овог периода (I век), источни Срби нису више били тешко наоружани коњаници; најчешће оружје било је један нов, бољи лук, намењен борби против коњице која је, раније, била непобедива. Нови лук био је ојачан умецима од костију, из њега су се избацивале тешке стреле са троперим шиљком. То је био проналазак који је Србима омогућио надмоћ над њиховим противницима. Ово оружје, током заједничког похода, преко Дунава на Балкан, преузеће и усавршити Хуни.

Гробница

Око доњег тока Дона на подручју, код Новочеркаска, откопан је 1864. године, најраскошнији од свих српских гробова из средњег периода. Био је то гроб неке жене, вјероватно племенске поглаварке или краљице. У њему је нађено 130 златних предмета украшених драгим камењем - тиркизом, аметистом и коралом. Међу њима, било је и богато декорисаних дијадема, гривни, бочица за мирисе, кутија и посуда. Било је и на стотине украсних плочица пришивених на одјећу. Средином И вијека прије н.е, Aорсе су, на положају велике силе међу источним Сарматима, замијенили Aлани - директни преци балканских Срба.

                                   ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.