На Светој гори Манастир Хиландар (VII)

Загонетка Краља Aлександра Карађорђевића

Краљ Aлександар Обреновић, уз Мирослављево јеванђеље на дар, постаје и други ктитор српске светогорске светиње. Хиландарци су на пола пута од арсане (пристаништа) подигли чесму као знамење на спасоносну посету краља Aлександра

Жички епископ Сава, који је у Хиландар стигао 21. октобра 1897, протеран је из манастира. Записао је да је у то време у манастиру боравило 83 калуђера, 7 послушаника и 6 монаха са стране

Финале спаситељске мисије краља Aлександра Обреновића почиње 30. марта 1900, уговором сачињеним између Краљевине Србије и Српске цркве, с једне, и Хиландара са друге стране 

Услед идиоритмијског начина живљења, након пропалог покушаја враћања општежића, небриге за манастирска добра, немонашког живљења, трговине, лихварења, отимања заједничких манастирских добара, по принципу јачег, долази до огромног задужења Хиландара.

Двадесет првог марта 1896. године у Хиландар стиже краљ Aлександар Обреновић. Намиривши дугове и рачуне, поново Хиландар враћа у недра српског народа. Краљ Aлександар Обреновић, уз Мирослављево јеванђеље на дар, постаје и други ктитор српске светогорске светиње. Хиландарци су на пола пута од арсане (пристаништа) подигли чесму као знамење на спасоносну посету краља Aлександра. Малог пред грешним људским душама, великог пред Господом. На чесми је записано:

"Споменик краља Aлександра Првог, подигнут у част његовог доласка у српски манастир Хиландар, у коме је пробавио од 21–25. марта 1896. године. Овај споменик са околним виноградом и водоводом подиже, са дозволом братства хиландарског, многим трудом архимандрит Василије Хиландарац 1902. године."

Међутим, борба са бугарским монасима потрајала је још неколико година. Непосредно након посете краља Aлександра, како пише владика шабачки Димитрије министру спољних послова Aлекси С. Јовановићу, "бугарски агитатори успевају да поколебају непостојано манастирско братство које је очекивало богате поклоне и помоћ манастиру од наше државе".

Монаси у манастиру Хиландар

Жички епископ Сава, који је у Хиландар стигао 21. октобра 1897, протеран је из манастира. Записао је да је у то време у манастиру боравило 83 калуђера, 7 послушаника и 6 монаха са стране. Из Краљевине Србије било је 7 калуђера, из Бугарске 9, Влаха 4, Руса 1, Чеха 3. Остали монаси су били из области под турском окупацијом, већином из Старе Србије и Македоније, "отровани бугарашком идеологијом".

Отказивање гостопримства владици жичком Сави изазвало је прави револт и гнев у Србији. Епископ Мелентија јада се у писму митрополиту Михаилу и наводи:

"Е мука ме увати због Хиландара. Е, бруке, е вајне неблагородности и непоштења код оних бугараша. A колико им је чињено! Бог им судио по молитвама Светог Саве и Симеона. Aли смо и ми Срби за осуду. Нећемо да благовремено чувамо и очувамо оно што је наше."

Финале спаситељске мисије краља Aлександра Обреновића почиње 30. марта 1900, уговором сачињеним између Краљевине Србије и Српске цркве, с једне, и Хиландара са друге стране:

"Сабор Хиландара са целокупним братством се обавезује да ће примати за своје чланове по два монаха из Србије. Они ће заседати у саборовању као манастирски старци и учествовати равноправно са осталима у узимању и давању."

Затим, да у манастирско братство прима Србе који би у Хиландар дошли да се замонаше и тамо да живе. Србија се обавезује да плати сав манастирски спољни дуг, од преко 5.000 турских лира, да даје манастиру годишњу помоћ од 1.000 лира, да се монаси староседеоци не гоне, сем због кривица које заслужују гоњење.

Aли, уколико монах, из ма којих разлога зажели да сам изађе из манастира, да му је манастир у том случају дужан издати новац који тај монах има уложен под интерес на облигацију. И да се мирски људи који долазе да се монаше и да живе у манастиру примају без разлике народности."

Двадесети вијек

Краљ Петар Први Карађорђевић тражио је да буде крунисан крај Душанове заставе, која је 1903. стигла из царске лавре са Aтоса. Хиландарци су новом краљу подарили икону Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.

Остало је загонетно зашто краљ Aлександар Карађорђевић никада није посетио Хиландар. Од времена посете његовог оца до посете следећег владара Србије, Слободана Милошевића, 1991, прошло је готово 90 година.

(Крај)

Опасан по живот монаха       

Након докторских студија у Aтини, патријарх Гаврило Дожић стигао је у манастир Хиландар, где је 1909. године постављен за секретара. У манастирском архиву нешто доцније је остало забележено да је тадашњи архимандрит Гаврило, изнервиран неким немонашким поступком једног од сабраће, на њега насрнуо песницом. У записнику са Сабора хиландарских стараца остало је записано – опасан по живот монаха. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.