Na Svetoj gori Manastir Hilandar (VII)

Zagonetka Kralja Aleksandra Karađorđevića

Kralj Aleksandar Obrenović, uz Miroslavljevo jevanđelje na dar, postaje i drugi ktitor srpske svetogorske svetinje. Hilandarci su na pola puta od arsane (pristaništa) podigli česmu kao znamenje na spasonosnu posetu kralja Aleksandra

Žički episkop Sava, koji je u Hilandar stigao 21. oktobra 1897, proteran je iz manastira. Zapisao je da je u to vreme u manastiru boravilo 83 kaluđera, 7 poslušanika i 6 monaha sa strane

Finale spasiteljske misije kralja Aleksandra Obrenovića počinje 30. marta 1900, ugovorom sačinjenim između Kraljevine Srbije i Srpske crkve, s jedne, i Hilandara sa druge strane 

Usled idioritmijskog načina življenja, nakon propalog pokušaja vraćanja opštežića, nebrige za manastirska dobra, nemonaškog življenja, trgovine, lihvarenja, otimanja zajedničkih manastirskih dobara, po principu jačeg, dolazi do ogromnog zaduženja Hilandara.

Dvadeset prvog marta 1896. godine u Hilandar stiže kralj Aleksandar Obrenović. Namirivši dugove i račune, ponovo Hilandar vraća u nedra srpskog naroda. Kralj Aleksandar Obrenović, uz Miroslavljevo jevanđelje na dar, postaje i drugi ktitor srpske svetogorske svetinje. Hilandarci su na pola puta od arsane (pristaništa) podigli česmu kao znamenje na spasonosnu posetu kralja Aleksandra. Malog pred grešnim ljudskim dušama, velikog pred Gospodom. Na česmi je zapisano:

"Spomenik kralja Aleksandra Prvog, podignut u čast njegovog dolaska u srpski manastir Hilandar, u kome je probavio od 21–25. marta 1896. godine. Ovaj spomenik sa okolnim vinogradom i vodovodom podiže, sa dozvolom bratstva hilandarskog, mnogim trudom arhimandrit Vasilije Hilandarac 1902. godine."

Međutim, borba sa bugarskim monasima potrajala je još nekoliko godina. Neposredno nakon posete kralja Aleksandra, kako piše vladika šabački Dimitrije ministru spoljnih poslova Aleksi S. Jovanoviću, "bugarski agitatori uspevaju da pokolebaju nepostojano manastirsko bratstvo koje je očekivalo bogate poklone i pomoć manastiru od naše države".

Monasi u manastiru Hilandar

Žički episkop Sava, koji je u Hilandar stigao 21. oktobra 1897, proteran je iz manastira. Zapisao je da je u to vreme u manastiru boravilo 83 kaluđera, 7 poslušanika i 6 monaha sa strane. Iz Kraljevine Srbije bilo je 7 kaluđera, iz Bugarske 9, Vlaha 4, Rusa 1, Čeha 3. Ostali monasi su bili iz oblasti pod turskom okupacijom, većinom iz Stare Srbije i Makedonije, "otrovani bugaraškom ideologijom".

Otkazivanje gostoprimstva vladici žičkom Savi izazvalo je pravi revolt i gnev u Srbiji. Episkop Melentija jada se u pismu mitropolitu Mihailu i navodi:

"E muka me uvati zbog Hilandara. E, bruke, e vajne neblagorodnosti i nepoštenja kod onih bugaraša. A koliko im je činjeno! Bog im sudio po molitvama Svetog Save i Simeona. Ali smo i mi Srbi za osudu. Nećemo da blagovremeno čuvamo i očuvamo ono što je naše."

Finale spasiteljske misije kralja Aleksandra Obrenovića počinje 30. marta 1900, ugovorom sačinjenim između Kraljevine Srbije i Srpske crkve, s jedne, i Hilandara sa druge strane:

"Sabor Hilandara sa celokupnim bratstvom se obavezuje da će primati za svoje članove po dva monaha iz Srbije. Oni će zasedati u saborovanju kao manastirski starci i učestvovati ravnopravno sa ostalima u uzimanju i davanju."

Zatim, da u manastirsko bratstvo prima Srbe koji bi u Hilandar došli da se zamonaše i tamo da žive. Srbija se obavezuje da plati sav manastirski spoljni dug, od preko 5.000 turskih lira, da daje manastiru godišnju pomoć od 1.000 lira, da se monasi starosedeoci ne gone, sem zbog krivica koje zaslužuju gonjenje.

Ali, ukoliko monah, iz ma kojih razloga zaželi da sam izađe iz manastira, da mu je manastir u tom slučaju dužan izdati novac koji taj monah ima uložen pod interes na obligaciju. I da se mirski ljudi koji dolaze da se monaše i da žive u manastiru primaju bez razlike narodnosti."

Dvadeseti vijek

Kralj Petar Prvi Karađorđević tražio je da bude krunisan kraj Dušanove zastave, koja je 1903. stigla iz carske lavre sa Atosa. Hilandarci su novom kralju podarili ikonu Svetog Save i Svetog Simeona Mirotočivog.

Ostalo je zagonetno zašto kralj Aleksandar Karađorđević nikada nije posetio Hilandar. Od vremena posete njegovog oca do posete sledećeg vladara Srbije, Slobodana Miloševića, 1991, prošlo je gotovo 90 godina.

(Kraj)

Opasan po život monaha       

Nakon doktorskih studija u Atini, patrijarh Gavrilo Dožić stigao je u manastir Hilandar, gde je 1909. godine postavljen za sekretara. U manastirskom arhivu nešto docnije je ostalo zabeleženo da je tadašnji arhimandrit Gavrilo, iznerviran nekim nemonaškim postupkom jednog od sabraće, na njega nasrnuo pesnicom. U zapisniku sa Sabora hilandarskih staraca ostalo je zapisano – opasan po život monaha. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.