На Светој гори: Манастир Хиландар (2)

Духовни свјетионик

Манастир Хиландар кроз векове је делио судбину српског народа. У време моћи српске средњовековне државе, Хиландар је зрачио свом својом снагом, као духовни светионик, први универзитет, највећа уметничка радионица, расадник духовника и мисионара…

Своме отачеству у наслеђе је оставио непроценљиву ризницу, какву имају само велики народи. A Срби су захваљујући Хиландару, али и осталим задужбинама, пре свега средњовековним, целокупној светској културној ризници подарили немерљиву баштину, која је данас, на Космету, на удару неких нових заштићених вандала. Кроз историју, као и већина наших средњовековних светиња, често је бивао пустошен, разаран, паљен… Од похара и огњева једино је остала нетакнута Милутинова црква, саграђена на рушевинама старе Немањине, која је опет зидана на остацима опустошеног Хиландаријевог храма. Хиландар је разаран у гусарским пљачкашким походима, страдао је у земљотресима, најјачи се десио 1585. године, када је срушена већина хиландарских пиргова (кула). У неколико катастрофалних пожара нестало је огромно наслеђе. Највише блага су прогутали пожари из 1722. и 1776. године. Било је рушења да би постао већи, пространији, моћнији.

Хиландар је неколико векова био огледало моћи српских владара. На њему се одсликавала снага Србије.

Краљ Милутин је срушио малу цркву коју су саградили свети Симеон и Сава. Средњовековна српска властела градила је овде црквице - параклисе, узиђујући себе и своје потомство у непролазност Хиландара.

Он има посебно место у души сваког православног Србина. Многима је заувек остао неостварен сан да походе "бијели Вилендар у Гори светој" .

Данас у Хиландару, осим грађевинских радова који су у пуном јеку и претпоставља се да ће бити завршени до 2013. године, траје и обнова манастирског братства. Хиландарски монаси су катастрофални пожар примили мирно, појачавајући ревност и молитву. Први епитроп отац Методије, наглашава да је духовна обнова манастира у пуном јеку и да ће она ударити јаче темеље и удахнути нову снагу овој светињи.

- Од Другог светског рата манастирско братство је најбројније. У Хиландару данас живи и Богу се моли 40 монаха и искушеника. Братство је подмлађено, што даје нову снагу и најављује нека боља времена и за Хиландар и отаyбину - каже отац Методије, на чијим младим плећима почива велика обнова древне светиње.

Последњих година тик уз манастир никло је прелепо здање конака и гостопримнице, сазидана је нова пекара у којој монах Милутин пече најбољу монашку погачу.

- Свети Симеон је створио моћно царство, али је тек прогледалим духовним очима спознао сву бесмисленост и трулежност овоземних моћи, и запутио се за најмлађим сином, монахом Савом, каже монах Милутин, показујући на чокот винове лозе изникле из мироточивог гроба, након што је свети Сава однео очеве мошти да над њима мири завађену браћу.

Отац и син, свети Сава и свети Симеон нису случајно одабрали Свету гору – перивој пресвете Богородице, за монашки подвиг, којим почиње хоризонтално и вертикално трајање српског рода.

- Света гора је царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења - певао јој је свети владика Николај Жички.

Миро и лоза светог Симеона

Након упокојења 13. фебруара (по старом календару) 1200. године, свети Симеон је сахрањен на јужној страни манастира, где монаси и ходочасници целивају његов гроб. Осам година касније, због сукоба Симеонових/Немањиних синова Вукана и Стефана, свети Сава је одлучио да очеве мошти пренесе у Србију како би над њима измирио завађену браћу. Из светих моштију потекло је свето миро, које је текло још неколико дана из самог светитељевог гроба. Пре петнаестак година, српски свештеник из Холандије Војислав Билбија, човек невероватног дара, излио је сребрени саркофаг за гроб светог Симеона Мироточивог. Након преноса светитељевих мошти, из гроба је никао чокот винове лозе чији плодови и данас помажу неплодним родитељима да добију потомство.

Насљедник

Хиландарски метох Каково, надомак Јерисоса, који се простире на неколико десетина хектара, поклон је турског бега коме је грожђе светог Симеона помогло да добије наследника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.