Na Svetoj gori: Manastir Hilandar (2)

Duhovni svjetionik

Manastir Hilandar kroz vekove je delio sudbinu srpskog naroda. U vreme moći srpske srednjovekovne države, Hilandar je zračio svom svojom snagom, kao duhovni svetionik, prvi univerzitet, najveća umetnička radionica, rasadnik duhovnika i misionara…

Svome otačestvu u nasleđe je ostavio neprocenljivu riznicu, kakvu imaju samo veliki narodi. A Srbi su zahvaljujući Hilandaru, ali i ostalim zadužbinama, pre svega srednjovekovnim, celokupnoj svetskoj kulturnoj riznici podarili nemerljivu baštinu, koja je danas, na Kosmetu, na udaru nekih novih zaštićenih vandala. Kroz istoriju, kao i većina naših srednjovekovnih svetinja, često je bivao pustošen, razaran, paljen… Od pohara i ognjeva jedino je ostala netaknuta Milutinova crkva, sagrađena na ruševinama stare Nemanjine, koja je opet zidana na ostacima opustošenog Hilandarijevog hrama. Hilandar je razaran u gusarskim pljačkaškim pohodima, stradao je u zemljotresima, najjači se desio 1585. godine, kada je srušena većina hilandarskih pirgova (kula). U nekoliko katastrofalnih požara nestalo je ogromno nasleđe. Najviše blaga su progutali požari iz 1722. i 1776. godine. Bilo je rušenja da bi postao veći, prostraniji, moćniji.

Hilandar je nekoliko vekova bio ogledalo moći srpskih vladara. Na njemu se odslikavala snaga Srbije.

Kralj Milutin je srušio malu crkvu koju su sagradili sveti Simeon i Sava. Srednjovekovna srpska vlastela gradila je ovde crkvice - paraklise, uziđujući sebe i svoje potomstvo u neprolaznost Hilandara.

On ima posebno mesto u duši svakog pravoslavnog Srbina. Mnogima je zauvek ostao neostvaren san da pohode "bijeli Vilendar u Gori svetoj" .

Danas u Hilandaru, osim građevinskih radova koji su u punom jeku i pretpostavlja se da će biti završeni do 2013. godine, traje i obnova manastirskog bratstva. Hilandarski monasi su katastrofalni požar primili mirno, pojačavajući revnost i molitvu. Prvi epitrop otac Metodije, naglašava da je duhovna obnova manastira u punom jeku i da će ona udariti jače temelje i udahnuti novu snagu ovoj svetinji.

- Od Drugog svetskog rata manastirsko bratstvo je najbrojnije. U Hilandaru danas živi i Bogu se moli 40 monaha i iskušenika. Bratstvo je podmlađeno, što daje novu snagu i najavljuje neka bolja vremena i za Hilandar i otaybinu - kaže otac Metodije, na čijim mladim plećima počiva velika obnova drevne svetinje.

Poslednjih godina tik uz manastir niklo je prelepo zdanje konaka i gostoprimnice, sazidana je nova pekara u kojoj monah Milutin peče najbolju monašku pogaču.

- Sveti Simeon je stvorio moćno carstvo, ali je tek progledalim duhovnim očima spoznao svu besmislenost i truležnost ovozemnih moći, i zaputio se za najmlađim sinom, monahom Savom, kaže monah Milutin, pokazujući na čokot vinove loze iznikle iz mirotočivog groba, nakon što je sveti Sava odneo očeve mošti da nad njima miri zavađenu braću.

Otac i sin, sveti Sava i sveti Simeon nisu slučajno odabrali Svetu goru – perivoj presvete Bogorodice, za monaški podvig, kojim počinje horizontalno i vertikalno trajanje srpskog roda.

- Sveta gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja - pevao joj je sveti vladika Nikolaj Žički.

Miro i loza svetog Simeona

Nakon upokojenja 13. februara (po starom kalendaru) 1200. godine, sveti Simeon je sahranjen na južnoj strani manastira, gde monasi i hodočasnici celivaju njegov grob. Osam godina kasnije, zbog sukoba Simeonovih/Nemanjinih sinova Vukana i Stefana, sveti Sava je odlučio da očeve mošti prenese u Srbiju kako bi nad njima izmirio zavađenu braću. Iz svetih moštiju poteklo je sveto miro, koje je teklo još nekoliko dana iz samog svetiteljevog groba. Pre petnaestak godina, srpski sveštenik iz Holandije Vojislav Bilbija, čovek neverovatnog dara, izlio je srebreni sarkofag za grob svetog Simeona Mirotočivog. Nakon prenosa svetiteljevih mošti, iz groba je nikao čokot vinove loze čiji plodovi i danas pomažu neplodnim roditeljima da dobiju potomstvo.

Nasljednik

Hilandarski metoh Kakovo, nadomak Jerisosa, koji se prostire na nekoliko desetina hektara, poklon je turskog bega kome je grožđe svetog Simeona pomoglo da dobije naslednika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.