На Балкану се најлакше бришу границе

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Пад комунизма)(2)

"Ми на Балкану умијемо да избришемо границе. Препливаћемо свако море и савладаћемо најкршевитију планину. Знамо све тајне стазе, и ако то не успије, знамо цијену сваког граничара", каже Бугарин Иван Крастев. У Лондону организована ликвидација бугарског дисидента Георгија Маркова који је радио за Би-Би-Си.

... Совјетски господари посебно су ценили бугарску службу безбедности због њене поузданости и ефикасности. Иако обично невидљива, та служба никад није подбацила ни у ситуацијама када је привукла пажњу јавности - ДС је 1978. године у Лондону организовала ликвидацију бугарског дисидента Георгија Маркова који је радио за BBC. Марков је убоден отровним врхом кишобрана док је пешачио преко моста Ватерло.

Елиминације непријатеља у стилу Ле Кареових романа биле су тек шлаг на торти. Најбитнија и најуноснија делатност бугарске тајне службе било је кријумчарење - дроге, оружја и техничке опреме. "Шверц је део нашег културног наслеђа", рекао ми је Иван Крастев, бугарски политиколог. "Наша територија увек је била на самој граници великих царстава и идеологија, православља и католицизма, ислама и хруишћанства, капитализма и комунизма.

Империје су биле хронично неповерљиве и сумњичаве једна према другој, али у њима је увек било много људи расположених за прекограничну трговину, упркос званичним ограничењима. Ми на Балкану умемо да избришемо границе. Препловићемо свако море и савладаћемо најкршевитију планину. Знамо све тајне стазе, и ако то не успе, знамо цену сваког граничара".

Хероин из Турске за Запад

Додатно ојачана снагом своје тоталитарне државе, ДС је у пуној мери настављала ову романтичну традицију. Још почетком шездесетих, основала је Кинтеџ, компанију с монополом на извоз оружја из Бугарске. Продрла је на тржишта у кризним регионима света, пре свега на Блиски исток и Aфрику. Крајем седамдесетих, ДС је проширила Кинтеџ оснивањем Дирекције за (тајни) транзит. Њена главна улога била је да шверцује оружје до устаничких група по Aфрици, али убрзо су истим каналима шверцовани и људи, дрога, чак и уметничка дела и антиквитети.

Друге компаније специјализовале су се за продају Кептагона, аутентично бугарске варијанте амфетамина, на Блиском истоку где је био неизмерно популаран јер су му приписивана наводна афродизијачка дејства. И у супротном смеру, око 80 одсто хероина из Турске намењеног тржишту Западне Европе пролазило је кроз Бугарску, преко граничног прелаза Капетан Aндрејево и право у руке ДС. Не само да је Бугарска на томе добро зарађивала, већ је доприносила подривању капиталистичке Западне Европе преплављујући је јефтиним хероином.

ДС је Бугарску претворила у кључног играча у дистрибуцији нелегалне робе и услуга између Европе, Блиског истока и средње Aзије. Међутим, ДС је одлучно спречавала да се било ко други угура у њен посао.

Бугарска гранична контрола била је немилосрдна и свако ко би се усудио да шверцује дрогу или оружје без дозволе Службе бивао је оштро кажњен. Неумољива одлучност није била мотивисана поштовањем закона (та идеја била је потпуно страна тајној служби), већ очувањем економског монопола ДС.

Према диктату из врха совјетског блока и његовог гломазног трговинског савеза, КОМЕКОН-а, земљама чланицама одређене су посебне улоге у "социјалистичкој међународној подели рада". Бугарска је требало да буде срце електронске индустрије, Чехословачкој је из Москве наређено да се концентрише на производњу турбина за хидроцентрале, а Пољској да прави вештачка ђубрива.

 Шпијуни и  војна технологија

Управо зато су крајем седамдесетих у Бугарској "земљи са најруралнијом привредом у Источној Европи) почели напрасно да цветају погони за производњу магнетних дискова и рачунара. Рођен је Правец - први европски социјалистички персонални рачунар произведен у истоименом градићу четрдесетак километара североисточно од Софије који је иначе (нимало случајно) и родно место Тодора Живкова, бугарског вишедеценијског комунистичког диктатора.

Москва је задужила ДС да разбије режим КОКОМ-а (регулаторног тела које су основале СAД, Западна Европа и Јапан како би спречили да осетљиве нове технологије с војним потенцијалом доспеју иза Гвоздене завесе и допадну у руке Русима).

ДС је регрутовао неке од најбољих бугарских научника са циљем да се Бугарска и СССР снабдевају напредном технологијом на коју је КОКОМ увео ембарго. Две године касније, Служба је у иностранству основала неколико компанија у које се уливало око милијарду долара прихода од нелегалне продаје технологије. Најважнији изданак била је фирма "меморијски дискови и опрема" (познатија као ДЗУ) у којој је Бугарска почела да гради екипу талентованих инжењера за софтвер и хардвер. Био је то уносан посао.

"Према проценама наших клијената", признао је касније један од шефова Службе, "између 1981. и 1986. године годишња зарада од технолошких и научних обавештајних активности била је око 580 милиона долара, односно толико би коштала технологија да смо је куповали".

Горбачов

Све три делатности - дрога, оружје и висока технологија - сматране су неизмерно стратешки битним за државу Бугарску. Кичму кријумчарских операција чинила је Војна обавештајна служба, односно Друга дирекција ДС, која је контролисала државне границе. Шеф војне обавештајне службе био је генерал Петур Чергеланов, таст Иље Павлова. Године 1986. док је Михаил Горбачов консолидовао своју власт у Москви, западни лидери нису били свесни да се совјетска хегемонија над земљама Источне Европе ближила крају. Бугарска обавештајна служба није гајила такве илузије о систему у којем је деловала. Као искусни посматрачи догађања на совјетској сцени, челници ДС-а увиђали су да комунизам неће још дуго потрајати.

                                    ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.