Na Balkanu se najlakše brišu granice

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Pad komunizma)(2)

"Mi na Balkanu umijemo da izbrišemo granice. Preplivaćemo svako more i savladaćemo najkrševitiju planinu. Znamo sve tajne staze, i ako to ne uspije, znamo cijenu svakog graničara", kaže Bugarin Ivan Krastev. U Londonu organizovana likvidacija bugarskog disidenta Georgija Markova koji je radio za Bi-Bi-Si.

... Sovjetski gospodari posebno su cenili bugarsku službu bezbednosti zbog njene pouzdanosti i efikasnosti. Iako obično nevidljiva, ta služba nikad nije podbacila ni u situacijama kada je privukla pažnju javnosti - DS je 1978. godine u Londonu organizovala likvidaciju bugarskog disidenta Georgija Markova koji je radio za BBC. Markov je uboden otrovnim vrhom kišobrana dok je pešačio preko mosta Vaterlo.

Eliminacije neprijatelja u stilu Le Kareovih romana bile su tek šlag na torti. Najbitnija i najunosnija delatnost bugarske tajne službe bilo je krijumčarenje - droge, oružja i tehničke opreme. "Šverc je deo našeg kulturnog nasleđa", rekao mi je Ivan Krastev, bugarski politikolog. "Naša teritorija uvek je bila na samoj granici velikih carstava i ideologija, pravoslavlja i katolicizma, islama i hruišćanstva, kapitalizma i komunizma.

Imperije su bile hronično nepoverljive i sumnjičave jedna prema drugoj, ali u njima je uvek bilo mnogo ljudi raspoloženih za prekograničnu trgovinu, uprkos zvaničnim ograničenjima. Mi na Balkanu umemo da izbrišemo granice. Preplovićemo svako more i savladaćemo najkrševitiju planinu. Znamo sve tajne staze, i ako to ne uspe, znamo cenu svakog graničara".

Heroin iz Turske za Zapad

Dodatno ojačana snagom svoje totalitarne države, DS je u punoj meri nastavljala ovu romantičnu tradiciju. Još početkom šezdesetih, osnovala je Kintedž, kompaniju s monopolom na izvoz oružja iz Bugarske. Prodrla je na tržišta u kriznim regionima sveta, pre svega na Bliski istok i Afriku. Krajem sedamdesetih, DS je proširila Kintedž osnivanjem Direkcije za (tajni) tranzit. Njena glavna uloga bila je da švercuje oružje do ustaničkih grupa po Africi, ali ubrzo su istim kanalima švercovani i ljudi, droga, čak i umetnička dela i antikviteti.

Druge kompanije specijalizovale su se za prodaju Keptagona, autentično bugarske varijante amfetamina, na Bliskom istoku gde je bio neizmerno popularan jer su mu pripisivana navodna afrodizijačka dejstva. I u suprotnom smeru, oko 80 odsto heroina iz Turske namenjenog tržištu Zapadne Evrope prolazilo je kroz Bugarsku, preko graničnog prelaza Kapetan Andrejevo i pravo u ruke DS. Ne samo da je Bugarska na tome dobro zarađivala, već je doprinosila podrivanju kapitalističke Zapadne Evrope preplavljujući je jeftinim heroinom.

DS je Bugarsku pretvorila u ključnog igrača u distribuciji nelegalne robe i usluga između Evrope, Bliskog istoka i srednje Azije. Međutim, DS je odlučno sprečavala da se bilo ko drugi ugura u njen posao.

Bugarska granična kontrola bila je nemilosrdna i svako ko bi se usudio da švercuje drogu ili oružje bez dozvole Službe bivao je oštro kažnjen. Neumoljiva odlučnost nije bila motivisana poštovanjem zakona (ta ideja bila je potpuno strana tajnoj službi), već očuvanjem ekonomskog monopola DS.

Prema diktatu iz vrha sovjetskog bloka i njegovog glomaznog trgovinskog saveza, KOMEKON-a, zemljama članicama određene su posebne uloge u "socijalističkoj međunarodnoj podeli rada". Bugarska je trebalo da bude srce elektronske industrije, Čehoslovačkoj je iz Moskve naređeno da se koncentriše na proizvodnju turbina za hidrocentrale, a Poljskoj da pravi veštačka đubriva.

 Špijuni i  vojna tehnologija

Upravo zato su krajem sedamdesetih u Bugarskoj "zemlji sa najruralnijom privredom u Istočnoj Evropi) počeli naprasno da cvetaju pogoni za proizvodnju magnetnih diskova i računara. Rođen je Pravec - prvi evropski socijalistički personalni računar proizveden u istoimenom gradiću četrdesetak kilometara severoistočno od Sofije koji je inače (nimalo slučajno) i rodno mesto Todora Živkova, bugarskog višedecenijskog komunističkog diktatora.

Moskva je zadužila DS da razbije režim KOKOM-a (regulatornog tela koje su osnovale SAD, Zapadna Evropa i Japan kako bi sprečili da osetljive nove tehnologije s vojnim potencijalom dospeju iza Gvozdene zavese i dopadnu u ruke Rusima).

DS je regrutovao neke od najboljih bugarskih naučnika sa ciljem da se Bugarska i SSSR snabdevaju naprednom tehnologijom na koju je KOKOM uveo embargo. Dve godine kasnije, Služba je u inostranstvu osnovala nekoliko kompanija u koje se ulivalo oko milijardu dolara prihoda od nelegalne prodaje tehnologije. Najvažniji izdanak bila je firma "memorijski diskovi i oprema" (poznatija kao DZU) u kojoj je Bugarska počela da gradi ekipu talentovanih inženjera za softver i hardver. Bio je to unosan posao.

"Prema procenama naših klijenata", priznao je kasnije jedan od šefova Službe, "između 1981. i 1986. godine godišnja zarada od tehnoloških i naučnih obaveštajnih aktivnosti bila je oko 580 miliona dolara, odnosno toliko bi koštala tehnologija da smo je kupovali".

Gorbačov

Sve tri delatnosti - droga, oružje i visoka tehnologija - smatrane su neizmerno strateški bitnim za državu Bugarsku. Kičmu krijumčarskih operacija činila je Vojna obaveštajna služba, odnosno Druga direkcija DS, koja je kontrolisala državne granice. Šef vojne obaveštajne službe bio je general Petur Čergelanov, tast Ilje Pavlova. Godine 1986. dok je Mihail Gorbačov konsolidovao svoju vlast u Moskvi, zapadni lideri nisu bili svesni da se sovjetska hegemonija nad zemljama Istočne Evrope bližila kraju. Bugarska obaveštajna služba nije gajila takve iluzije o sistemu u kojem je delovala. Kao iskusni posmatrači događanja na sovjetskoj sceni, čelnici DS-a uviđali su da komunizam neće još dugo potrajati.

                                    ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.