Мрачне сјенке надвиле се над бизнисменима

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Будућност организованог криминала) (19)

Као и другдје у Кини, новац и присуство славних личности привлачили су и препознатљиве аутомобиле са затамњеним стаклима и словима К и О на регистарским таблицама, што означава возила партијских функционера и шефова безбједносних служби.

У времену Културне револуције, кошмара за већину Кинеза од 1959. до 1976. године, стотине милиона Кинеза имало је један заједнички циљ - да преживе

Још један гутљај финог зеленог чаја. Опет пауза. Затим шапатом још једно објашњење. "Над Чен Кајем наткриљена је сенка. Мрачна сенка. Невидљива, мрачна сила овде у Фучоуу не делује само кроз Чен Каја. Сенку угледаш тек кад те уједе - онда је касно."

Описивање метафорама у Кини је уобичајено. Невидљива сенка о којој ми говори опрезни бизнисмен из Фучоуа сликовито одражава општу атмосферу нелагоде која се осећа у свим полицијским државама. Међутим, за разлику од осталих полицијских држава, Кина је отворила простор за масовну потрошачку културу која маскира присуство сенке. Као "најбогатији човек у Фучоуу", Чен Кај је на разне начине пратио хировите промене у понашању сенке, па вероватно није морао да се плаши толико као други људи.

Све док није ухапшен 16. маја 2003. године, био је без премца. Висок, згодан четрдесетогодишњак, с ручним сатом опточеним дијамантима. Престоницу покрајине Фуијан посматрао је с крова свог гламурозног музичко-забавног комплекса Music Plaza, или са терасе свог луксузног стана у Тријумфалним вртовима елитном стамбеном блоку с најскупљим квадратним метром у граду. Или можда с крова неког од хотела, ресторана и зграда које је поседовао.

 Кинеске забаве за богате

Два месеца пре хапшења, Чен је лично најавио Сонг Зујинг, популарну кинеску певачицу, пре њеног наступа у Plazi. Сонг Зујинг је била номинована и за награду "Греми", а прошла је пут који су прошле многе кинеске звезде док нису стекле довољну популарност да наступе у Plazi. Ченова широкогрудост била је легендарна - често је плаћао хонораре од 200 хиљада јуана (око 26 хиљада долара) за један полусатни наступ. Music Plaza била је престижна дворана за сваког музичара.

Као и другде у Кини, новац и присуство славних личности привлачили су и препознатљиве аутомобиле са затамњеним стаклима и словима К и О на регистарским таблицама, што означава возила партијских функционера и шефова безбедносних служби. Шеф полиције и остале крупне зверке редовно су присуствовали забавама и пријемима у Plazi на којима се коцкало, испијале се боце мао-таи ракије и Хенеси коњака, док су стотине згодних хостеса госте послуживале разним ђаконијама.

Нико из оближњег Ченовог родног села Мину није могао ни да сања у којој мери ће његова каријера бити брза и спектакуларна. Чен се родио у доба Великог искорака, Мао Цедунговог бруталног програма аграрних реформи, и одрастао у времену Културне револуције, кошмара за већину Кинеза и добу општег страха, глади, сурове репресије и убистава. Од 1959. до 1976. године, стотине милиона Кинеза имало је један заједнички циљ - да преживе. Десетине милиона људи нису успеле у томе.

Или су умрли или им је државна репресија потпуно обесмислила живот, што се посебно осећало у сиромашној Ченовој покрајини Фуијан, на источној обали Кине. Мао Цедунг је ову неразвијену покрајину сматрао леглом класних издајица и контрареволуционара. Фуијан је три деценије била сасвим запостављена регија, што је била казна за "реакционарне буржоаске навике" њених становника и недовољну приврженост идејама револуције.

Трагови Денг Сијаопинга

Можда је управо зато велики кинески реформатор Денг Сијаопинг касније одабрао баш Сијамен, град на југу покрајине Фујиан, за једну од првих Специјалних економских зона (SEZ) почетком осамдесетих, у којима се подстицало локално предузетништво да би се ублажиле последице замрле економије из леденог доба маоизма.

Понукани успехом експеримента у Сијамену, локални званичници у Фучоуу, главном граду покрајине, такође су отворили SEZ. Денг Сијаопинг није случајно одабрао покрајину Фујиан - око 80 одсто становништва Тајвана води порекло управо из те области Кине. Отварањем слободних зона у Фујиану, Денг се надао да ће привући значајне инвестиције тајванских компанија. И није се преварио.

Ченов отац, сељак, искористио је новостворене услове. "Отпочео је сопствени посао. У град је довозио робу из околних села, на колицима која је сам вукао", прича ми уз осмех господин Ђијанг, док пијемо чај у малој продавници керамичких украса Дивља гуска. "У то доба, такво предузетништво је било равно данашњим подухватима дипломаца економије с Харварда." Испијамо чај у ситним гутљајима и посматрамо велико плаво здање преко пута, сада празно, које је Чен изградио за своје родитеље. Мада је Чен још жив - ваљда - његов дух је присутан у целом Фучоуу.

Чен је развио мукотрпни посао свог оца који је довлачио поврће са села у град, почевши да продаје тепихе од врата до врата. Скупио је новац и отворио продавницу електронских уређаја, што је само по себи било револуционарно. Почетком осамдесетих, држава је још одређивала већини Кинеза чиме ће се у животу бавити и где.

 (Крај)

(Од сутра нови фељтон "Гласа Српске" - ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ познатог новинара Џима Марза, аутора неколико бестселера. У овој књизи Марз испитује најбоље чуване тајне свијета од древних мистерија до модерних теорија завјере)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.