Mračne sjenke nadvile se nad biznismenima

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Budućnost organizovanog kriminala) (19)

Kao i drugdje u Kini, novac i prisustvo slavnih ličnosti privlačili su i prepoznatljive automobile sa zatamnjenim staklima i slovima K i O na registarskim tablicama, što označava vozila partijskih funkcionera i šefova bezbjednosnih službi.

U vremenu Kulturne revolucije, košmara za većinu Kineza od 1959. do 1976. godine, stotine miliona Kineza imalo je jedan zajednički cilj - da prežive

Još jedan gutljaj finog zelenog čaja. Opet pauza. Zatim šapatom još jedno objašnjenje. "Nad Čen Kajem natkriljena je senka. Mračna senka. Nevidljiva, mračna sila ovde u Fučouu ne deluje samo kroz Čen Kaja. Senku ugledaš tek kad te ujede - onda je kasno."

Opisivanje metaforama u Kini je uobičajeno. Nevidljiva senka o kojoj mi govori oprezni biznismen iz Fučoua slikovito odražava opštu atmosferu nelagode koja se oseća u svim policijskim državama. Međutim, za razliku od ostalih policijskih država, Kina je otvorila prostor za masovnu potrošačku kulturu koja maskira prisustvo senke. Kao "najbogatiji čovek u Fučouu", Čen Kaj je na razne načine pratio hirovite promene u ponašanju senke, pa verovatno nije morao da se plaši toliko kao drugi ljudi.

Sve dok nije uhapšen 16. maja 2003. godine, bio je bez premca. Visok, zgodan četrdesetogodišnjak, s ručnim satom optočenim dijamantima. Prestonicu pokrajine Fuijan posmatrao je s krova svog glamuroznog muzičko-zabavnog kompleksa Music Plaza, ili sa terase svog luksuznog stana u Trijumfalnim vrtovima elitnom stambenom bloku s najskupljim kvadratnim metrom u gradu. Ili možda s krova nekog od hotela, restorana i zgrada koje je posedovao.

 Kineske zabave za bogate

Dva meseca pre hapšenja, Čen je lično najavio Song Zujing, popularnu kinesku pevačicu, pre njenog nastupa u Plazi. Song Zujing je bila nominovana i za nagradu "Gremi", a prošla je put koji su prošle mnoge kineske zvezde dok nisu stekle dovoljnu popularnost da nastupe u Plazi. Čenova širokogrudost bila je legendarna - često je plaćao honorare od 200 hiljada juana (oko 26 hiljada dolara) za jedan polusatni nastup. Music Plaza bila je prestižna dvorana za svakog muzičara.

Kao i drugde u Kini, novac i prisustvo slavnih ličnosti privlačili su i prepoznatljive automobile sa zatamnjenim staklima i slovima K i O na registarskim tablicama, što označava vozila partijskih funkcionera i šefova bezbednosnih službi. Šef policije i ostale krupne zverke redovno su prisustvovali zabavama i prijemima u Plazi na kojima se kockalo, ispijale se boce mao-tai rakije i Henesi konjaka, dok su stotine zgodnih hostesa goste posluživale raznim đakonijama.

Niko iz obližnjeg Čenovog rodnog sela Minu nije mogao ni da sanja u kojoj meri će njegova karijera biti brza i spektakularna. Čen se rodio u doba Velikog iskoraka, Mao Cedungovog brutalnog programa agrarnih reformi, i odrastao u vremenu Kulturne revolucije, košmara za većinu Kineza i dobu opšteg straha, gladi, surove represije i ubistava. Od 1959. do 1976. godine, stotine miliona Kineza imalo je jedan zajednički cilj - da prežive. Desetine miliona ljudi nisu uspele u tome.

Ili su umrli ili im je državna represija potpuno obesmislila život, što se posebno osećalo u siromašnoj Čenovoj pokrajini Fuijan, na istočnoj obali Kine. Mao Cedung je ovu nerazvijenu pokrajinu smatrao leglom klasnih izdajica i kontrarevolucionara. Fuijan je tri decenije bila sasvim zapostavljena regija, što je bila kazna za "reakcionarne buržoaske navike" njenih stanovnika i nedovoljnu privrženost idejama revolucije.

Tragovi Deng Sijaopinga

Možda je upravo zato veliki kineski reformator Deng Sijaoping kasnije odabrao baš Sijamen, grad na jugu pokrajine Fujian, za jednu od prvih Specijalnih ekonomskih zona (SEZ) početkom osamdesetih, u kojima se podsticalo lokalno preduzetništvo da bi se ublažile posledice zamrle ekonomije iz ledenog doba maoizma.

Ponukani uspehom eksperimenta u Sijamenu, lokalni zvaničnici u Fučouu, glavnom gradu pokrajine, takođe su otvorili SEZ. Deng Sijaoping nije slučajno odabrao pokrajinu Fujian - oko 80 odsto stanovništva Tajvana vodi poreklo upravo iz te oblasti Kine. Otvaranjem slobodnih zona u Fujianu, Deng se nadao da će privući značajne investicije tajvanskih kompanija. I nije se prevario.

Čenov otac, seljak, iskoristio je novostvorene uslove. "Otpočeo je sopstveni posao. U grad je dovozio robu iz okolnih sela, na kolicima koja je sam vukao", priča mi uz osmeh gospodin Đijang, dok pijemo čaj u maloj prodavnici keramičkih ukrasa Divlja guska. "U to doba, takvo preduzetništvo je bilo ravno današnjim poduhvatima diplomaca ekonomije s Harvarda." Ispijamo čaj u sitnim gutljajima i posmatramo veliko plavo zdanje preko puta, sada prazno, koje je Čen izgradio za svoje roditelje. Mada je Čen još živ - valjda - njegov duh je prisutan u celom Fučouu.

Čen je razvio mukotrpni posao svog oca koji je dovlačio povrće sa sela u grad, počevši da prodaje tepihe od vrata do vrata. Skupio je novac i otvorio prodavnicu elektronskih uređaja, što je samo po sebi bilo revolucionarno. Početkom osamdesetih, država je još određivala većini Kineza čime će se u životu baviti i gde.

 (Kraj)

(Od sutra novi feljton "Glasa Srpske" - VLADAVINA TAJNOM poznatog novinara Džima Marza, autora nekoliko bestselera. U ovoj knjizi Marz ispituje najbolje čuvane tajne svijeta od drevnih misterija do modernih teorija zavjere)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.