Фото: МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Створитељ мјери истом за све мјером
Колико пута су ми се обраћали, и усмено и писмено, људи све три вере молећи и преклињући да се учини све што се може, како би се зауставило ово безумље које наноси несрећу свима нама, нашој садашњости и будућности
Да смо искрено слушали Бога и Његове заповести, не би ни дошли до ових страхота у које уђосмо. Сада је узалудно да бацамо кривицу једни на друге
Састасмо се у овој земљи мира, у којој живе грађани неколико народности и неколико вера, у земљи слободе, која вековима није била у непријатељству са другим државама, нити је у њој долазило до грађанских ратова. Дођосмо овамо ми, представници трију вера и чланови трију народности, из крајева у којима бесни рат, који је до сада однео хиљаде људских живота, и непрестано их односи; уништио толико са муком стеченог имања, унесрећио толико људи, жена и деце, учинивши од њих прогнанике и избеглице са својих вековних огњишта.
Састасмо се овде (јер се на жалост и срамоту нашу не могосмо састати у миру ни у једном нашем крају и месту) да се најпре обратимо Богу, Оцу нашем Небеском, да нам пружи своју помоћ како би од несретне браће, која не знају шта раде, постали браћа која знају шта раде. Као такви да из ове земље мира упутимо позив свима члановима наших вера, свима члановима наших народа, и онима који њима управљају, да се угледамо на народ ове земље да престане безумно крвопролиће, да престане мржња и фанатизам и да се у миру, праведно размотре и реше питања и спорови који су се испречили између дојучерашњих суграђана и комшија, који су то били кроз векове.
Свакако да је и у овој земљи долазило до међунационалних и међуверских несугласица, али су их они знали да решавају на људски достојан начин. Зашто и ми тако не поступамо, ако смо заиста људи од вере у једног заједничког Бога, нашег Створитеља и Доброчинитеља, али и Судију праведнога, под чијим свевидећим оком сви стојимо, чија правда мери једнаком за све мером и који ће нам и у оном непролазном свету платити по заслузи, или вечним добром за добро, или вечним мукама за зло које смо чинили, а што представља једно од главних учења свих трију наших вера.
На правду и човечност према свима људима упућује нас заједнички Бог, поручујући преко Светог писма да Он не гледа ко је ко, него је у сваком народу Њему мио онај који се Њега боји и твори правду A у светој књизи муслимана, Курану, верни се опомињу: Нека вас не наведе мржња према (неким) људима да не будете праведни. Заиста Бог зна шта ви радите.
Колико пута су ми се обраћали, и усмено и писмено, људи све три вере молећи и преклињући да се учини све што се може, како би се зауставило ово безумље које наноси несрећу свима нама, нашој садашњости и будућности. Зар нас није страх пред савешћу, говорили су - страх од Бога због толике проливене братске крви, која као Aвељева (Хабилова) вапије са земље на небо; страх од проклетства Божјег братоубици Каину (Кабилу):
Да си проклет на земљи која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.
Зар не осећамо страх због проклетства толиких младића, осакаћених у цвету младости, који ће као унесрећени инвалиди морати да проведу цео свој век?
Зар нас није страх од Бога због погибије толике деце, и несреће оне која су преостала, а којој смо убили, својим рукама, једног или оба родитеља, лишили их њихове љубави, одузели детињство и упропастили будућност?
За чији смо то интерес и по чијој вољи запливали у крв, уништење свега људског у нама, па онда уништење свега живог и мртвог око нас: цркава и џамија, домова, кровова над главама и средстава за живот? Интерес Божји и воља Његова не може бити, јер нас Он није стварао за смрт, него за живот и давао заповести: Не убиј! Сви који се маше за нож од ножа ће погинути.
Није то интерес кога било нашег народа, које било вере, јер гинемо и пропадамо сви редом.
Може бити само интерес сатане, шејтана, који је по Еванђељу човекоубица од почетка и који се радује нашој пропасти. A и у Курану се казује да је ђаво бунтовник против Бога, отворени непријатељ људи, који слушајући њега, постају непријатељи једни другима.
Да смо искрено слушали Бога и Његове заповести, не би ни дошли до ових страхота у које уђосмо. Сада је узалудно да бацамо кривицу једни на друге. Злочинаца и злочина има на све стране и само Божја правда и Његова вага моћи ће да измери колико на којој страни више, а на којој мање. Тражити за себе и свој народ право да се од злочина и злочинаца брани на исти начин, нечовештвом и злочином, недостојно је и нас као људи које су кроз векове учили свети да не чинимо зло у име добра. Недостојно је то и наших вера. Дужност је и нас и наших вера да осудимо злочине са које било стране, и оградимо се од злочинаца и нељуди ма коме народу припадали и ма којој вери говорили да припадају.
Изаћи из ових несрећа моћи ћемо само ако се отргнемо од власти ђавола, зла и мржње и искрено приђемо Богу и правди Његовој. Aко се пред Њим искрено покајемо, исправимо свој став и поступање према принципу: Колико до вас стоји, мир имајте са свима људима.
Тада ће Бог правде бити с нама, послати мир свој међу нас овако закрвљене и понижене и пред Богом, и пред светом и пред нама самима.
Дочекали смо да нас људи из света позивају на мир, демократију, човечност, нас који се хвалимо хиљадугодишњом културом, који истичемо писменост наших владара и велможа у вековима у којима су владари других народа били неписмени и поједина европска племена била ван писмености, живела у праисторији. И биће срећа ако том опором поуком дођемо себи...
(22.11.1992)
Наставиће се
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.