MOLITVE I MOLBE - Stvoritelj mjeri istom za sve mjerom

Koliko puta su mi se obraćali, i usmeno i pismeno, ljudi sve tri vere moleći i preklinjući da se učini sve što se može, kako bi se zaustavilo ovo bezumlje koje nanosi nesreću svima nama, našoj sadašnjosti i budućnosti

Da smo iskreno slušali Boga i Njegove zapovesti, ne bi ni došli do ovih strahota u koje uđosmo. Sada je uzaludno da bacamo krivicu jedni na druge

*****************************

Sastasmo se u ovoj zemlji mira, u kojoj žive građani nekoliko narodnosti i nekoliko vera, u zemlji slobode, koja vekovima nije bila u neprijateljstvu sa drugim državama, niti je u njoj dolazilo do građanskih ratova. Dođosmo ovamo mi, predstavnici triju vera i članovi triju narodnosti, iz krajeva u kojima besni rat, koji je do sada odneo hiljade ljudskih života, i neprestano ih odnosi; uništio toliko sa mukom stečenog imanja, unesrećio toliko ljudi, žena i dece, učinivši od njih prognanike i izbeglice sa svojih vekovnih ognjišta.

Sastasmo se ovde (jer se na žalost i sramotu našu ne mogosmo sastati u miru ni u jednom našem kraju i mestu) da se najpre obratimo Bogu, Ocu našem Nebeskom, da nam pruži svoju pomoć kako bi od nesretne braće, koja ne znaju šta rade, postali braća koja znaju šta rade. Kao takvi da iz ove zemlje mira uputimo poziv svima članovima naših vera, svima članovima naših naroda, i onima koji njima upravljaju, da se ugledamo na narod ove zemlje da prestane bezumno krvoproliće, da prestane mržnja i fanatizam i da se u miru, pravedno razmotre i reše pitanja i sporovi koji su se isprečili između dojučerašnjih sugrađana i komšija, koji su to bili kroz vekove.

Pravda i čovječnost

Svakako da je i u ovoj zemlji dolazilo do međunacionalnih i međuverskih nesuglasica, ali su ih oni znali da rešavaju na ljudski dostojan način. Zašto i mi tako ne postupamo, ako smo zaista ljudi od vere u jednog zajedničkog Boga, našeg Stvoritelja i Dobročinitelja, ali i Sudiju pravednoga, pod čijim svevidećim okom svi stojimo, čija pravda meri jednakom za sve merom i koji će nam i u onom neprolaznom svetu platiti po zasluzi, ili večnim dobrom za dobro, ili večnim mukama za zlo koje smo činili, a što predstavlja jedno od glavnih učenja svih triju naših vera.

Na pravdu i čovečnost prema svima ljudima upućuje nas zajednički Bog, poručujući preko Svetog pisma da On ne gleda ko je ko, nego je u svakom narodu Njemu mio onaj koji se Njega boji i tvori pravdu A u svetoj knjizi muslimana, Kuranu, verni se opominju: Neka vas ne navede mržnja prema (nekim) ljudima da ne budete pravedni. Zaista Bog zna šta vi radite.

Koliko puta su mi se obraćali, i usmeno i pismeno, ljudi sve tri vere moleći i preklinjući da se učini sve što se može, kako bi se zaustavilo ovo bezumlje koje nanosi nesreću svima nama, našoj sadašnjosti i budućnosti. Zar nas nije strah pred savešću, govorili su - strah od Boga zbog tolike prolivene bratske krvi, koja kao Aveljeva (Habilova) vapije sa zemlje na nebo; strah od prokletstva Božjeg bratoubici Kainu (Kabilu):

Da si proklet na zemlji koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvojega iz ruke tvoje.

Zar ne osećamo strah zbog prokletstva tolikih mladića, osakaćenih u cvetu mladosti, koji će kao unesrećeni invalidi morati da provedu ceo svoj vek?

Zar nas nije strah od Boga zbog pogibije tolike dece, i nesreće one koja su preostala, a kojoj smo ubili, svojim rukama, jednog ili oba roditelja, lišili ih njihove ljubavi, oduzeli detinjstvo i upropastili budućnost?

Za čiji smo to interes i po čijoj volji zaplivali u krv, uništenje svega ljudskog u nama, pa onda uništenje svega živog i mrtvog oko nas: crkava i džamija, domova, krovova nad glavama i sredstava za život? Interes Božji i volja Njegova ne može biti, jer nas On nije stvarao za smrt, nego za život i davao zapovesti: Ne ubij! Svi koji se maše za nož od noža će poginuti.

Otrgnuti se od zla i mržnje

Nije to interes koga bilo našeg naroda, koje bilo vere, jer ginemo i propadamo svi redom.

Može biti samo interes satane, šejtana, koji je po Evanđelju čovekoubica od početka i koji se raduje našoj propasti. A i u Kuranu se kazuje da je đavo buntovnik protiv Boga, otvoreni neprijatelj ljudi, koji slušajući njega, postaju neprijatelji jedni drugima.

Da smo iskreno slušali Boga i Njegove zapovesti, ne bi ni došli do ovih strahota u koje uđosmo. Sada je uzaludno da bacamo krivicu jedni na druge. Zločinaca i zločina ima na sve strane i samo Božja pravda i Njegova vaga moći će da izmeri koliko na kojoj strani više, a na kojoj manje. Tražiti za sebe i svoj narod pravo da se od zločina i zločinaca brani na isti način, nečoveštvom i zločinom, nedostojno je i nas kao ljudi koje su kroz vekove učili sveti da ne činimo zlo u ime dobra. Nedostojno je to i naših vera. Dužnost je i nas i naših vera da osudimo zločine sa koje bilo strane, i ogradimo se od zločinaca i neljudi ma kome narodu pripadali i ma kojoj veri govorili da pripadaju.

Izaći iz ovih nesreća moći ćemo samo ako se otrgnemo od vlasti đavola, zla i mržnje i iskreno priđemo Bogu i pravdi Njegovoj. Ako se pred Njim iskreno pokajemo, ispravimo svoj stav i postupanje prema principu: Koliko do vas stoji, mir imajte sa svima ljudima.

Tada će Bog pravde biti s nama, poslati mir svoj među nas ovako zakrvljene i ponižene i pred Bogom, i pred svetom i pred nama samima.

Dočekali smo da nas ljudi iz sveta pozivaju na mir, demokratiju, čovečnost, nas koji se hvalimo hiljadugodišnjom kulturom, koji ističemo pismenost naših vladara i velmoža u vekovima u kojima su vladari drugih naroda bili nepismeni i pojedina evropska plemena bila van pismenosti, živela u praistoriji. I biće sreća ako tom oporom poukom dođemo sebi...

                                                                                    (22.11.1992)

                                 Nastaviće se

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.