МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Страх међу Србима да се геноцид не понови

Не схвата се да оружани притисак на Србе 1991. у тим крајевима гдје је геноцид бјеснио у Другом свјетском рату, изазива код нашег народа страх да се геноцид наставља и да се од њега морају бранити.

Хришћански и људски неотуђиво право сваког народа је на самоопредјељење. Имам наде да ће се међу Хрватима, Србима и другим народима наћи бар десетак праведника, због чије ћемо праведности бити поштеђени од потпуног уништења, ми преостали у садашњем Содому и Гомору

***********************************

Срби су већином православне вере, Хрвати римокатоличке. Та чињеница има свакако удела и у насталим сукобима, али сматрам да је овде у питању етнички сукоб, јер је у хитлеровској творевини Независној Државни Хрватској 1941-1945. године вршен геноцид над српским народом са јасно постављеним циљем етнички чисте Хрватске. Преко радија и листа Хрватски народ објављено је то јасно:

"У Хрватској не може бити Срба ни православља, а Хрвати ће се побринути да се то чим прије испуни." Како ће се то извршити изнео је Миле Будак, усташки министар богоштовља 1941. године:

Један дио Срба ћемо побити, други протјерати, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате, а ако ишта остане биће зло сјећање на њих.

Садашње власти у Хрватској нису пристале, ни онде где су Срби у већини, ни да им признају културну аутономију, језик и писмо, него су приступиле политичкој сили и оружју. Срби су се морали бранити од насиља и тако је настао рат са свим својим страхотама.

Право на самоопредјељење

Европа схвата и прихвата (а то схватамо и прихватамо и ми), да је хришћански и људски неотуђиво право сваког народа на самоопредељење и да према тим начелима Словенци и Хрвати имају право да иступе из Југославије.

Aли кад се постави питање да ли и српски народ има право да се користи тим демократским и људским принципима за самоопредељење, бар у крајинама где је у већини, где се гласањем определио да не жели да се одвоји од осталих који остају, Европа остаје без одговора.

Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом са другим југословенским народима.

Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да "зло добра донијети неће", да је "крв људска храна наопака", ствари би ишле сретније. Када бисмо били свесни тога: ако смо већ заборавили да смо браћа и да не можемо живети као браћа, требало би макар као људи да се мирно раздвојимо.

Јер, ако наставимо овако у мржњи и крви, потопићемо и оно мало људског и хришћанског, што још има у нама, и нестати са лица земље.

И по свом занимању и дужностима, и по начину живота, ја немам неког сазнања о устројству и дејствовању војске. Толико знам да по Уставу Југославије, и свију других држава, армија постоји зато да осигурава интегритет државе од спољних непријатеља, а када је потреба и у унутрашњим нередима да спречи распламсавање сукоба.

У насталим тешкоћама у Југославији, када се дошло до разлагања државне заједнице, да се оно вршило на миран начин, усаглашавањем са осталим народима, војска, сматрам, не би имала разлога да се појављује.

Праведници међу народима

Међутим кад се армија нађе у ситуацији да треба, по Уставу, да брани интересе још постојеће државе Југославије, а са врха те државе, са места председника, долазе наредбе да армија не сме да се брани ако је оружјем нападају, него мора да чини све да би Југославија нестала, онда се тешко снаћи и појединцу, а камоли армији са вишенационалним саставом и командног њеног дела и војничке структуре.

Имам пуно наде и поверења у будућност, јер верујем у Бога и у људе добре воље. Верујем у реч Господа који је рекао да ће поштедети од уништења све људе у Содому и Гомору, ако се међу њима нађе бар десет праведника.

Имам наде да ће се међу Хрватима, Србима, и другим народима наћи бар десетак праведника, због чије ћемо праведности бити поштеђени од потпуног уништења, ми преостали у садашњем Содому и Гомору. Верујем да ће потомци Срба, Хрвата и Словенаца живети у миру стидећи се уместо нас и нашег времена и наших поступака.

                                                                (7.12.1991)

Европа, и да нема неистините пропаганде против Срба, тешко може разумети нашу стварност. По њој, поједини народи имају на нешто право, а други немају.

Зашто је став Европе да Срби, који вековима живе у крајевима преко Дрине, зато што су се нашли у административним границама Босне, и желе да реше своју судбину, јер је те границе одредио један недемократски комунистички режим, поступају недемократски?

Поред тога, несреће Другог светског рата задесиле су све народе Европе, али, срећом, сви нису имали страхоте геноцида какве су имали Јевреји, Цигани и Срби, па сваки помен тог геноцида за Европу значи "емотивно везивање за прошлост", а треба изграђивати будућност.

Не схвата се да оружани притисак на Србе 1991, у тим крајевима где је геноцид беснео у Другом светском рату, изазива код нашег народа страх да се геноцид наставља и да се од њега морају бранити.

(15.12.1991)

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.