MOLITVE I MOLBE - Strah među Srbima da se genocid ne ponovi

Ne shvata se da oružani pritisak na Srbe 1991. u tim krajevima gdje je genocid bjesnio u Drugom svjetskom ratu, izaziva kod našeg naroda strah da se genocid nastavlja i da se od njega moraju braniti.

Hrišćanski i ljudski neotuđivo pravo svakog naroda je na samoopredjeljenje. Imam nade da će se među Hrvatima, Srbima i drugim narodima naći bar desetak pravednika, zbog čije ćemo pravednosti biti pošteđeni od potpunog uništenja, mi preostali u sadašnjem Sodomu i Gomoru

***********************************

Srbi su većinom pravoslavne vere, Hrvati rimokatoličke. Ta činjenica ima svakako udela i u nastalim sukobima, ali smatram da je ovde u pitanju etnički sukob, jer je u hitlerovskoj tvorevini Nezavisnoj Državni Hrvatskoj 1941-1945. godine vršen genocid nad srpskim narodom sa jasno postavljenim ciljem etnički čiste Hrvatske. Preko radija i lista Hrvatski narod objavljeno je to jasno:

"U Hrvatskoj ne može biti Srba ni pravoslavlja, a Hrvati će se pobrinuti da se to čim prije ispuni." Kako će se to izvršiti izneo je Mile Budak, ustaški ministar bogoštovlja 1941. godine:

Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi protjerati, a ostale prevesti na katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate, a ako išta ostane biće zlo sjećanje na njih.

Sadašnje vlasti u Hrvatskoj nisu pristale, ni onde gde su Srbi u većini, ni da im priznaju kulturnu autonomiju, jezik i pismo, nego su pristupile političkoj sili i oružju. Srbi su se morali braniti od nasilja i tako je nastao rat sa svim svojim strahotama.

Pravo na samoopredjeljenje

Evropa shvata i prihvata (a to shvatamo i prihvatamo i mi), da je hrišćanski i ljudski neotuđivo pravo svakog naroda na samoopredeljenje i da prema tim načelima Slovenci i Hrvati imaju pravo da istupe iz Jugoslavije.

Ali kad se postavi pitanje da li i srpski narod ima pravo da se koristi tim demokratskim i ljudskim principima za samoopredeljenje, bar u krajinama gde je u većini, gde se glasanjem opredelio da ne želi da se odvoji od ostalih koji ostaju, Evropa ostaje bez odgovora.

Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom sa drugim jugoslovenskim narodima.

Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da "zlo dobra donijeti neće", da je "krv ljudska hrana naopaka", stvari bi išle sretnije. Kada bismo bili svesni toga: ako smo već zaboravili da smo braća i da ne možemo živeti kao braća, trebalo bi makar kao ljudi da se mirno razdvojimo.

Jer, ako nastavimo ovako u mržnji i krvi, potopićemo i ono malo ljudskog i hrišćanskog, što još ima u nama, i nestati sa lica zemlje.

I po svom zanimanju i dužnostima, i po načinu života, ja nemam nekog saznanja o ustrojstvu i dejstvovanju vojske. Toliko znam da po Ustavu Jugoslavije, i sviju drugih država, armija postoji zato da osigurava integritet države od spoljnih neprijatelja, a kada je potreba i u unutrašnjim neredima da spreči rasplamsavanje sukoba.

U nastalim teškoćama u Jugoslaviji, kada se došlo do razlaganja državne zajednice, da se ono vršilo na miran način, usaglašavanjem sa ostalim narodima, vojska, smatram, ne bi imala razloga da se pojavljuje.

Pravednici među narodima

Međutim kad se armija nađe u situaciji da treba, po Ustavu, da brani interese još postojeće države Jugoslavije, a sa vrha te države, sa mesta predsednika, dolaze naredbe da armija ne sme da se brani ako je oružjem napadaju, nego mora da čini sve da bi Jugoslavija nestala, onda se teško snaći i pojedincu, a kamoli armiji sa višenacionalnim sastavom i komandnog njenog dela i vojničke strukture.

Imam puno nade i poverenja u budućnost, jer verujem u Boga i u ljude dobre volje. Verujem u reč Gospoda koji je rekao da će poštedeti od uništenja sve ljude u Sodomu i Gomoru, ako se među njima nađe bar deset pravednika.

Imam nade da će se među Hrvatima, Srbima, i drugim narodima naći bar desetak pravednika, zbog čije ćemo pravednosti biti pošteđeni od potpunog uništenja, mi preostali u sadašnjem Sodomu i Gomoru. Verujem da će potomci Srba, Hrvata i Slovenaca živeti u miru stideći se umesto nas i našeg vremena i naših postupaka.

                                                                (7.12.1991)

Evropa, i da nema neistinite propagande protiv Srba, teško može razumeti našu stvarnost. Po njoj, pojedini narodi imaju na nešto pravo, a drugi nemaju.

Zašto je stav Evrope da Srbi, koji vekovima žive u krajevima preko Drine, zato što su se našli u administrativnim granicama Bosne, i žele da reše svoju sudbinu, jer je te granice odredio jedan nedemokratski komunistički režim, postupaju nedemokratski?

Pored toga, nesreće Drugog svetskog rata zadesile su sve narode Evrope, ali, srećom, svi nisu imali strahote genocida kakve su imali Jevreji, Cigani i Srbi, pa svaki pomen tog genocida za Evropu znači "emotivno vezivanje za prošlost", a treba izgrađivati budućnost.

Ne shvata se da oružani pritisak na Srbe 1991, u tim krajevima gde je genocid besneo u Drugom svetskom ratu, izaziva kod našeg naroda strah da se genocid nastavlja i da se od njega moraju braniti.

(15.12.1991)

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.