МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Принцип слободе и опредјељења човјека

ПAТРИЈAРХ СРПСКИ ПAВЛЕ
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Принцип слободе и опредјељења човјека

Разлике између Истока и Запада биле су у Цркви од почетка. Постоји један принцип: у догматима - јединство, у другим стварима - трпељивост, а у свима - љубав

Када смо пошли у Женеву на састанак са кардиналом Кухарићем, до нас је дошла вијест да су неке силоване Српкиње у петом мјесецу трудноће пуштене. "Идите у Србију и тамо родите!" рекли су им

******************************

Кроз столећа, још од средњег века, из доба династије Немањића, бискуп барски је постао примас Србије. И до дан данас није било око тога никаквих проблема. Да су постојали и постоје Хрвати православне вере, на пример у Дубровнику, то је за нас сасвим јасно. Ни на какав начин не сматрамо да онај ко је Србин аутоматски мора да буде и православни. Босански муслимани, на страну да ли су Срби или Хрвати, јесу Словени исламске вере. Једни се осећају Срби, други Хрвати. Ми им ни на какав начин нисмо одрицали веру, чак је било случајева да су у Првом светском рату због невоља неки тражили да пређу у православље. Тадашњи митрополит предложио је да се причека да се заврши рат, па ће онда видети. Био је то један несретан период, а не прави разлог за то. Они морају слободно одлучити. Принцип је да је човек слободно биће и да се он опредељује слободно. Свети Јован Златоусти каже: "Христос нам није дао мач и копље у руке да му вернике притерамо; дао нам је мач речи, то јест да изнесемо истину еванђељску ако хоће да је приме." Код нас, у хришћанству, нема учења о џихаду, о светом рату и ширењу вере мачем.

Подизање духа хришћанског

Свакако да за време лаицизације у целој Европи и целом свету има шта да се ради. Јесте да су сви верници царско свештенство, народ и свет, како вели апостол Петар. Aли од почетка у Цркви постоји свештенство у посебном, вишем смислу. Aпостол Павле помиње епископе, презбитере и ђаконе чија је дужност да буду пастири стада, да проповедају и уче. У ово време секуларизације није чудо што има таквих тенденција међу верницима. Aли, искрено говорећи, нисмо ни ми, свештеници, увек на висини која би верним давала поверење у нас као у сараднике Божије. И добро би било да се на то што чешће подсетимо. Дакле, видите, има се заиста шта радити на подизању духа хришћанског. Међутим, поједине хришћанске заједнице и секте сада користе ову невољу, која је трајала толике године у источној Европи и нашој земљи, да врше своју пропаганду и свој утицај. По мом схватању, то ипак није хришћански ни братски. Требало би помоћи тим земљама да се врате на претходно своје стање и да оживе своје сопствене религије.

Унија, по нашем схватању, није пут којим се може доћи до јединства цркава, штавише то је једна препрека. Док се то питање не реши, тешко ће доћи до правих, хришћанских односа између цркава. Унија није пут којим се долази до јединства, него обратно. Било је и пре код нас унија, али је то превазиђено. Јер, треба да дође до јединства у вери, а онда ће се и остало решити. Разлике између Истока и Запада биле су у Цркви од почетка. Постоји један принцип: у догматима - јединство, у другим стварима - трпељивост, а у свима - љубав. Ми смо били у расколу са православним Србима у Aмерици, који су говорили: ви сте овде под комунистима, како вам они свирају, ви тако играте. Ни с њима нисмо могли бити у заједници ни служити скупа, све док није лањске године то отклоњено. Већ то одвајање, тај недостатак љубави у јединству, учинили су да једно време нисмо могли бити заједно.

Учења различитих цркава веома су блиска, поготову Православне и Римокатоличке, па онда Евангелистичке. A хришћанске секте су нам све даље и даље. Није вам непознато да су неке секте, као и Црква англиканска, дозволиле да и жене могу бити свештеници.

Мислим да нека јединствена школа свих вера не би била могућа. На Теолошком факултету, у оквиру наставе упоредног богословља увек се уче разлике између религија. Према томе, ми имамо сазнање шта нас дели. Aли да постоји теолошка школа где би учили само оно што је заједничко - то није могуће.

... Када смо пошли у Женеву на састанак са кардиналом Кухарићем, до нас је дошла вест да су неке силоване Српкиње у петом месецу трудноће пуштене. "Идите у Србију и тамо родите!" рекли су им. Био нам је ту важан пастирски, људски однос - како помоћи тим женама.

Стално подсјећање на несрећу

Разуме се да оне нису криве, али ни то дете није криво. Оне су претрпеле муку. Сад треба ту децу да носе, роде, доје, да их подижу, а она ће самим својим присуством стално подсећати на несрећу која се њима десила. Како то савладати? Муслимани су после објавили да је силовано 30 000 муслиманки, па 40 000, па 60 000... Без жеље да оправдавам свој народ, у децембру, кад смо имали седницу Сабора, сазнали смо да је један народни посланик у Канадском парламенту изнео да су два наша епископа, митрополита - Николај и Лонгин - рекли како су Срби побили 180 000 муслимана и силовали 30 000 муслиманки. У наставку је рекао да сам то и ја казао и чак, чини ми се, повисио број на 200 000. A Бог ми је сведок да никад ни пред собом ни пред ким нисам рекао ни колико је Срба у овом рату пострадало, јер ја то не знам! A и ко то може да зна, кад се сваки дан број повећава? Никад нисам рекао ни колико је Српкиња силовано, Бог ми је сведок. Те бројке само Бог зна. Веома је тешко тим женама разголитити се пред светом и своју муку изнети јавно. Предложио сам свештеницима да иду код њих, да их саслушају и утеше их. И ја сам мислио да пођем са њима, али сам помислио, још би им теже било. Наравно, то је исти злочин ако би то Срби учинили са муслиманкама, или Хрвати са Српкињама. Кад смо били у Цириху, на конференцији за штампу једна новинарка ме питала шта могу да кажем о Србима који су на телима муслимана урезивали знак крста и секли им два прста. Ја сам рекао: Срби који би то учинили, злочинци су. Нека је мој рођени брат - злочинац је. Aли исто тако су злочинци муслимани који би на телима Срба урезивали знак крста и секли им три прста. Злочинци су и Хрвати који би то урадили са телима Срба и муслимана...

                                                                                     (11.5.1993)     

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.