MOLITVE I MOLBE - Princip slobode i opredjeljenja čovjeka

Razlike između Istoka i Zapada bile su u Crkvi od početka. Postoji jedan princip: u dogmatima - jedinstvo, u drugim stvarima - trpeljivost, a u svima - ljubav

Kada smo pošli u Ženevu na sastanak sa kardinalom Kuharićem, do nas je došla vijest da su neke silovane Srpkinje u petom mjesecu trudnoće puštene. "Idite u Srbiju i tamo rodite!" rekli su im

******************************

Kroz stoleća, još od srednjeg veka, iz doba dinastije Nemanjića, biskup barski je postao primas Srbije. I do dan danas nije bilo oko toga nikakvih problema. Da su postojali i postoje Hrvati pravoslavne vere, na primer u Dubrovniku, to je za nas sasvim jasno. Ni na kakav način ne smatramo da onaj ko je Srbin automatski mora da bude i pravoslavni. Bosanski muslimani, na stranu da li su Srbi ili Hrvati, jesu Sloveni islamske vere. Jedni se osećaju Srbi, drugi Hrvati. Mi im ni na kakav način nismo odricali veru, čak je bilo slučajeva da su u Prvom svetskom ratu zbog nevolja neki tražili da pređu u pravoslavlje. Tadašnji mitropolit predložio je da se pričeka da se završi rat, pa će onda videti. Bio je to jedan nesretan period, a ne pravi razlog za to. Oni moraju slobodno odlučiti. Princip je da je čovek slobodno biće i da se on opredeljuje slobodno. Sveti Jovan Zlatousti kaže: "Hristos nam nije dao mač i koplje u ruke da mu vernike priteramo; dao nam je mač reči, to jest da iznesemo istinu evanđeljsku ako hoće da je prime." Kod nas, u hrišćanstvu, nema učenja o džihadu, o svetom ratu i širenju vere mačem.

Podizanje duha hrišćanskog

Svakako da za vreme laicizacije u celoj Evropi i celom svetu ima šta da se radi. Jeste da su svi vernici carsko sveštenstvo, narod i svet, kako veli apostol Petar. Ali od početka u Crkvi postoji sveštenstvo u posebnom, višem smislu. Apostol Pavle pominje episkope, prezbitere i đakone čija je dužnost da budu pastiri stada, da propovedaju i uče. U ovo vreme sekularizacije nije čudo što ima takvih tendencija među vernicima. Ali, iskreno govoreći, nismo ni mi, sveštenici, uvek na visini koja bi vernim davala poverenje u nas kao u saradnike Božije. I dobro bi bilo da se na to što češće podsetimo. Dakle, vidite, ima se zaista šta raditi na podizanju duha hrišćanskog. Međutim, pojedine hrišćanske zajednice i sekte sada koriste ovu nevolju, koja je trajala tolike godine u istočnoj Evropi i našoj zemlji, da vrše svoju propagandu i svoj uticaj. Po mom shvatanju, to ipak nije hrišćanski ni bratski. Trebalo bi pomoći tim zemljama da se vrate na prethodno svoje stanje i da ožive svoje sopstvene religije.

Unija, po našem shvatanju, nije put kojim se može doći do jedinstva crkava, štaviše to je jedna prepreka. Dok se to pitanje ne reši, teško će doći do pravih, hrišćanskih odnosa između crkava. Unija nije put kojim se dolazi do jedinstva, nego obratno. Bilo je i pre kod nas unija, ali je to prevaziđeno. Jer, treba da dođe do jedinstva u veri, a onda će se i ostalo rešiti. Razlike između Istoka i Zapada bile su u Crkvi od početka. Postoji jedan princip: u dogmatima - jedinstvo, u drugim stvarima - trpeljivost, a u svima - ljubav. Mi smo bili u raskolu sa pravoslavnim Srbima u Americi, koji su govorili: vi ste ovde pod komunistima, kako vam oni sviraju, vi tako igrate. Ni s njima nismo mogli biti u zajednici ni služiti skupa, sve dok nije lanjske godine to otklonjeno. Već to odvajanje, taj nedostatak ljubavi u jedinstvu, učinili su da jedno vreme nismo mogli biti zajedno.

Učenja različitih crkava veoma su bliska, pogotovu Pravoslavne i Rimokatoličke, pa onda Evangelističke. A hrišćanske sekte su nam sve dalje i dalje. Nije vam nepoznato da su neke sekte, kao i Crkva anglikanska, dozvolile da i žene mogu biti sveštenici.

Mislim da neka jedinstvena škola svih vera ne bi bila moguća. Na Teološkom fakultetu, u okviru nastave uporednog bogoslovlja uvek se uče razlike između religija. Prema tome, mi imamo saznanje šta nas deli. Ali da postoji teološka škola gde bi učili samo ono što je zajedničko - to nije moguće.

... Kada smo pošli u Ženevu na sastanak sa kardinalom Kuharićem, do nas je došla vest da su neke silovane Srpkinje u petom mesecu trudnoće puštene. "Idite u Srbiju i tamo rodite!" rekli su im. Bio nam je tu važan pastirski, ljudski odnos - kako pomoći tim ženama.

Stalno podsjećanje na nesreću

Razume se da one nisu krive, ali ni to dete nije krivo. One su pretrpele muku. Sad treba tu decu da nose, rode, doje, da ih podižu, a ona će samim svojim prisustvom stalno podsećati na nesreću koja se njima desila. Kako to savladati? Muslimani su posle objavili da je silovano 30 000 muslimanki, pa 40 000, pa 60 000... Bez želje da opravdavam svoj narod, u decembru, kad smo imali sednicu Sabora, saznali smo da je jedan narodni poslanik u Kanadskom parlamentu izneo da su dva naša episkopa, mitropolita - Nikolaj i Longin - rekli kako su Srbi pobili 180 000 muslimana i silovali 30 000 muslimanki. U nastavku je rekao da sam to i ja kazao i čak, čini mi se, povisio broj na 200 000. A Bog mi je svedok da nikad ni pred sobom ni pred kim nisam rekao ni koliko je Srba u ovom ratu postradalo, jer ja to ne znam! A i ko to može da zna, kad se svaki dan broj povećava? Nikad nisam rekao ni koliko je Srpkinja silovano, Bog mi je svedok. Te brojke samo Bog zna. Veoma je teško tim ženama razgolititi se pred svetom i svoju muku izneti javno. Predložio sam sveštenicima da idu kod njih, da ih saslušaju i uteše ih. I ja sam mislio da pođem sa njima, ali sam pomislio, još bi im teže bilo. Naravno, to je isti zločin ako bi to Srbi učinili sa muslimankama, ili Hrvati sa Srpkinjama. Kad smo bili u Cirihu, na konferenciji za štampu jedna novinarka me pitala šta mogu da kažem o Srbima koji su na telima muslimana urezivali znak krsta i sekli im dva prsta. Ja sam rekao: Srbi koji bi to učinili, zločinci su. Neka je moj rođeni brat - zločinac je. Ali isto tako su zločinci muslimani koji bi na telima Srba urezivali znak krsta i sekli im tri prsta. Zločinci su i Hrvati koji bi to uradili sa telima Srba i muslimana...

                                                                                     (11.5.1993)     

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.