МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Несрећни неспоразум између нас и Европе

Свијет не разликује несрећу кад у ратним борбама бомба падне на куће мирног становништва, на старачки дом или дјечје обданиште, од ужаса свјесног и намјерног убијања људи, жена и дјеце у масама само зато што су друге народности, друге вјере...

Постоји прича која јасно каже шта је то гријех, шта је покајање, шта је спасење. A то и јесте суштина Еванђеља. Идење у супротном правцу: живот у расипању драгоцјеног блага, а то значи оно што води у пропаст

***************************

... Ми знамо да су све те тешкоће које нас сналазе, у ствари задаци које наше време пред нас износи да их решимо, уз помоћ Божју. Као сарадници Божји, по речи Светог апостола Павла, на Његовој њиви. Његовом винограду, да учинимо што можемо. Више од тога Бог од нас не очекује, нити тражи. То што ми не можемо, што превазилази наше снаге, а за успех дела је потребно, учиниће Он, свесилни Бог.

Aпостол Павле то јасно износи, велећи: "Ја посадих, Aполос зали, али Бог учини да узрасте. Тако нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који чини да расте. A онај који сади и који залива једно су и сваки ће примити своју плату према својему труду". Према томе, без обзира на тешкоће које положај и наше време пред нас износе, дужни смо да употребимо најбољу вољу и најбоље снаге у вршењу својих дужности. A онда, са свешћу да смо "учинили што смо дужни учинити" мирно да сачекамо да Бог учини да усев узрасте и плод донесе.

 Грешник и покајање

То нам је чинити у свим дужностима и обавезама, па и у погледу савлађивања постојећег раскола. После толико невоља, и за нас и за одвојену браћу у иностранству, Богу хвала, стигло се дотле да братска и хришћанска љубав победи цепање и раздвајање. Остаје још да заједничком Светом литургијом и заједничким причешћем постанемо опет једно у Христу Исусу. Тај дан уз Божју помоћ и благослов Светог Саве очекујемо да сване ових дана. Да неко почне да се пере од нечистоће у којој, не бива ако најпре не увиди и не осети њен смрад и ругобу. Тако је и у духовном погледу. Осетити смрад нечистоте греха, то је први корак да душу од њега очистимо и од ругобе се ослободимо.

Покајање је управо то, први заокрет са пута греха и прања душе од њега.

У Светом писму постоји прича о блудном сину, која нам то савршено открива. За њу се каже да је "еванђеље у Еванђељу", те кад би нестао цео Нови завет, а само се она сачувала, да би нам његову суштину сама она могла јасно изложити. Један човек имао два сина, од којих млађи рече оцу: "Оче, дај ми дио имања што припада мени." И отац подели имање. Узевши све своје, млађи син напусти родну кућу, оца и брата, оде у далеку земљу и онде расу имање живећи развратно. Наста велика глад у тој земљи, а он без игде ичега приби се код једног човека и овај му даде да чува свиње. И жељаше да напуни трбух свој рошчићима што јеђаху свиње, а нико му ништа не даваше.

Онда дође себи и рече: "Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади. Уставши, отићи ћу оцу своме и рећи: Оче сагреших небу и теби и више нисам достојан да се назовем сином твојим: прими ме макар као једног од најамника твојих." И учинивши тако врати се оцу, паде пред њега и све му рече. Отац се сажали, загрли га и целива, нареди слугама да му даду најлепше хаљине, прстен на руку и обућу на ноге, да закољу теле угојено "да једемо", рече, "и да се веселимо, јер овај син мој беше мртав и оживе: изгубљен беше и нађе се". Прича нам јасно каже шта је то грех, шта је покајање, шта је спасење. A то и јесте суштина Еванђеља. Грех је напуштање Оца небескога и Његових заповести; напуштање дома очевог и браће; идење у супротном правцу: живот у расипању драгоценог блага, а то значи оно што води у пропаст, губитак себе, свог идентитета, духовна смрт.

"Онда дође себи!" Све дотле, дакле, блудни син није био при себи, није знао шта ради, лутао је душом по злу овога света. Сада увиде сву несрећу греха и пропасти од њега, у коју је сам себе увалио. Одговорност за то отворено приписује себи, не умањујући је самооправдањем, бацањем кривице на другог.

Најзад оно најважније - одлучан заокрет за 180 степени у досадашњем правцу живота, окретање лица од зла добру, враћање дому очевом, оцу и заједници с њим и браћом...

Борба за голи опстанак

То, дакле, сагледање страхоте греха, признање своје кривице Богу, кајање пред Њим и измена живота и према Њему и према ближњима, то значи право покајање, а не само језиком и речима, па враћање опет на грех и поново формално исповедање, кајање и тако даље.

Најважније је свагда да схватимо да је Син Божји Истина, Пут и Живот; да је Он светлост, и ко за њим иде неће ходати у тами него ће имати светлост живота, да не дозволимо да нам ту светлост тама обузме. Који човек то схвати, у то поверује, и по том схватању поступа у животу, он има живот вечни и на Суд не долази. A који тако не поступа, већ је осуђен, јер није веровао у име Јединороднога Сина Божијега. A Суд је у томе "што је светлост дошла на свет, а људи више завољеше таму него светлост, јер њихова дела беху зла. Јер сваки који чини зло мрзи светлост и не иде ка светлости, да се не разоткрију дела његова, јер су зла. A ко истину твори, иде ка светлости да се виде дела његова, јер су у Богу учињена".

... Свет не разликује несрећу кад у ратним борбама бомба падне на куће мирног становништва, на старачки дом или дечје обданиште, од ужаса свесног и намерног убијања људи, жена и деце у масама само зато што су друге народности, друге вере и писма од оних злочинаца који су их уништавали.

Не схватају да су оружани напади на Србе од стране садашње власти у Хрватској 1991. године, у истим оним крајевима где је геноцид беснео у Другом светском рату, изазвали код њих убеђење да се геноцид наставља, те да морају да бране своје домове, своје животе и свој голи опстанак. У томе, сматрам, лежи несретан неспоразум између нас и добронамерних људи у Европи, још криво обавештених од бескрупулозне непријатељске пропаганде.

(Јануар, 1992)

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.