MOLITVE I MOLBE - Nesrećni nesporazum između nas i Evrope

Svijet ne razlikuje nesreću kad u ratnim borbama bomba padne na kuće mirnog stanovništva, na starački dom ili dječje obdanište, od užasa svjesnog i namjernog ubijanja ljudi, žena i djece u masama samo zato što su druge narodnosti, druge vjere...

Postoji priča koja jasno kaže šta je to grijeh, šta je pokajanje, šta je spasenje. A to i jeste suština Evanđelja. Idenje u suprotnom pravcu: život u rasipanju dragocjenog blaga, a to znači ono što vodi u propast

***************************

... Mi znamo da su sve te teškoće koje nas snalaze, u stvari zadaci koje naše vreme pred nas iznosi da ih rešimo, uz pomoć Božju. Kao saradnici Božji, po reči Svetog apostola Pavla, na Njegovoj njivi. Njegovom vinogradu, da učinimo što možemo. Više od toga Bog od nas ne očekuje, niti traži. To što mi ne možemo, što prevazilazi naše snage, a za uspeh dela je potrebno, učiniće On, svesilni Bog.

Apostol Pavle to jasno iznosi, veleći: "Ja posadih, Apolos zali, ali Bog učini da uzraste. Tako niti je što onaj koji sadi, niti onaj koji zaliva, nego Bog koji čini da raste. A onaj koji sadi i koji zaliva jedno su i svaki će primiti svoju platu prema svojemu trudu". Prema tome, bez obzira na teškoće koje položaj i naše vreme pred nas iznose, dužni smo da upotrebimo najbolju volju i najbolje snage u vršenju svojih dužnosti. A onda, sa svešću da smo "učinili što smo dužni učiniti" mirno da sačekamo da Bog učini da usev uzraste i plod donese.

 Grešnik i pokajanje

To nam je činiti u svim dužnostima i obavezama, pa i u pogledu savlađivanja postojećeg raskola. Posle toliko nevolja, i za nas i za odvojenu braću u inostranstvu, Bogu hvala, stiglo se dotle da bratska i hrišćanska ljubav pobedi cepanje i razdvajanje. Ostaje još da zajedničkom Svetom liturgijom i zajedničkim pričešćem postanemo opet jedno u Hristu Isusu. Taj dan uz Božju pomoć i blagoslov Svetog Save očekujemo da svane ovih dana. Da neko počne da se pere od nečistoće u kojoj, ne biva ako najpre ne uvidi i ne oseti njen smrad i rugobu. Tako je i u duhovnom pogledu. Osetiti smrad nečistote greha, to je prvi korak da dušu od njega očistimo i od rugobe se oslobodimo.

Pokajanje je upravo to, prvi zaokret sa puta greha i pranja duše od njega.

U Svetom pismu postoji priča o bludnom sinu, koja nam to savršeno otkriva. Za nju se kaže da je "evanđelje u Evanđelju", te kad bi nestao ceo Novi zavet, a samo se ona sačuvala, da bi nam njegovu suštinu sama ona mogla jasno izložiti. Jedan čovek imao dva sina, od kojih mlađi reče ocu: "Oče, daj mi dio imanja što pripada meni." I otac podeli imanje. Uzevši sve svoje, mlađi sin napusti rodnu kuću, oca i brata, ode u daleku zemlju i onde rasu imanje živeći razvratno. Nasta velika glad u toj zemlji, a on bez igde ičega pribi se kod jednog čoveka i ovaj mu dade da čuva svinje. I željaše da napuni trbuh svoj roščićima što jeđahu svinje, a niko mu ništa ne davaše.

Onda dođe sebi i reče: "Koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuviše, a ja umirem od gladi. Ustavši, otići ću ocu svome i reći: Oče sagreših nebu i tebi i više nisam dostojan da se nazovem sinom tvojim: primi me makar kao jednog od najamnika tvojih." I učinivši tako vrati se ocu, pade pred njega i sve mu reče. Otac se sažali, zagrli ga i celiva, naredi slugama da mu dadu najlepše haljine, prsten na ruku i obuću na noge, da zakolju tele ugojeno "da jedemo", reče, "i da se veselimo, jer ovaj sin moj beše mrtav i ožive: izgubljen beše i nađe se". Priča nam jasno kaže šta je to greh, šta je pokajanje, šta je spasenje. A to i jeste suština Evanđelja. Greh je napuštanje Oca nebeskoga i Njegovih zapovesti; napuštanje doma očevog i braće; idenje u suprotnom pravcu: život u rasipanju dragocenog blaga, a to znači ono što vodi u propast, gubitak sebe, svog identiteta, duhovna smrt.

"Onda dođe sebi!" Sve dotle, dakle, bludni sin nije bio pri sebi, nije znao šta radi, lutao je dušom po zlu ovoga sveta. Sada uvide svu nesreću greha i propasti od njega, u koju je sam sebe uvalio. Odgovornost za to otvoreno pripisuje sebi, ne umanjujući je samoopravdanjem, bacanjem krivice na drugog.

Najzad ono najvažnije - odlučan zaokret za 180 stepeni u dosadašnjem pravcu života, okretanje lica od zla dobru, vraćanje domu očevom, ocu i zajednici s njim i braćom...

Borba za goli opstanak

To, dakle, sagledanje strahote greha, priznanje svoje krivice Bogu, kajanje pred Njim i izmena života i prema Njemu i prema bližnjima, to znači pravo pokajanje, a ne samo jezikom i rečima, pa vraćanje opet na greh i ponovo formalno ispovedanje, kajanje i tako dalje.

Najvažnije je svagda da shvatimo da je Sin Božji Istina, Put i Život; da je On svetlost, i ko za njim ide neće hodati u tami nego će imati svetlost života, da ne dozvolimo da nam tu svetlost tama obuzme. Koji čovek to shvati, u to poveruje, i po tom shvatanju postupa u životu, on ima život večni i na Sud ne dolazi. A koji tako ne postupa, već je osuđen, jer nije verovao u ime Jedinorodnoga Sina Božijega. A Sud je u tome "što je svetlost došla na svet, a ljudi više zavolješe tamu nego svetlost, jer njihova dela behu zla. Jer svaki koji čini zlo mrzi svetlost i ne ide ka svetlosti, da se ne razotkriju dela njegova, jer su zla. A ko istinu tvori, ide ka svetlosti da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena".

... Svet ne razlikuje nesreću kad u ratnim borbama bomba padne na kuće mirnog stanovništva, na starački dom ili dečje obdanište, od užasa svesnog i namernog ubijanja ljudi, žena i dece u masama samo zato što su druge narodnosti, druge vere i pisma od onih zločinaca koji su ih uništavali.

Ne shvataju da su oružani napadi na Srbe od strane sadašnje vlasti u Hrvatskoj 1991. godine, u istim onim krajevima gde je genocid besneo u Drugom svetskom ratu, izazvali kod njih ubeđenje da se genocid nastavlja, te da moraju da brane svoje domove, svoje živote i svoj goli opstanak. U tome, smatram, leži nesretan nesporazum između nas i dobronamernih ljudi u Evropi, još krivo obaveštenih od beskrupulozne neprijateljske propagande.

(Januar, 1992)

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.