МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Недостојно узвраћати злочином на злочин

Међу нама, у нашем народу било је свакојаких људи. Aли говорим за већину нашег народа. И у несрећама које су га сналазиле: за вријеме ратова, за вријеме дуготрајног ропства, они су знали да увијек поступају племенито као људи, као народ Божји

Еванђељска наука православна не значи пасивност, не значи да смо ми овце па да чекамо да нас кољу. Значи да се као људи боримо за слободу, за правду, за истину

*******************************

Данашњи дан, свету недељу, отпочесмо, браћо и сестре, молитвом Богу, онако као што треба и као што су свети преци наши свагда чинили.

Обратисмо се једноме Богу у Светој Тројици: Оцу, Сину и Духу Светоме, молећи му се да нас подржи у свему ономе што је свето и честито. Да се увек држимо заповести Његове и идемо путем Његовим.

Знамо ми да ићи за Сином Божијим, Господом Исусом Христом, значи узети крст свој и ићи за Њим. A Крст је симбол страдања. И Господ Исус нас на то опомиње: Ко хоће да иде за мном нека узме крст свој и иде за мном. Aли Син Божји, Спаситељ наш, најпре је, браћо и сестре, узео свој Крст и пошао на Голготу и на њему умро, али и славно васкрсао. Он, дакле, зна тежину Крста који је носио и зна наше снаге које нам је даровао, и зна колико крст наш садашњи превазилази наше снаге. И ако ми, као сарадници Његови, по речи Светог апостола Павла, учинимо што можемо, остало што превазилази наше снаге а треба да бисмо решили задатке савремене, учиниће Он, Свесилни Бог, додајући нам снагу да можемо одолети времену и решити задатке које наше време пред нас износи.

Еванђељска племенитост

Ту науку, ту веру, имали су преци наши и знали је и вршили кроз цео свој живот. То кад кажем, не мислим на сваког појединца. Међу нама, у нашем народу било је свакојаких људи. Aли говорим за већину нашег народа. И у несрећама које су га сналазиле: за време ратова, за време дуготрајног ропства, они су знали да увек поступају племенито као људи, као народ Божји.

Почео Херцеговачки устанак и књаз Никола пошао са свитом у Херцеговину. Кад су дошли до Гацка, ту ће да застану и да се мало одморе. У близини гробље муслиманско и на њему гроб Смаил-аге Ченгића, познатог зликовца који је толики народ српски унесрећио и побио. Неко ће прочитати натпис на гробу у коме се каже како је погинуо од српске руке Новице Церовића. У свити књажевој је и Новица Церовић. Онда ће војвода Богдан Зимоњић: "Да му разбуцамо гроб!" A војвода Новица Церовић ће на то: "То нећемо учинити. Борио сам се за свој народ и своју веру. Бог је помогао мени а не њему. Он је мртав а ја жив. Ми се не боримо са мртвима."

Видите ли, браћо и сестре, ту племенитост, која није само отменост и витештво, него нешто несравњиво дубље, оно еванђељско - истински људско и човечно. Кад су 1912. године на Косову Срби победили Турке и отерали их, никоме није ни на ум пало да раскопа гроб цара Мурата. Тај гроб, то турбе, остало је све до данас. Поступали су људски и витешки. На Косову Турци су били јачи, и победили. Сада је ропство прошло - са мртвима се не боримо.

Прошле године и у Житомислићу и у Пребиловцима, и у Ливну и у Гламочу, извађене су кости наших мученика побацаних у јаме, које су биле забетониране после рата и којима се није могло прићи. Тек прошле године се успело да се бетон разбије, да се кости поваде и оперу. После педесет година опојасмо сахранисмо их онако као што доликује људима и као што треба да учинимо са својим прецима мученицима. И пре неколико месеци чујемо да су усташе све кости, маузолеј и крипту у коју су положене, цркву која је већ била дограђена, потпуно порушили и бомбама запалили. И све су кости изгореле. На томе несрећном примеру да се поучимо како ми не смемо ни по коју цену, ни за какав интерес да чинимо. То је наука еванђељска, коју морамо да држимо, јер су је држали и преци наши. Еванђељска наука православна не значи пасивност, не значи да смо ми овце па да чекамо да нас кољу. Значи да се као људи боримо за слободу, за правду, за истину. Aли ако је њему из руку избачено оружје, онда му вадити очи, онда га живог или мртвог бацати у јаму, то се ни по коју цену не сме чинити.

Злочини са све три стране

У овом несрећном грађанском рату који се сада води у земљи нашој, од стране браће и по језику и по крви у Босни и Херцеговини, воде браћа која не знају шта раде. На несрећу, има злочинстава и са једне, и са друге и са треће стране. Један број наших људи повучен је на зло, да злом враћа за зло. Своје поступке оправдавају тиме што враћају на начин на који им се узајмило. Тражити право да на злочин одговарамо злочином - по еванђељској вери нашој, недостојно је и недопустиво.

Молећи се Господу Богу да донесе мир у земљу нашу, и нама и непријатељима нашим, молимо се Њему, свесилном Богу, да и ове злочинце, с које било стране, опомене, да се покају, сагледавши да тај пут води у вечну пропаст. Да се искрено покају пред Богом и измене свој живот, тако да се и они спасу од вечне пропасти.

A вама, браћо и сестре, као и верном народу нашем у старом крају, желим да увек као народ Божји будемо и поступамо, знајући и чврсто верујући да стојимо пред свевидећим оком Божјим, пред Његовим умом свезнајућим, пред Његовим Судом праведним. Да нас одрже и молитве Светог Саве, и молитве Светог кнеза Лазара и свих наших светих предака, и да се овако заједнички нађемо у Царству Божијем на оној страни праведника којима ће Господ рећи: Ходите, благословени Оца мога, да примите царство које вам је спремљено од постанка света.

Чувајмо, браћо и сестре, јединство, слогу, братство, да бисмо сачували на себи и на своме роду благослов свих светих.

Нека Господ свемилостиви и свемогући помогне свима, па и нама и вама.

                                                                   (Питсбург, 25.10.1992)

Наставиће се

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.