MOLITVE I MOLBE - Nedostojno uzvraćati zločinom na zločin

Među nama, u našem narodu bilo je svakojakih ljudi. Ali govorim za većinu našeg naroda. I u nesrećama koje su ga snalazile: za vrijeme ratova, za vrijeme dugotrajnog ropstva, oni su znali da uvijek postupaju plemenito kao ljudi, kao narod Božji

Evanđeljska nauka pravoslavna ne znači pasivnost, ne znači da smo mi ovce pa da čekamo da nas kolju. Znači da se kao ljudi borimo za slobodu, za pravdu, za istinu

*******************************

Današnji dan, svetu nedelju, otpočesmo, braćo i sestre, molitvom Bogu, onako kao što treba i kao što su sveti preci naši svagda činili.

Obratismo se jednome Bogu u Svetoj Trojici: Ocu, Sinu i Duhu Svetome, moleći mu se da nas podrži u svemu onome što je sveto i čestito. Da se uvek držimo zapovesti Njegove i idemo putem Njegovim.

Znamo mi da ići za Sinom Božijim, Gospodom Isusom Hristom, znači uzeti krst svoj i ići za Njim. A Krst je simbol stradanja. I Gospod Isus nas na to opominje: Ko hoće da ide za mnom neka uzme krst svoj i ide za mnom. Ali Sin Božji, Spasitelj naš, najpre je, braćo i sestre, uzeo svoj Krst i pošao na Golgotu i na njemu umro, ali i slavno vaskrsao. On, dakle, zna težinu Krsta koji je nosio i zna naše snage koje nam je darovao, i zna koliko krst naš sadašnji prevazilazi naše snage. I ako mi, kao saradnici Njegovi, po reči Svetog apostola Pavla, učinimo što možemo, ostalo što prevazilazi naše snage a treba da bismo rešili zadatke savremene, učiniće On, Svesilni Bog, dodajući nam snagu da možemo odoleti vremenu i rešiti zadatke koje naše vreme pred nas iznosi.

Evanđeljska plemenitost

Tu nauku, tu veru, imali su preci naši i znali je i vršili kroz ceo svoj život. To kad kažem, ne mislim na svakog pojedinca. Među nama, u našem narodu bilo je svakojakih ljudi. Ali govorim za većinu našeg naroda. I u nesrećama koje su ga snalazile: za vreme ratova, za vreme dugotrajnog ropstva, oni su znali da uvek postupaju plemenito kao ljudi, kao narod Božji.

Počeo Hercegovački ustanak i knjaz Nikola pošao sa svitom u Hercegovinu. Kad su došli do Gacka, tu će da zastanu i da se malo odmore. U blizini groblje muslimansko i na njemu grob Smail-age Čengića, poznatog zlikovca koji je toliki narod srpski unesrećio i pobio. Neko će pročitati natpis na grobu u kome se kaže kako je poginuo od srpske ruke Novice Cerovića. U sviti knjaževoj je i Novica Cerović. Onda će vojvoda Bogdan Zimonjić: "Da mu razbucamo grob!" A vojvoda Novica Cerović će na to: "To nećemo učiniti. Borio sam se za svoj narod i svoju veru. Bog je pomogao meni a ne njemu. On je mrtav a ja živ. Mi se ne borimo sa mrtvima."

Vidite li, braćo i sestre, tu plemenitost, koja nije samo otmenost i viteštvo, nego nešto nesravnjivo dublje, ono evanđeljsko - istinski ljudsko i čovečno. Kad su 1912. godine na Kosovu Srbi pobedili Turke i oterali ih, nikome nije ni na um palo da raskopa grob cara Murata. Taj grob, to turbe, ostalo je sve do danas. Postupali su ljudski i viteški. Na Kosovu Turci su bili jači, i pobedili. Sada je ropstvo prošlo - sa mrtvima se ne borimo.

Prošle godine i u Žitomisliću i u Prebilovcima, i u Livnu i u Glamoču, izvađene su kosti naših mučenika pobacanih u jame, koje su bile zabetonirane posle rata i kojima se nije moglo prići. Tek prošle godine se uspelo da se beton razbije, da se kosti povade i operu. Posle pedeset godina opojasmo sahranismo ih onako kao što dolikuje ljudima i kao što treba da učinimo sa svojim precima mučenicima. I pre nekoliko meseci čujemo da su ustaše sve kosti, mauzolej i kriptu u koju su položene, crkvu koja je već bila dograđena, potpuno porušili i bombama zapalili. I sve su kosti izgorele. Na tome nesrećnom primeru da se poučimo kako mi ne smemo ni po koju cenu, ni za kakav interes da činimo. To je nauka evanđeljska, koju moramo da držimo, jer su je držali i preci naši. Evanđeljska nauka pravoslavna ne znači pasivnost, ne znači da smo mi ovce pa da čekamo da nas kolju. Znači da se kao ljudi borimo za slobodu, za pravdu, za istinu. Ali ako je njemu iz ruku izbačeno oružje, onda mu vaditi oči, onda ga živog ili mrtvog bacati u jamu, to se ni po koju cenu ne sme činiti.

Zločini sa sve tri strane

U ovom nesrećnom građanskom ratu koji se sada vodi u zemlji našoj, od strane braće i po jeziku i po krvi u Bosni i Hercegovini, vode braća koja ne znaju šta rade. Na nesreću, ima zločinstava i sa jedne, i sa druge i sa treće strane. Jedan broj naših ljudi povučen je na zlo, da zlom vraća za zlo. Svoje postupke opravdavaju time što vraćaju na način na koji im se uzajmilo. Tražiti pravo da na zločin odgovaramo zločinom - po evanđeljskoj veri našoj, nedostojno je i nedopustivo.

Moleći se Gospodu Bogu da donese mir u zemlju našu, i nama i neprijateljima našim, molimo se Njemu, svesilnom Bogu, da i ove zločince, s koje bilo strane, opomene, da se pokaju, sagledavši da taj put vodi u večnu propast. Da se iskreno pokaju pred Bogom i izmene svoj život, tako da se i oni spasu od večne propasti.

A vama, braćo i sestre, kao i vernom narodu našem u starom kraju, želim da uvek kao narod Božji budemo i postupamo, znajući i čvrsto verujući da stojimo pred svevidećim okom Božjim, pred Njegovim umom sveznajućim, pred Njegovim Sudom pravednim. Da nas održe i molitve Svetog Save, i molitve Svetog kneza Lazara i svih naših svetih predaka, i da se ovako zajednički nađemo u Carstvu Božijem na onoj strani pravednika kojima će Gospod reći: Hodite, blagosloveni Oca moga, da primite carstvo koje vam je spremljeno od postanka sveta.

Čuvajmo, braćo i sestre, jedinstvo, slogu, bratstvo, da bismo sačuvali na sebi i na svome rodu blagoslov svih svetih.

Neka Gospod svemilostivi i svemogući pomogne svima, pa i nama i vama.

                                                                   (Pitsburg, 25.10.1992)

Nastaviće se

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.