МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Мир и толеранција једини пут у будућност

Не сматрамо себе позванима да понудимо конкретна политичка рјешења за излазак из опште југословенске кризе. То препуштамо слободној политичкој вољи наших народа.

Но мир, ненасиље и толеранцију, као минимум хришћанског, демократског и уопште човјека достојног понашања, хоћемо и морамо препоручити као једино могући пут у будућност. У свом развоју српски народ, оплеменивши своје богомдане снаге и способности стао је у ред са осталим просвећеним народима

***************************

Суочени са крајње драматичним и, људски гледајући, готово безизлазним тешкоћама у нашој отаџбини, подстакнути снагом вере, ми, духовни пастири, подижемо свој поглед Богу и упућујемо свој глас свима вернима, у нади да ће нас сам Бог спасти.

Као слуге и проповедници Сина Божијег, ради нас распетог и васкрслог, који је Мир наш и који нам поручује: Имајте мир међу собом, очински се обраћамо вама, као и свима верницима других верских заједница, те свим људима добре воље, да вас упозоримо на потребу људских и братских односа у овом озбиљном и тешком времену.

Са осећањем своје одговорности пред Богом, пред људима и пред властитом савешћу, обраћамо се свим одговорним људима политичких странака, нарочито носиоцима власти, да на темељу божанског и људског права и у служби слободе једнако потребне свима, усмере своје настојање да се неспоразуми и спорови, у интересу мира и сигурности свих, решавају праведно у духу хришћанске љубави. Само се на тај начин може спречити уништавање имовине, скрнављење светиња, угрожавање живота људи који су слика Божија.

Југословенска криза

Стога, као људи који верују у Бога мира и љубави, а и у високо назначење и јединствену вредност човека као боголиког бића, апелујемо на савест свих да не допусте да тело и крв победе душу и срце, разум и људско достојанство.

Ово нипошто не значи да ми себе сматрамо позванима да понудимо - или унапред предлажемо - конкретна политичка решења и да дајемо неки свој концепт за излазак из опште југословенске кризе. То препуштамо слободној политичкој вољи наших народа. Но мир, ненасиље и толеранцију, као минимум хришћанског, демократског и уопште човека достојног понашања, хоћемо и морамо препоручити као једино могући пут у будућност.

Надамо се да ће ова наша еванђељска молба, наша очинска порука и наш молитвени вапај допрети до Премилостивог Бога, до ума и срца наших духовних синова и кћери обеју сестринских цркава и до ума и срца свих добронамерних људи - а верујемо да је таквих већина у нашим црквама и народима - и да ће победити разум и добра воља како би се стишале страсти које уносе страх и неспокојство, загорчавајући живот свима.

Ми заједнички саосећамо са патњама свих који данас страдају у нашој земљи и заједнички упућујемо молитве Господу за покој душа свих изгинулих у оружаним сукобима. И мир Божији који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.

(Сремски Карловци, 7.5.1991)

У свом развоју српски народ, оплеменивши своје богомдане снаге и способности Еванђељем Христовим, стао је у ред са осталим просвећеним народима. У ризницу општег добра даје и он свој допринос у духовности, у црквеној архитектури - подигавши Студеницу, Жичу, Грачаницу; у сликарству - Пећку патријаршију, Сопоћане, Милешеву; у књижевности - написавши Житија и Службе Светих који су се у њему јављали и светошћу и хуманошћу засијали. На државно-правном пољу, српски народ је дао Номоканон Светог Саве и Законик цара Душана. Затим бисмо поменули и народне песме, чију су лепоту уочили и учени људи других народа. Шта би српски народ био без свега тога и у прошлости и у садашњости? Колико би сиромашнији био и у својим очима и у очима света - јасно је само по себи.

Црква вјерна истини

Но, оно што је најбитније, хришћанство је уздигло душу српског народа на висину народа Божијега, те је он могао и у судбоносним приликама своје историје да се свесно и слободно определи за Царство небеско и његове непролазне вредности, вјерујући тврдо и непоколебљиво да је земаљски живот и земаљско царство привремено, а небеско "увијек и довијека".

Еванђељским истинама правде и човечности Српска православна црква остаје верна и сада, и она Христову науку проповеда и данас у овим тешким приликама политичког и друштвеног живота. Са осећањем своје одговорности пред Богом и пред човечанством позива све добронамерне људе, најпре свога народа, па и свију других, на мир, ненасиље и толеранцију, као минимум хришћанског, демократског и човека достојног понашања. Сада и свагда опомиње сваког појединог човека и све заједно: да нема и не може бити таквих дужности ни према Богу, ни према човечанству, ни према себи и своме народу, које би нас могле ослободити од обавезе да будемо људи и дозволити нам да поступамо нељудски. Такво схватање и такво поступање са правом очекују од нас и Бог и људи, и у овим садашњим тешкоћама, и у тежим, ако до њих дође.

Човек је слободно биће и слобода је неодвојиви део његове личности. Слободу коју је човеку даровао, Бог не одузима. Он, истина, "хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, али никога на силу не спасава, нити му истину натура.

Исус Христос је не једанпут у Еванђељу указао на ту слободу људи, стављајући усвајање Његове спасоносне науке у руке сваког људског бића, његовог слободног опредељења и избора: ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој; ако хоћеш савршен да будеш...; ко хоће међу вама да буде велики... итд.

Aко и ми православни и римокатолици и муслимани будемо поштовали човека и његову слободу, и не будемо прибегавали насиљу и ширењу своје вере, а тако буду поступали и људи других вера, као и они без вере, атеисти, неће претити опасност ни њима од нас, ни нама од њих. несравњиво лакше и човечније провешћемо свој живот на овој земљи, која и без тих невоља у злу лежи и на којој је доста свакоме дану зла свога.

(1.7.1991)

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.