MOLITVE I MOLBE - Mir i tolerancija jedini put u budućnost

Ne smatramo sebe pozvanima da ponudimo konkretna politička rješenja za izlazak iz opšte jugoslovenske krize. To prepuštamo slobodnoj političkoj volji naših naroda.

No mir, nenasilje i toleranciju, kao minimum hrišćanskog, demokratskog i uopšte čovjeka dostojnog ponašanja, hoćemo i moramo preporučiti kao jedino mogući put u budućnost. U svom razvoju srpski narod, oplemenivši svoje bogomdane snage i sposobnosti stao je u red sa ostalim prosvećenim narodima

***************************

Suočeni sa krajnje dramatičnim i, ljudski gledajući, gotovo bezizlaznim teškoćama u našoj otadžbini, podstaknuti snagom vere, mi, duhovni pastiri, podižemo svoj pogled Bogu i upućujemo svoj glas svima vernima, u nadi da će nas sam Bog spasti.

Kao sluge i propovednici Sina Božijeg, radi nas raspetog i vaskrslog, koji je Mir naš i koji nam poručuje: Imajte mir među sobom, očinski se obraćamo vama, kao i svima vernicima drugih verskih zajednica, te svim ljudima dobre volje, da vas upozorimo na potrebu ljudskih i bratskih odnosa u ovom ozbiljnom i teškom vremenu.

Sa osećanjem svoje odgovornosti pred Bogom, pred ljudima i pred vlastitom savešću, obraćamo se svim odgovornim ljudima političkih stranaka, naročito nosiocima vlasti, da na temelju božanskog i ljudskog prava i u službi slobode jednako potrebne svima, usmere svoje nastojanje da se nesporazumi i sporovi, u interesu mira i sigurnosti svih, rešavaju pravedno u duhu hrišćanske ljubavi. Samo se na taj način može sprečiti uništavanje imovine, skrnavljenje svetinja, ugrožavanje života ljudi koji su slika Božija.

Jugoslovenska kriza

Stoga, kao ljudi koji veruju u Boga mira i ljubavi, a i u visoko naznačenje i jedinstvenu vrednost čoveka kao bogolikog bića, apelujemo na savest svih da ne dopuste da telo i krv pobede dušu i srce, razum i ljudsko dostojanstvo.

Ovo nipošto ne znači da mi sebe smatramo pozvanima da ponudimo - ili unapred predlažemo - konkretna politička rešenja i da dajemo neki svoj koncept za izlazak iz opšte jugoslovenske krize. To prepuštamo slobodnoj političkoj volji naših naroda. No mir, nenasilje i toleranciju, kao minimum hrišćanskog, demokratskog i uopšte čoveka dostojnog ponašanja, hoćemo i moramo preporučiti kao jedino mogući put u budućnost.

Nadamo se da će ova naša evanđeljska molba, naša očinska poruka i naš molitveni vapaj dopreti do Premilostivog Boga, do uma i srca naših duhovnih sinova i kćeri obeju sestrinskih crkava i do uma i srca svih dobronamernih ljudi - a verujemo da je takvih većina u našim crkvama i narodima - i da će pobediti razum i dobra volja kako bi se stišale strasti koje unose strah i nespokojstvo, zagorčavajući život svima.

Mi zajednički saosećamo sa patnjama svih koji danas stradaju u našoj zemlji i zajednički upućujemo molitve Gospodu za pokoj duša svih izginulih u oružanim sukobima. I mir Božiji koji prevazilazi svaki um, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu.

(Sremski Karlovci, 7.5.1991)

U svom razvoju srpski narod, oplemenivši svoje bogomdane snage i sposobnosti Evanđeljem Hristovim, stao je u red sa ostalim prosvećenim narodima. U riznicu opšteg dobra daje i on svoj doprinos u duhovnosti, u crkvenoj arhitekturi - podigavši Studenicu, Žiču, Gračanicu; u slikarstvu - Pećku patrijaršiju, Sopoćane, Mileševu; u književnosti - napisavši Žitija i Službe Svetih koji su se u njemu javljali i svetošću i humanošću zasijali. Na državno-pravnom polju, srpski narod je dao Nomokanon Svetog Save i Zakonik cara Dušana. Zatim bismo pomenuli i narodne pesme, čiju su lepotu uočili i učeni ljudi drugih naroda. Šta bi srpski narod bio bez svega toga i u prošlosti i u sadašnjosti? Koliko bi siromašniji bio i u svojim očima i u očima sveta - jasno je samo po sebi.

Crkva vjerna istini

No, ono što je najbitnije, hrišćanstvo je uzdiglo dušu srpskog naroda na visinu naroda Božijega, te je on mogao i u sudbonosnim prilikama svoje istorije da se svesno i slobodno opredeli za Carstvo nebesko i njegove neprolazne vrednosti, vjerujući tvrdo i nepokolebljivo da je zemaljski život i zemaljsko carstvo privremeno, a nebesko "uvijek i dovijeka".

Evanđeljskim istinama pravde i čovečnosti Srpska pravoslavna crkva ostaje verna i sada, i ona Hristovu nauku propoveda i danas u ovim teškim prilikama političkog i društvenog života. Sa osećanjem svoje odgovornosti pred Bogom i pred čovečanstvom poziva sve dobronamerne ljude, najpre svoga naroda, pa i sviju drugih, na mir, nenasilje i toleranciju, kao minimum hrišćanskog, demokratskog i čoveka dostojnog ponašanja. Sada i svagda opominje svakog pojedinog čoveka i sve zajedno: da nema i ne može biti takvih dužnosti ni prema Bogu, ni prema čovečanstvu, ni prema sebi i svome narodu, koje bi nas mogle osloboditi od obaveze da budemo ljudi i dozvoliti nam da postupamo neljudski. Takvo shvatanje i takvo postupanje sa pravom očekuju od nas i Bog i ljudi, i u ovim sadašnjim teškoćama, i u težim, ako do njih dođe.

Čovek je slobodno biće i sloboda je neodvojivi deo njegove ličnosti. Slobodu koju je čoveku darovao, Bog ne oduzima. On, istina, "hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine, ali nikoga na silu ne spasava, niti mu istinu natura.

Isus Hristos je ne jedanput u Evanđelju ukazao na tu slobodu ljudi, stavljajući usvajanje Njegove spasonosne nauke u ruke svakog ljudskog bića, njegovog slobodnog opredeljenja i izbora: ko hoće da ide za mnom, neka uzme krst svoj; ako hoćeš savršen da budeš...; ko hoće među vama da bude veliki... itd.

Ako i mi pravoslavni i rimokatolici i muslimani budemo poštovali čoveka i njegovu slobodu, i ne budemo pribegavali nasilju i širenju svoje vere, a tako budu postupali i ljudi drugih vera, kao i oni bez vere, ateisti, neće pretiti opasnost ni njima od nas, ni nama od njih. nesravnjivo lakše i čovečnije provešćemo svoj život na ovoj zemlji, koja i bez tih nevolja u zlu leži i na kojoj je dosta svakome danu zla svoga.

(1.7.1991)

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.