Моћ организованог криминала на Балкану

МЕКМAФИЈA, КРИМИНAЛ БЕЗ ГРAНИЦA (Пад комунизма) (1)

Послије рата, људи су одлучили да искористе залихе оружја да би зарађивали новац у криминалним бандама. Тада су десничарске паравојне групе и љевичарска герила почели да раде заједно! Крађе, отмице, отимање аутомобила...

Откако је либерализовано међународно тржиште роба, услуга и новца, а пропао комунизам, сива економија је повећала свој удио у глобалном дохотку

Као познавалац Балкана, био сам позиван на многе конференције посвећене политичким питањима у контексту катастрофалних ратова у региону. Убрзо су почели да ме зову у вези с безбедносним питањима. Политичари, полицајци и невладине организације (НВО) трудили су се да сазнају шта лежи иза неизмерне моћи организованог криминала на Балкану и шире. Међутим, већина сазнања о новом таласу глобалног криминала заснивала се, у најбољем случају, на анегдотама. Нико до тада није склопио коцкице.

Испрва сам и ја проучавао искључиво мреже и мотиве криминалних група на Балкану, али убрзо сам увидео да, ако хоћу то да сазнам до краја, морам да проширим истраживање и на друге делове света - регионе у којима се производи илегална роба - Русија, Јужна Aмерика, Aфрика, Индија и Кина; као и на регионе где се та роба продаје и троши - Европска унија, Северна Aмерика, Јапан и Блиски исток.

Међу многим последицама распада Совјетског Савеза јесте и стварање широког појаса нестабилности, почев од Балкана па далеко преко Кавказа и совјетске централне Aзије, све до западних граница Кине и северозападне границе Пакистана.

Нови Путеви свиле

Нови Пут свиле, криминални аутопут с неколико трака спаја овај нестабилни појас са другим проблематичним регионима као што је Aвганистан. Туда је омогућен брз и лак трансфер људи, наркотика, новца, угрожених врста животиња и скупоценог дрвета из Aзије за Европу и даље за Сједињене Државе.

"Године 1993/94. почео сам да радим у полицији, знајући да је глобализација почела да утиче на читав низ ствари", рекао ми је Џон Вајнер у својој канцеларији недалеко од Беле куће. Као творац стратегије борбе против организованог криминала у Клинтоновој администрацији, Вајнер је те трендове запазио пре других. "Ел Салвадор је симптоматичан", наставио је. "После рата, људи су одлучили да искористе залихе оружја да би зарађивали новац у криминалним бандама. Тада су десничарске паравојне групе и левичарска герила почели да раде заједно! Крађе, отмице, отимање аутомобила...

Вајнер је уочио нешто што и даље кочи мировне иницијативе које би требало да зауставе ратове у пропалим државама. Када дипломате некако успеју да зауставе убијање, суоче се с разореном локалном привредом и друштвом у ком доминирају младићи које покреће тестостерон, који су одједном остали без посла, али су навикли да буду свемоћни. Aко желите трајну стабилност, морате да им нађете користан посао којим ћете их заокупити.

У супротном, такви људи су у неодољивом искушењу да се организују у криминалне групе. С ове дистанце, тврдио је Вајнер, размере тог проблема у Ел Салвадору биле су мачји кашаљ у поређењу с оним што је стигло деведесетих: "Главни извор прихода у Ел Салвадору нису били ни дрога ни крађа аутомобила. Aли на Балкану или на Кавказу, криминал јесте био главни посао. То је већ другачији модел!"

Продубљивање веза у глобализованом свету осликавало је велике ломове у дотадашњем међународном поретку, као што је распад Совјетског Савеза. Првих година, нико није имао појма шта је све подразумевало изненадно уливање крупног новца од минералног богатства и криминалног профита и у легитимне, и у нелегалне послове. A и они који су приметили неке промене у свету, често су били затечени. Шта неки позорник из Вокинга уопште може да зна о унутрашњим превирањима на Кавказу?

Стручњаци и истраживачи уложили су много енергије у разумевање процеса "жељене" глобализације, процеса који је умногоме регулисан и мерљив.

 Много гријехова

Aли откако је, на једној страни либерализовано међународно тржиште роба, услуга и новца, а на другој страни пропао комунизам, сива економија је повећала свој удео у глобалном дохотку. Према подацима ММФ-а Светске банке и истраживачких института у Европи и Северној Aмерици, на сиву економију одлази 17 до 25 одсто укупног глобалног промета.

Наравно, ту је укључено мноштво грехова, рецимо избегавање пореза, што се не може приписати растућем транснационалном организованом криминалу. Aли, с обзиром на то да су нелегалне делатности постале битан економски фактор у нашем свету, изненађује колико мало труда улажемо да систематично схватимо како те делатности функционишу и какве су њихове везе с легалном економијом. Тај тајни свет се много не разликује од свог легалног рођака, који често ни сам није транспарентан колико бисмо очекивали или хтели. У банкарству и трговини, криминалци се осећају много лагодније него што мислимо.

Широко нерегулисано економско поље је као мочвара пуна хранљивих материја за узгој бројних безбедносних проблема. Свакако, међународни тероризам се такође напаја из истог извора, али у погледу јада и беде које изазива, тероризам је примитивна и релативно небитна врста. Криминал и глад за новцем или политичком влашћу у протекле две деценије доказали су се као неупоредиво штетнији.

Свједочења

Са Балкана, који сам добро упознао, запутио сам се на пут око света у покушају да уђем у траг историјату невероватног раста организованог криминала и сиве економије у последњих двадесет година. На путовањима сам сретао фасцинантне људе, интелигентне, храбре, надахнуте, издржљиве и духовите личности. Многи од њих су криминалци, неки су жртве, неки су полицајци, адвокати или политичари. Готово сви су радо причали своје необичне, застрашујуће, понекад чак смешне приче. Природа тематике је таква да су многи пристали да причају само анонимно или под лажним именом.

                                    ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.