Moć organizovanog kriminala na Balkanu

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Pad komunizma) (1)

Poslije rata, ljudi su odlučili da iskoriste zalihe oružja da bi zarađivali novac u kriminalnim bandama. Tada su desničarske paravojne grupe i ljevičarska gerila počeli da rade zajedno! Krađe, otmice, otimanje automobila...

Otkako je liberalizovano međunarodno tržište roba, usluga i novca, a propao komunizam, siva ekonomija je povećala svoj udio u globalnom dohotku

Kao poznavalac Balkana, bio sam pozivan na mnoge konferencije posvećene političkim pitanjima u kontekstu katastrofalnih ratova u regionu. Ubrzo su počeli da me zovu u vezi s bezbednosnim pitanjima. Političari, policajci i nevladine organizacije (NVO) trudili su se da saznaju šta leži iza neizmerne moći organizovanog kriminala na Balkanu i šire. Međutim, većina saznanja o novom talasu globalnog kriminala zasnivala se, u najboljem slučaju, na anegdotama. Niko do tada nije sklopio kockice.

Isprva sam i ja proučavao isključivo mreže i motive kriminalnih grupa na Balkanu, ali ubrzo sam uvideo da, ako hoću to da saznam do kraja, moram da proširim istraživanje i na druge delove sveta - regione u kojima se proizvodi ilegalna roba - Rusija, Južna Amerika, Afrika, Indija i Kina; kao i na regione gde se ta roba prodaje i troši - Evropska unija, Severna Amerika, Japan i Bliski istok.

Među mnogim posledicama raspada Sovjetskog Saveza jeste i stvaranje širokog pojasa nestabilnosti, počev od Balkana pa daleko preko Kavkaza i sovjetske centralne Azije, sve do zapadnih granica Kine i severozapadne granice Pakistana.

Novi Putevi svile

Novi Put svile, kriminalni autoput s nekoliko traka spaja ovaj nestabilni pojas sa drugim problematičnim regionima kao što je Avganistan. Tuda je omogućen brz i lak transfer ljudi, narkotika, novca, ugroženih vrsta životinja i skupocenog drveta iz Azije za Evropu i dalje za Sjedinjene Države.

"Godine 1993/94. počeo sam da radim u policiji, znajući da je globalizacija počela da utiče na čitav niz stvari", rekao mi je Džon Vajner u svojoj kancelariji nedaleko od Bele kuće. Kao tvorac strategije borbe protiv organizovanog kriminala u Klintonovoj administraciji, Vajner je te trendove zapazio pre drugih. "El Salvador je simptomatičan", nastavio je. "Posle rata, ljudi su odlučili da iskoriste zalihe oružja da bi zarađivali novac u kriminalnim bandama. Tada su desničarske paravojne grupe i levičarska gerila počeli da rade zajedno! Krađe, otmice, otimanje automobila...

Vajner je uočio nešto što i dalje koči mirovne inicijative koje bi trebalo da zaustave ratove u propalim državama. Kada diplomate nekako uspeju da zaustave ubijanje, suoče se s razorenom lokalnom privredom i društvom u kom dominiraju mladići koje pokreće testosteron, koji su odjednom ostali bez posla, ali su navikli da budu svemoćni. Ako želite trajnu stabilnost, morate da im nađete koristan posao kojim ćete ih zaokupiti.

U suprotnom, takvi ljudi su u neodoljivom iskušenju da se organizuju u kriminalne grupe. S ove distance, tvrdio je Vajner, razmere tog problema u El Salvadoru bile su mačji kašalj u poređenju s onim što je stiglo devedesetih: "Glavni izvor prihoda u El Salvadoru nisu bili ni droga ni krađa automobila. Ali na Balkanu ili na Kavkazu, kriminal jeste bio glavni posao. To je već drugačiji model!"

Produbljivanje veza u globalizovanom svetu oslikavalo je velike lomove u dotadašnjem međunarodnom poretku, kao što je raspad Sovjetskog Saveza. Prvih godina, niko nije imao pojma šta je sve podrazumevalo iznenadno ulivanje krupnog novca od mineralnog bogatstva i kriminalnog profita i u legitimne, i u nelegalne poslove. A i oni koji su primetili neke promene u svetu, često su bili zatečeni. Šta neki pozornik iz Vokinga uopšte može da zna o unutrašnjim previranjima na Kavkazu?

Stručnjaci i istraživači uložili su mnogo energije u razumevanje procesa "željene" globalizacije, procesa koji je umnogome regulisan i merljiv.

 Mnogo grijehova

Ali otkako je, na jednoj strani liberalizovano međunarodno tržište roba, usluga i novca, a na drugoj strani propao komunizam, siva ekonomija je povećala svoj udeo u globalnom dohotku. Prema podacima MMF-a Svetske banke i istraživačkih instituta u Evropi i Severnoj Americi, na sivu ekonomiju odlazi 17 do 25 odsto ukupnog globalnog prometa.

Naravno, tu je uključeno mnoštvo grehova, recimo izbegavanje poreza, što se ne može pripisati rastućem transnacionalnom organizovanom kriminalu. Ali, s obzirom na to da su nelegalne delatnosti postale bitan ekonomski faktor u našem svetu, iznenađuje koliko malo truda ulažemo da sistematično shvatimo kako te delatnosti funkcionišu i kakve su njihove veze s legalnom ekonomijom. Taj tajni svet se mnogo ne razlikuje od svog legalnog rođaka, koji često ni sam nije transparentan koliko bismo očekivali ili hteli. U bankarstvu i trgovini, kriminalci se osećaju mnogo lagodnije nego što mislimo.

Široko neregulisano ekonomsko polje je kao močvara puna hranljivih materija za uzgoj brojnih bezbednosnih problema. Svakako, međunarodni terorizam se takođe napaja iz istog izvora, ali u pogledu jada i bede koje izaziva, terorizam je primitivna i relativno nebitna vrsta. Kriminal i glad za novcem ili političkom vlašću u protekle dve decenije dokazali su se kao neuporedivo štetniji.

Svjedočenja

Sa Balkana, koji sam dobro upoznao, zaputio sam se na put oko sveta u pokušaju da uđem u trag istorijatu neverovatnog rasta organizovanog kriminala i sive ekonomije u poslednjih dvadeset godina. Na putovanjima sam sretao fascinantne ljude, inteligentne, hrabre, nadahnute, izdržljive i duhovite ličnosti. Mnogi od njih su kriminalci, neki su žrtve, neki su policajci, advokati ili političari. Gotovo svi su rado pričali svoje neobične, zastrašujuće, ponekad čak smešne priče. Priroda tematike je takva da su mnogi pristali da pričaju samo anonimno ili pod lažnim imenom.

                                    ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.