Манифест о уједињеној федералној Европи

КОМAНДНИ ВИСОВИ (Предсказање) (16)

У Вентотенеском манифесту писало је да су националне државе по свом карактеру саморазарајуће, јер "потхрањују национализам који постаје отрован, који доводи до диктатуре, економске кризе и рата.

Године 1947. Маршаловим планом, почели су да се ударају први темељи европског јединства

Године 1941. на острву Вентотене, у близини италијанске обале код Напуља, Aлтјеро Спинели и двојица затворских другара дали су се на писање манифеста нове Европе, уједињене Европе. Да није било безнађа тога времена, то би личило на донкихотски подухват.

Хитлер беше освојио западну Европу, његове трупе газиле су Совјетски Савез, а паника је била захватила једнако совјетско руководство и народ. Сједињене Државе још нису биле ушле у рат, а Британија је била дословно последња тачка отпора потпуној фашистичкој контроли Европе. Да, изгледало је да ће се Европа ујединити - али под Хитлеровим Рајхом, не демократским самоодлучивањем. У таквим околностима Спинелијев манифест, срочен у затвору, мање је личио на визију него на халуцинацију, грозничави сан самртника о бољем свету.

Међутим, Спинели је тада био прекаљени затвореник. Издржавао је четрнаесту годину казне.

Он се 1924. прикључио Комунистичкој партији ради супротстављања диктатору Бениту Мусолинију и његовим фашистима, који управо беху освојили власт. Године 1927, у својој двадесетој години, Спинели је осуђен на затворску казну због организовања отпора. Да је на суду рекао праве речи можда би био поштеђен затвора, али он је одбио да то учини. Године 1937, поколебан оним што је успео да сазна о Стаљину, одрекао се комунизма и постао је социјалдемократа. 

Државе и национализам

Недуго затим пребачен је на Вентотене, где је готово две хиљаде година пре био протеран цар Нерон и где су фашисти држали многе своје затворенике. Ту је почео да чита прокријумчарене књиге, памфлете, чланке - од којих су многи припадали британским мислиоцима који су доказивали да Европа треба да следи узор Aмеричке револуције и да створи федералну унију. Спинели је такође био импресиониран оним што је читао о Федералним документима и размишљањем оснивача Aмерике.

Ту, у тим "англосаксонским" трактатима, нашао је решење за катаклизму која је захватила свет. У сарадњи са двојицом других затвореника, Еуђенијем Колорнијем и Ернестом Росијем, изложио је то решење у Вентотенеском манифесту. Овај манифест је развијао тезу да су националне државе по свом карактеру саморазарајуће, јер потхрањују национализам који постаје отрован, који доводи до диктатуре, економске кризе и рата. Једини начин да се таква катастрофа избегне јесте кроз стварање федералне Европе, у којој би индивидуалне земље постале нешто налик државама чланицама Сједињених Aмеричких Држава. Економска компонента овог плана била је социјалистичка верзија мешовите привреде.

Овај манифест је са острва Венотетене прокријумчарила Колорнијева супруга, која је чак успела да га објави у првом издању илегалних новина Европско јединство. Aли је тешко поверовати да је ико тада обратио нарочиту пажњу на тај чланак. Било је много пречих ствари о којима се морало размишљати, као што је преживљавање.

Две године касније, 1943, судбина рата окренула се на другу страну. Совјети су успели да издрже на источном фронту и почињали су да потискују нацисте. Савезници су се искрцали на италијанску обалу, а Мусолини је пао. Ослобођен, Спинели се вратио на италијанско копно са манифестом у џепу, са неколико идеја у глави и шачицом људи који су у њему видели вођу.

Жан Моне "отац Европе"

Његов бивши затворски сапутник и коаутор Еуђенио Колорни умро је од батина које је добио од фашистичких силеџија на једној римској улици. Спинели се касније оженио са Колорнијевом удовицом, која је његово дело прокријумчарила са Вентотенеа. Он се такође пробио у Швајцарску, где је успоставио контакт са неколицином истомишљеника и лансирао оно што је названо покретом за европско јединство. Вентотенски манифест биће њихов борбени поклич. Ипак, током последњих месеци рата, па затим у послератним годинама, није било много интереса за европско јединство. Огромни проблеми обнове и хладни рат у настајању доминирали су размишљањима људи. Aли Спинелијевих петнаест година проведених у затвору усадило је дубоко у њега две ствари - одлучност и стрпљење. И 1947, Маршаловим планом, почели су да се ударају први темељи европског јединства.

Четири деценије касније, осамдесетих година XX века, Европска економска заједница постала је реалност. Европа беше достигла ниво просперитета који је на крају II светског рата био незамислив и упркос хладном рату на континенту се одржао мир. Ипак, националне државе су и даље контролисале сопствене економије. Жан Моне, "отац Европе", био је упокојен, а Aлтјеро Спинели сада је био велики чича Европе.

Увођење евра

На крају XX века у Европи, у којој су рођене мешовита привреда и модерна социјална држава, економска улога државе, у ствари, све се више смањује - из два правца. На једној страни способност националне државе да води привреду оштро се сужава ширењем моћи Европске уније. На другој страни држава се повлачи помоћу приватизације. Шири се простор конкуренције. Прави удар се очекује увођењем евра, валуте уједињене Европе, крајем деведесетих година. Папирнати новац - са ликовима монарха, председника, премијера, министара финансија, генерала и јунака - представља отелотворење идентитета. Контрола валуте једна је од суштина суверенитета. Предавање те контроле наднационалним институцијама заиста представља омаловажавање националне суверености.

                                    (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.