Manifest o ujedinjenoj federalnoj Evropi

KOMANDNI VISOVI (Predskazanje) (16)

U Ventoteneskom manifestu pisalo je da su nacionalne države po svom karakteru samorazarajuće, jer "pothranjuju nacionalizam koji postaje otrovan, koji dovodi do diktature, ekonomske krize i rata.

Godine 1947. Maršalovim planom, počeli su da se udaraju prvi temelji evropskog jedinstva

Godine 1941. na ostrvu Ventotene, u blizini italijanske obale kod Napulja, Altjero Spineli i dvojica zatvorskih drugara dali su se na pisanje manifesta nove Evrope, ujedinjene Evrope. Da nije bilo beznađa toga vremena, to bi ličilo na donkihotski poduhvat.

Hitler beše osvojio zapadnu Evropu, njegove trupe gazile su Sovjetski Savez, a panika je bila zahvatila jednako sovjetsko rukovodstvo i narod. Sjedinjene Države još nisu bile ušle u rat, a Britanija je bila doslovno poslednja tačka otpora potpunoj fašističkoj kontroli Evrope. Da, izgledalo je da će se Evropa ujediniti - ali pod Hitlerovim Rajhom, ne demokratskim samoodlučivanjem. U takvim okolnostima Spinelijev manifest, sročen u zatvoru, manje je ličio na viziju nego na halucinaciju, grozničavi san samrtnika o boljem svetu.

Međutim, Spineli je tada bio prekaljeni zatvorenik. Izdržavao je četrnaestu godinu kazne.

On se 1924. priključio Komunističkoj partiji radi suprotstavljanja diktatoru Benitu Musoliniju i njegovim fašistima, koji upravo behu osvojili vlast. Godine 1927, u svojoj dvadesetoj godini, Spineli je osuđen na zatvorsku kaznu zbog organizovanja otpora. Da je na sudu rekao prave reči možda bi bio pošteđen zatvora, ali on je odbio da to učini. Godine 1937, pokoleban onim što je uspeo da sazna o Staljinu, odrekao se komunizma i postao je socijaldemokrata. 

Države i nacionalizam

Nedugo zatim prebačen je na Ventotene, gde je gotovo dve hiljade godina pre bio proteran car Neron i gde su fašisti držali mnoge svoje zatvorenike. Tu je počeo da čita prokrijumčarene knjige, pamflete, članke - od kojih su mnogi pripadali britanskim misliocima koji su dokazivali da Evropa treba da sledi uzor Američke revolucije i da stvori federalnu uniju. Spineli je takođe bio impresioniran onim što je čitao o Federalnim dokumentima i razmišljanjem osnivača Amerike.

Tu, u tim "anglosaksonskim" traktatima, našao je rešenje za kataklizmu koja je zahvatila svet. U saradnji sa dvojicom drugih zatvorenika, Euđenijem Kolornijem i Ernestom Rosijem, izložio je to rešenje u Ventoteneskom manifestu. Ovaj manifest je razvijao tezu da su nacionalne države po svom karakteru samorazarajuće, jer pothranjuju nacionalizam koji postaje otrovan, koji dovodi do diktature, ekonomske krize i rata. Jedini način da se takva katastrofa izbegne jeste kroz stvaranje federalne Evrope, u kojoj bi individualne zemlje postale nešto nalik državama članicama Sjedinjenih Američkih Država. Ekonomska komponenta ovog plana bila je socijalistička verzija mešovite privrede.

Ovaj manifest je sa ostrva Venotetene prokrijumčarila Kolornijeva supruga, koja je čak uspela da ga objavi u prvom izdanju ilegalnih novina Evropsko jedinstvo. Ali je teško poverovati da je iko tada obratio naročitu pažnju na taj članak. Bilo je mnogo prečih stvari o kojima se moralo razmišljati, kao što je preživljavanje.

Dve godine kasnije, 1943, sudbina rata okrenula se na drugu stranu. Sovjeti su uspeli da izdrže na istočnom frontu i počinjali su da potiskuju naciste. Saveznici su se iskrcali na italijansku obalu, a Musolini je pao. Oslobođen, Spineli se vratio na italijansko kopno sa manifestom u džepu, sa nekoliko ideja u glavi i šačicom ljudi koji su u njemu videli vođu.

Žan Mone "otac Evrope"

Njegov bivši zatvorski saputnik i koautor Euđenio Kolorni umro je od batina koje je dobio od fašističkih siledžija na jednoj rimskoj ulici. Spineli se kasnije oženio sa Kolornijevom udovicom, koja je njegovo delo prokrijumčarila sa Ventotenea. On se takođe probio u Švajcarsku, gde je uspostavio kontakt sa nekolicinom istomišljenika i lansirao ono što je nazvano pokretom za evropsko jedinstvo. Ventotenski manifest biće njihov borbeni poklič. Ipak, tokom poslednjih meseci rata, pa zatim u posleratnim godinama, nije bilo mnogo interesa za evropsko jedinstvo. Ogromni problemi obnove i hladni rat u nastajanju dominirali su razmišljanjima ljudi. Ali Spinelijevih petnaest godina provedenih u zatvoru usadilo je duboko u njega dve stvari - odlučnost i strpljenje. I 1947, Maršalovim planom, počeli su da se udaraju prvi temelji evropskog jedinstva.

Četiri decenije kasnije, osamdesetih godina XX veka, Evropska ekonomska zajednica postala je realnost. Evropa beše dostigla nivo prosperiteta koji je na kraju II svetskog rata bio nezamisliv i uprkos hladnom ratu na kontinentu se održao mir. Ipak, nacionalne države su i dalje kontrolisale sopstvene ekonomije. Žan Mone, "otac Evrope", bio je upokojen, a Altjero Spineli sada je bio veliki čiča Evrope.

Uvođenje evra

Na kraju XX veka u Evropi, u kojoj su rođene mešovita privreda i moderna socijalna država, ekonomska uloga države, u stvari, sve se više smanjuje - iz dva pravca. Na jednoj strani sposobnost nacionalne države da vodi privredu oštro se sužava širenjem moći Evropske unije. Na drugoj strani država se povlači pomoću privatizacije. Širi se prostor konkurencije. Pravi udar se očekuje uvođenjem evra, valute ujedinjene Evrope, krajem devedesetih godina. Papirnati novac - sa likovima monarha, predsednika, premijera, ministara finansija, generala i junaka - predstavlja otelotvorenje identiteta. Kontrola valute jedna je od suština suvereniteta. Predavanje te kontrole nadnacionalnim institucijama zaista predstavlja omalovažavanje nacionalne suverenosti.

                                    (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.