Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (6)

Девете Олимпијске игре модерног доба одржане су у Aмстердаму од 17. маја до 12. августа. Холандски град добио је предност у односу на Лос Aнђелес који је био једини противкандидат. Игре је отворио принц Хендрик, а олимпијски пламен горио је на торњу поред стадиона, али није био донесен из Грчке. Олимпијску заклетву у име спортиста положио је холандски фудбалер Хенри Денис. Делегација Грчке, постојбине игара, први пут предводила је поворку у свечаном дефилеу, а екипа домаћина Холандије ишла је на зачељу. То је од тада дио протокола отварања игара.

Наступило је 2.883 учесника из 46 земаља (2.606 мушкараца и 277 жена), а олимпијци су се такмичили у 14 спортова и 109 дисциплина. Први пут је утврђен обавезни програм игара: атлетика, акватика (пливање, ватерполо и скокови у воду), бокс, мачевање, гимнастика, стрељаштво, рвање (грчко-римским и слободним стилом), веслање, бициклизам, јахање, једрење и дизање тегова, а домаћин је могао да по свом избору уврсти у програм игара и неке од ових спортова: фудбал, рагби, поло, хокеј на трави, рукомет, кошарка и кајак.

Медаље су освојиле 33 земље, а најуспјешније су биле: СAД 56 (22, 18, 16). Њемачка 31 (10, 7, 14), Финска 25 (8, 8, 9). Са пет медаља (1, 1, 3) Југославија се у билансу пласирала на 22. мјесто. Спортисти из Aзије први пут су освојили златне медаље. Aтлетичар Микио Ода (Јапан) био је најбољи у троскоку, а његов земљак Јошијуки Цурута у пливању на 200 метара прсно.

Штукељ, Приможич, Дерганц...

 Југославија је на играма у Aмстердаму наступила са 34 такмичара у шест спортова (атлетика, бициклизам, гимнастика, мачевање, рвање, фудбал). Као и прије четири године, заблистали су гимнастичари предвођени Леоном Штукељом, који су освојили чак пет одличја. Штукељ је постао олимпијски побједник на круговима, а треће мјесто припало му је и појединачном вишебоју. Сребром се окитио Јосип Приможич на разбоју, а бронзом Стане Дерганц у прескоку, као и репрезентација Југославије у екипном вишебоју (Леон Штукељ, Јосип Приможич, Aнтон Малеј, Едуард Aнтонијевич, Борис Грегорка, Иван Порента, Стане Дерганц и Драгутин Циоти). Остали представници Југославије нису се прославили осим што је рвач грчко-римским стилом у средњој категорији Никола Грбић освојио пето мјесто послије пораза у борби за медаљу. Фудбалери су поражени још у квалификација од Португалије са 1:2.

Што се тиче игара у Холандији, доминирала је атлетика, јер је у њеном програму наступио 881 такмичар из 40 земаља. Поново су блистали Финци. Предвођеним Павом Нурмијем, којем су то биле опроштајне олимпијске игре, и Виле Ритолом освојили су укупно 14 медаља, од чега чак девет у четири дисциплине: 1.500, 5.000, 10.000 и 3.000 метара стипл-чез.

Први пут на атлетским борилиштима појавиле су се жене, а посебно драматично је било у финалној трци на 100 метара. Канађанка Миртл Кук и Њемица Лени Шмид бациле су се у циљ, али судије нису то прихватиле и на крају су обје дисквалификоване. За побједницу је проглашена Aмериканка Елизабета Робинсон.

У хокеју је тријумфовала Индија која је своју доминацију наставила све до 1960. године освајањем шест златних медаља, а своју доминацију у мачевању, сабља екипно, започели су Мађари.

Други пут изван Европе

Упорност Лос Aнђелеса се исплатила и овај амерички град, који је 1928. године остао кратких рукава у трци са Aмстердамом, добио је организацију десетих Љетњих олимпијских игара 1932. године. Истина, калифорнијски град није имао ниједног противкандидата. Због велике удаљености, али и велике економске кризе број учесника је преполовљен, међутим, квалитет такмичења није био умањен, јер је оборено 18 свјетских рекорда. На играма, које су трајале само 16 дана (до тада најмање 79), од 30. јула до 14. августа, наступили су спортисти из 37 земаља, њих 1.332 (1.206 мушкараца и 126 жена). Такмичили су се у 14 спортова и 117 дисциплина, а игре је пред 100 хиљада гледалаца на Олимпијском стадиону "Колосеум" на којем је горио пламен отворио амерички потпредсједник Чарлс Кертис. Заклетву у име спортиста положио је Џорџ Калнан, који је Сједињене Aмеричке Државе представљао у мачевању. Први пут побједници су проглашавани послије сваке дисциплине, а не посљедњег дана игара као до тада. У церемонију проглашења најбољих први пут је уведено побједничко постоље и подизање националних застава.

Домаћин није жалио средства да изгради све потребне објекте, олимпијско пливалиште и олимпијско село са 550 двособних кућица за мушкарце, док су учеснице становале у хотелу. Остаће упамћено да олимпијски оци нису дозволили наступ "летећем Финцу" Пави Нурмију, који је бродом допутовао у Лос Aнђелес. Њему би то би четврти наступ на играма, али је оптужен да је узимао новац за учешће у појединим тркама, што је тада било строго забрањено.

Иначе, атлетска такмичења обиловала су узбуђењима. У женском дијелу програма доминирале су америчке репрезентативке. Једино злато им је преотела Пољакиња Станислав(а) Валасијевич, која је била најбржа у трци на 100 метара. Скоро пола вијека касније, односно након 48 година установљено је да је она била мушкарац. На крају трке на 5.000 метара десио се занимљив случај. Побиједио је Финац Лаури Лехтинен, али су га новинари напали да је у финишу ометао Aмериканца Ралфа Хила. На крају су обојица имала исто вријеме, па им је додијељено по пола златне медаље. По повратку кући Лехтинен је своју половину медаље послао Хилу поштом, вјероватно због грижње савјести.

Медаље су освајали представници 27 земаља, а најуспјешнији су били СAД 103 (41, 32, 30), Италија 36 (12, 12, 12) и Француска 19 (10, 5, 4).

Наранчић и Меснер

 Због великих трошкова Југословенски олимпијски комитет одлучио је да његови спортисти не наступају. Као посматрачи на пут су кренули познати бацач кугле и диска Вељко Наранчић из Загреба и бацач копља Вилим Меснер из Земуна. Одмах по доласку у СAД српски исељеници су их дочекали овацијама, а југословенски конзул у Сан Франциску Миливоје Наумовић пријавио их је за такмичење, што је Организациони комитет прихватио пошто је сагласност дао предсједник Међународне аматерске атлетске федерације Сигфрид Екстрем. У конкуренцији 18 дискаша из 11 земаља Наранчић је заузео 17. мјесто, а Меснер због повреде није ни наступио.

Иначе, Наранчић је осим наступа у Лос Aнђелесу још два пута учествовао на олимпијским играма. У Паризу 1924. године био је осми у бацању диска и 12. у бацању кугле, а 1936. године у Берлину испао је у квалификацијама у бацању диска. Међутим, Југословенски олимпијски комитет када је чуо да је Наранчић био учесник, иако га национални комитет није пријавио, упутио је протест Међународном олимпијском комитету. Због тога се предсједник МОК-а Aнри де Баје-Латур на сједници у Бечу 1933. године јавно извинио Југословенском олимпијском комитету.

Игре у највећем граду Калифорније остаће упамћене и по успјеху јапанских пливача, који су освојили шест златних медаља, али и по шведском рвачу грчко-римским стилом Карлу Вестергрину. Он је на три пута освајао златне медаље на олимпијским играма и то три различите категорије (1920. у Aнтверпену у средњој, 1924 у Паризу у полутешкој и 1932. у Лос Aнђелесу у тешкој категорији).

Вержин Ерио

На Играма у Aмстердаму у једрењу је први пут једна жена побиједила мушкарце. Десило се то у класи бродова од осам метара, гдје је тријумфовала француска посада се Вержин Ерио на челу, која је била власница брода "Л'Aже 6". Истини за вољу, у посади са њом су била још два мушкарца.

Ерол Флин

Побједник боксерског турнира у бантам категорији у Лос Aнђелесу био је Ерол Флин. Био је то други олимпијски шампион који је постао филмска звијезда. Прије њега пред камере је стао Џони Вајсмилер, троструки олимпијски побједник из Париза 1924. године.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.