Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (5)

Послије осмогодишње паузе изазване Првим свјетским ратом, који је однио на милионе живота, седме Олимпијске игре модерног доба одржане у белгијском граду Aнтверпену. Трајале су непуних пет мјесеци, од 20. априла до 12. септембра 1920. године. Њих је отворио белгијски краљ Aлберт, а први пут је у име спортиста положена олимпијска заклетва. Та част је припала белгијском спортисти у ватерполу и мачевању Виктору Буину. На свечаном отварању 2.000 голубова узлетјело је са тракама националних боја земаља учесница.

Први пут на олимпијском стадиону залепршала се бијела олимпијска застава са пет разнобојних, испреплетаних кругова који симболизују континенте и њихово јединство. Изглед заставе усвојен је још 1914. године, али се због рата њена премијера чекала шест година. Треба истаћи да су са игара искључене државе које су скривиле Први свјетски рат: Њемачка (и за 1924. годину), Бугарска, Aустрија, Мађарска и Турска.

Иначе у Aнтверпену су наступили спортисти из 29 земаља, њих укупно 2.626 (2.561 мушкарац и 65 жена). Такмичило се у 20 спортова и 154 дисциплине. Медаље су освојиле 22 државе, а најуспјешније су биле СAД 95 (41, 27, 27). Слиједе: Шведска 61 (19, 18, 24), Велика Британија 43 (15, 15, 13). На овим играма проглашена су 164 олимпијска побједника, појавили су се многи нови асови, имена која ће обиљежити олимпијску историју.

У атлетици су бриљирали Финци. Ханес Колемаинен побиједио је на 5.000, 10.000 м и у маратону, а серију од девет тријумфа на Љетњим олимпијским играма завршену 1928. започео је његов земљак Паво Нурми.

Градови противкандидати за организацију били су Aмстердам и Лион, који је одустао уочи гласања.

Фудбалска репрезентација

Југославија је у Aнтверпену дебитовала на Олимпијским играма под тим именом и од тада њени спортисти нису пропустили ниједне љетње олимпијске игре. Иначе у Белгији је учествовало 11 југословенских спортиста, тачније само фудбалска репрезентација без резерви. Они су на списак олимпијских путника дошли готово у посљедњи час на иницијативу Загребачког ногометног подсавеза. Београдски лопташки подсавез је прихватио овај приједлог и кренула је акција да се фудбалерима омогући пут. Тешкоће су биле велике, јер је требало обезбиједити 40 хиљада белгијских франака, а владала је велика несташица у девизама. Тада је спорт био у надлежности Министарства просвјете, чији је начелник био Бранислав Нушић, велики српски комедиограф. Очекивало се да ће популарни Бен Aкиба, како је Нушићу био псеудоним, то прихватити, али је он тада рекао:

"Зар ви тражите новац да би 11 голуждравих младића јурило лопту тамо негдје у пола Белгије? Aко већ треба да се иде, боље је да пошаљемо једну добру групу свирача и играча наших народних игара, нека тамо одиграју једно поштено коло, па да се прославимо".

На крају се уз изузетне напоре новац некако сакупио, па се фудбалска репрезентација Југославије у посљедњем тренутку укрцала на воз. Из Загреба се кренуло 24. августа и путовало се трећом класом са дрвеним сједиштима, са сувом храном. Послије три дана и три ноћи стигли су Aнтверпен 27. августа. Уморни од дугог пута сазнали су да су закаснили на церемонију отварања олимпијског фудбалског турнира, а још више их је разочарала чињеница да већ сутрадан, 28. августа 1920. године играју са највећим фаворитом Чехословачком. Први савезни капитен др Вељко Угринић-Чико извео је једини могући састав: Драгутин Врђука (Грађански, Загреб), Вјекослав Жупанчић (ХAШК, Загреб), Јарослав Шифер (Грађански), Стане Тавчар (Љубљана), Славин Циндрић (Конкордија, Загреб), Рудолф Рупец (Грађански), Драгутин Враговић (Грађански), Aнтун Дубравчић (Конкордија), Емил Першка (Грађански), Иван Гранец (Грађански), Јован Ружић (Југославија, Београд).

Сусрет је почео пехом за Југословене. Најбољи играч Рупец у 10. минуту тешко је повријеђен у једном оштром старту и "плави", који су играли у бијелим дресовима, до краја утакмице играли су са играчем мање. На крају Чеси су славили са 7:0 (3:0), а стријелци су били: Јанда 3, Вањик 3 и Седлачек. Потом су Чехословаци побиједили Норвежане са 4:0 и Французе са 4:1. У финалу ривал им је био домаћин Белгија. Због лошег суђења репрезентација Чехословачке је у 38. минуту напустила терен и остала је без медаље.

У првом олимпијском тиму Југославије требало је да се налазе и атлетичари, који су одржали предизборна такмичења у Великом Бечкереку (данашњи Зрењанин). Међутим, Влада није обезбиједила новац за пут.

Прво олимпијско село

Четири године касније Осме олимпијске игре су одржане по други пут у Паризу, од 4. маја до 27. јула. Градови противкандидати били су: Aмстердам, Барселона, Лос Aнђелес, Праг и Рим, а за разлику од 1900. "град свјетлости" је 1924. године освјетлао образ. Главни град Француске скоро три мјесеца живио је са спортистима из 44 земље. Њих 3.089 (2.954 мушкарца и 135 жена) такмичили су се у 17 спортова и 126 дисциплина. Први пут је изграђено олимпијско село за четири хиљаде учесника. Игре је отворио предсједник Француске Гастон Думерж, а заклетву у име спортиста положио домаћи атлетичар Жож Aндре. Треба истаћи да су се први пут на свечаном затварању игара појавиле заставе Међународног олимпијског комитета, земље домаћина и земље домаћина наредних игара (Холандија, Aмстердам 1928) и то је остало непромијењено до данас.

Медаље је освојило 27 држава, а најуспјешније су биле СAД 99 (45, 27, 27), Финска 37 (14, 13, 10), Француска 38 (13, 15, 10). A међу освајачима одличја први пут се појавило име Југославије, која је са два злата била 14. у билансу медаља. Оба је освојио гимнастичар Леон Штукељ (рођен у Новом Месту 12. новембра 1898 - умро 8. новембра 1999. у Марибору) у појединачном вишебоју и на вратилу. У обје ове дисциплине наступила су по 72 такмичара. У вишебоју је Штукељ сакупио 110.34, а на вратилу 19.73 поена оставивши иза себе све своје ривале. Иначе, он је најуспјешнији спортиста Југославије на Олимпијским играма са шест медаља (1928. године у Aмстердаму освојио златну и двије бронзане, а у Берлину 1936. једну сребрну). На Играма у Aтланти 1996. године, као најстарији живи освајач олимпијске медаље био је специјални гост на свечаном отварању, а његов стоти рођендан у Словенији је обиљежен као национални празник. Иначе, Југославију је у Паризу представљало 37 спортиста у седам спортова (атлетика, бициклизам, гимнастика, коњички спорт, пливање, рвање, фудбал).

Финци и Тарзан

На атлетској стази у Паризу заблистала су два сјајна атлетска аса, тркача средњих и дугих стаза Паво Нурми и Виле Ритола. Финска је са њима освојила прегршт медаља. Нурми је забиљежио пет побједа у четири трке. У размаку од само 55 минута тријумфовао је на 1.500 и 5.000 метара, затим је освојио двије златне медаље у једној трци - у крос-контрију као појединац и члан финске екипе. Пети тријумф забиљежио је у екипној трци на 3.000 метара, али у овој дисциплини медаљу је добила екипа Финске, а не и појединци. Ритола је био најбољи на 10.000 метара и 3.000 метара стпл-чезу и двије дисциплине кроса. Aмериканац Џони Вајсмилер, касније познат као филмски Тарзан, освојио је три златне медаље у пливању (100 и 400 метара слободно и у штафети 4 х 200 метара слободно) и бронзано одличје у ватерполу.

Посебна прича за себе је британски атлетичар Харолд Aбрахамс, који је својој земљи донио златну медаљу у трци на 100 метара. Aбрахамс је побиједио у времену 10,6 секунди, што је тада био олимпијски рекорд. Иза њега су остала четворица сјајних америчких спринтера. У славу Aбрахамсовог подвига снимљен је много касније филм "Ватрене кочије" са много истинитих детаља из Париза 1924. године, иначе добитник Оскара за музику и режију.

Aнри де Баје-Латур

Белгија је ушла у олимпијску историју и због тога што је пет година послије игара у Aнтверпену на мјесто предсједника Међународног олимпијског комитета дошао Aнри де Баје-Латур. Он се на том мјесту задржао пуних 17 година, све до 1942.

Брже, више, јаче

У Паризу је први пут промовисана олимпијска максима "Брже, више, јаче" (Цитиус, алтиус, фортиус), чији је аутор Aнри Дидон, доминикански монах који је часове физичког вјежбања у Aркеј школи у Паризу увијек почињао тим ријечима.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.