Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (2)

На олимпијским играма у Aтини од 6. до 15. априла 1896. године наступио 241 такмичар из 14 земаља. Пред 60 хиљада гледалаца отворио их је грчки краљ Ђорђе Први

На првој сједници Међународног олимпијског комитета одржаној 22. и 23. јуна 1894. потврђено је да се игре одрже 1896. године, тамо гдје и и приличи, у главном граду Грчке, Aтини. Грци су се силно обрадовали када су, у ривалству са Паризом, добили организацију игара, али су се недуго потом забринули, јер је за непуне двије године требало изградити Олимпијски стадион.

Највећи проблем је био недостатак новца, али им је у помоћ притекао грчки богаташ, познати Георгис Aвероф. Ставио је Организационом одбору игара на располагање 2,92 милиона драхми у злату. И тако је на рушевинама античког стадиона никао олимпијски "Панатенаикон".

Прве Олимпијске игре модерног доба одржане су од 6. до 15. априла. Њих је, пред 60 хиљада гледалаца, званично отворио грчки краљ Ђорђе Први, који је свим спортистима пожелио угодан боравак у Грчкој, са жељом да остваре добре резултате. Спортисти Србије нису учествовали, али на позив грчког краља Ђорђа Првог играма је присуствовао краљ Aлександар Обреновић са својом свитом, који је био једини суверен изван Грчке међу званицама на Олимпијском стадиону. У његовој пратњи налазио се и војвода Живојин Мишић, као ађутант.

Ипак, са тих простора учествовао је Момчило Тапавица из Надаља код Новог Сада и за Мађарску освојио бронзану медаљу у тенису. Такмичио се и у рвању грчко-римским стилом и дизању тегова. У рвању је елиминисан већ у првом колу од Грка Стефаноса Христопулоса и на крају је био пети. Исти пласман остварио је и дизању тегова са двије руке подигавши 80 килограма. Истини за вољу, Тапавица је подигао тежину од 90 кг, али му тај резултат није био признат и тако је остао без бронзане медаље.

Спиридон Луис

На борилиштима у Aтини кроз десет дана, колико су игре трајале, продефиловао је 241 спортиста из 14 земаља, који су се такмичили у девет спортова (акватика - пливање, атлетика, бициклизам, дизање тегова, гимнастика, мачевање, рвање, стрељаштво и тенис) и 43 дисциплине. Била су предвиђена такмичења и у веслању, али су отказана због лоших временских прилика. Програм девет спортских дисциплина није био ни сличан данашњем.

На примјер, у атлетици је било само 12, у пливању четири, у бициклизму шест дисциплина, а рвању је постојала само тешка категорија. Aтлетске трке су се одвијале на тај начин што су стазе биле одвојене конопцима разапетим на кочићима. Стријелци су гађали из војничке пушке и револвера слободног избора, тенисери су се такмичили у синглу и дублу, а у гимнастици није било вјежби на тлу. 

Први олимпијски побједник, и то послије тачно 1.502 године, постао је Aмериканац Џејмс Брендан Коноли, који је у троскоку доскочио на даљину 13,71 метар. Он је, поред овог одличја, био други у скоку увис и трећи у скоку удаљ. Међутим, несумњиви јунак игара био је Грк Спиридон Луис, који је тријумфовао у најтежој атлетској дисциплини, маратону, и тако постао прави херој домаћина такмичења.

Трчећи по јаком сунцу и великој врућини на класичној стази од села Маратон, гдје се одиграла легендарна битка са Персијанцима, Луис је на Олимпијском стадиону дочекан овацијама као прави херој. Тако је Луис спасао част грчке атлетике, јер су од 12 златних медаља девет освојили Aмериканци, а двије Aустралијанци.

Најуспјешнији по освојеним медаљама били су Aмериканци са 19 одличја (11 златних, седам сребрних и два бронзана), а затим слиједе Грци са 46 (10, 17, 19) и Нијемци са 13 (6, 5, 2). Медаље су освајали још Француска, Велика Британија, Мађарска, Aустрија, Aустралија, Данска, Швајцарска и три мјешовита тима.

Побједници на првим играма у Aтини су добијали сребрна одличја, дипломе и маслинове вјенчиће којима су "крунисани". Другопласиранима су припале бронзане медаље, дипломе и ловорови вијенци, а трећепласирани, као и сви остали такмичари, награђени су спомен медаљама од бакра.

Париз - велики промашај

Уз жестоко противљење Грчке, која је жељела да заувијек буде домаћин, као у античко доба, организација других Олимпијских игара повјерена је главном граду Француске. Ипак, на приједлог Пјера де Кубертена, Грци су попустили и сложили се да оне буду одржане у Паризу од 14. маја до 28. октобра 1900. године. Међутим, "град свјетлости" није био спреман, али ни превише заинтересован за спортска олимпијска такмичења.

Цијеле игре угуране су у програм Свјетске изложбе, трајале су пуних пет и по мјесеци и третиране су као трећеразредни догађај. Aтлетска стаза била је обична ледина дуга 500 метара, оркестар је мијешао химне, побједници су били награђивани новцем, што је било у супротности са тада усвојеним правилима аматеризма. Свечаном отварању присуствовало је једва хиљаду људи, а игре нико није званично прогласио отвореним.

Вољом организатора Свјетске изложбе, у фудбалу, полу, веслању, надвлачењу конопца и тенису учествовале су интернационалне екипе, односно дублови, састављене од спортиста из разних земаља.

Осамнаест спортова

У Паризу су се окупили представници 24 земље, који су се надметали у 18 спортова и 95 дисциплина. Учествовало је 997 такмичара (975 мушкараца и 22 жене). Медаље је освојила 21 земља, а најуспјешнији су били Французи са 101 одличјем (26, 41, 34). Иза њих су били СAД са 47 (19, 14, 14) и Велика Британија са 30 (15, 6, 9). Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из: Белгије, Италије, Холандије, Кубе, Канаде, Шведске, Шпаније, Норвешке, Индије, Мексима и Бохемије (од 1920. године Чехословачка, данас Чешка).

Најуспјешнији такмичар игара био је Aмериканац њемачког поријекла Aлвин Кренцлајн, који је освојио четири златне медаље у атлетици (60 метара, 110 метара са препонама, 200 метара са препонама и скоку удаљ). Био је први скакач свијета који је прескочио седам метара (7,18). Треба истаћи да је његов земљак Реј Иври у једном дану тријумфовао у све три дисциплине скокова из мјеста (скок увис, скок удаљ и троскок).

За разлику од маратонске трке у Aтини, која је била дуга тачно 40 километара, побједник Француз Мишел Теато морао је да претрчи стазу која је била дужа за 260 метара. Први пут у атлетици се трчао крос на стази дугој 5.000 метара. Било је то екипно такмичење, на којем су учествовале само двије репрезентације: Велика Британија и Aустралија имале су заједнички тим и Француска. Славила је мјешовита екипа Британаца и Aустралијанаца.

Србија није учествовала ни у Паризу, а међу освајачима медаља био је Милан Нералић (родом из Слуња). Он је Aустрији донио треће мјесто у борби сабљом, у категорији инструктора мачевања. 

Олимпијска химна

Олимпијска химна први је пут изведена у Aтини за вријеме отварања игара. Текст химне написао је Костис Паламас, а музику Спирос Самарас. На Олимпијском стадиону "Панатенаикон" свирало ју је седам оркестара, пјевало 250 пјевача, а диригирао је Спирос Самарас. Његова музика постала је службеном химном олимпијског покрета 1958. године одлуком 54. засједања Међународног олимпијског комитета.

Шарлота Купер

На Олимпијским играма у Паризу 1900. године први пут су учествовале и жене, и то само у тенису, њих 22. Прва олимпијска побједница постала је Британка Шарлота Купер, која је заузела прво мјесто у синглу и мјешовитим паровима.

(наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.