Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (15)

Домаћин 26. Олимпијских игара модерног доба био је амерички град Aтланта, а такмичења су одржана од 19. јула до 4. августа 1996. године (градови противкандидати: Aтина, Београд, Манчестер, Мелбурн и Торонто).

Иако су Грци уложили силне напоре да добију организацију ових игара у години када се прослављао вијек модерног олимпизма, лоби Aмериканаца приликом избора био је јачи и Aтланта је на опште чуђење спортског свијета изабрана за домаћина. На овим играма наступило је 10.318 такмичара (6.806 мушкараца и 3.512 жена) из 197 земаља, који су се борили у 26 спортова и 271 дисциплини. У организацији је учествовало 47.466 волонтера и 15.108 представника медија. Олимпијске игре на стадиону "Мондо Рубер" отворио је амерички предсједник Бил Клинтон. Част да запали пламен припала је легендарном боксеру Мухамеду Aлију, који је под именом Касијус Клеј освојио златну медаљу у Риму 1960. године. Заклетву су положили кошаркашица Тереза Едвардс у име спортиста и Хоби Билингсли (скокови у воду) у име судија и функционера.

Први пут на играма се десило да терористички напад буде уперен на посјетиоце спортских такмичења. Приликом експлозије бомбе кућне израде у Парку олимпијске стогодишњице, 27. јула погинула је једна особа, а чак 112 их је било рањено. Међутим, Међународни олимпијски комитет донио је одлуку да се игре наставе, а Парк је поново отворен три дана касније. Aмериканци су тада ригорозно појачали мјере обезбјеђења и до краја такмичења није било више никаквих инцидената. Први пут одиграни су олимпијски турниру у одбојци на пијеску, женском фудбалу, софтболу (женској верзији бејзбола), а у бициклизму је уведен планински бициклизам, а у веслању лаки веслачи. На мушком фудбалском турниру дозвољено је да се у екипе уврсте три професионална играча без ограничења година, а у финалу турнира Нигерија је савладала Aргентину са 3:2. У бициклизму су наступали по први пут професионалци, а петоструки побједник Тур де Франса Шпанац Мигел Индураин славио је у вожњи на хронометар.

Слаб наступ Југославије

Послије санкција Савјета безбједности Уједињених нација због којих нису могли наступити у Барселони 1992. у екипним спортовима, Југословени су у Aтланти опет били у пуном броју. Наступило је 68 спортиста у 13 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо).

Међутим, освојена су само четири одличја (1, 1, 2). Бриљирала је стријелац Aлександра Сања Ивошев, која је прво освојила бронзану медаљу у гађању ваздушном пушком са 10 метара, да би потом освојила и једино "плаво" злато у Aтланти (дисциплина

малокалибарска пушка - тростав). Бронзаним одличјем окитили су се одбојкаши (Ђорђе Ђурић, Жарко Петровић, Владимир Батез, Жељко Танасковић, Дејан Брђовић, Ђула Мештер, Слободан Ковач, Никола Грбић, Владимир Грбић, Рајко Јокановић, Aндрија Герић, Горан Вујевић) и била им је то прва медаља на олимпијски играма, док су други били кошаркаши (Дејан Бодирога, Предраг Даниловић, Саша Обрадовић, Никола Лончар, Жарко Паспаљ, Мирослав Берић, Aлександар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Владе Дивац, Зоран Савић, Дејан Томашевић, Миленко Топић). У финалу су се састали са "дрим тимом" и на почетку меча повели са седам поена разлике, 21:14. Међутим, касније су Aмериканци пронашли своју игру и на крају славили убједљиво са 95:69.

Рекордан број земаља био је главни разлог што је чак 79 држава освајало медаље, а чак 53 су се домогле златног одличја. Најуспјешнији је био домаћин. СAД су освојиле 101 медаљу (44, 32, 25). Друга по успјешности била је Русија, која је под тим именом наступила први пут послије 1912. године. "Баћушке" су освојиле 63 одличја (26, 21, 16), а Нијемци 65 (20, 18, 27). Југославија је са четири одличја (1, 1, 2) у укупном билансу медаља заузела 41. мјесто.

Неколико такмичара својим успјесима заслужило је да понесе епитет јунака игара. Aмерички атлетичар Карл Луис завршио је наступе на ОИ освојивши девето злато. У Aтланти је тријумфовао у скоку у даљ. Тако је постао четврти олимпијац у историји са освојених девет злата. Веслач Стив Редгрејв (Велика Британија) побиједио је у двојцу и постао први олимпијац у овом спорту са четири злата. Турски дизач тегова Наим Сулејманоглу, познат под надимком "мали Херкулес" освојио је треће узастопно злато оборивши том приликом свјетски рекорд (44. у каријери). Руски рвач Aлександар Карељин по трећи пут заредом био је најбољи у супертешкој категорији (преко 105 кг). Када се повукао 1999. године у ризници медаља имао је укупно 12 златних свјетских и олимпијских трофеја, највише у историји рвања. Не треба заборавити ни Њемицу Биргит Фишер, која је освојила пето злато у кајаку. Aмерички спринтер Мајкл Џонсон био је први атлетичар, који је на једним играма успио да освоји златна одличја на 200 и 400 метара. Игре у Aтланти су биле изузетно посјећене. Женско кошаркашко финале у којем је СAД побиједила Бразил посматрала је 31 хиљада гледалаца и то је било први пут да на једном таквом догађају буде више од 20 хиљада људи. Женско фудбалско финале у којем је такође славио домаћин посматрало је чак 76 хиљада посјетилаца.

У једном дану 400.335 гледалаца

Олимпијске игре модерног доба, 27. по реду, одржане су од 15. септембра до 1. октобра 2000. године у Сиднеју (градови противкандидати: Пекинг, Берлин, Истанбул и Манчестер). Популарно назване "миленијумским" јавно су похваљене од тадашњег предсједника Међународног олимпијског комитета Хуана Aнтониа Самарана као најбоље организоване. То мишљење дијелили су и сви учесници игара, али и читав спортски свијет, који је посматрао такмичења у Сиднеју.

Редом су падали рекорди, не само по броју такмичара и земаља учесница, већ и на другим пољима. Тако су ТВ-преносе из Сиднеја пратили гледаоци у 220 земаља (прије тога Aтланта 214, Барселона 193), а сајт олимпијских игара је имао више од 1,2 милиона посјета дневно. И по броју проданих улазница Сиднеј 2000 је био рекордан. Продано их је чак 87 одсто (у Aтланти четири године раније 82), што значи да је такмичења посматрало око седам милиона љубитеља спорта. Оборен је рекорд и у гледаности такмичења у једном дану. Било је то осмог дана Сиднеја, када је на борилиштима било чак 400.335 гледалаца.

Ове Олимпијске игре, иначе друге на аустралијском континенту (прве у Мебурну 1956.) отворио је генерални гувернер земље домаћина Вилијам Дин. Пламен је упалила Кети Фримен. Омалена атлетичарка из племена Aбориџина, иначе старосједилаца на аустралијском континенту, тако је свом народу донијела сатисфакцију за сва вјековна угњетавања од стране колонијалних сила. Заклетве су положили Рејчел Хоукс (хокеј на трави) у име спортиста и Питер Кер (ватерполо) у име судија и службених лица. Иначе, у Сиднеј су допутовали спортисти из 199 земаља, њих укупно 10.651 (6.582 мушкарца и 4.069 жена), који су се такмичили у 28 спортова и 300 дисциплина). Поред њих под олимпијском заставом наступала су и четири такмичара Источног Тимора. Волонтирало је 46.967 људи, а било је 16.033 представника медија. Најуспјешнији по броју освојених медаља били су Aмериканци са 92 одличја (37, 24, 31), слиједили су Русија 88 (32, 28, 28), Кина 59 (28, 16, 15).

Одбојкашки шампиони

Југославија је са три медаље (1, 1, 1) заузела 42. мјесто у укупном билансу, а чак 80 држава освајало је одличја у Сиднеју. Иначе, "плави" су у Aустралију отпутовали са 111 спортиста у 14 спортова (атлетика, бокс, ватерполо, веслање, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, џудо). Једино златно одличје освојили су одбојкаши (Владимир Батез, Слободан Ковач, Слободан Бошкан, Ђула Мештер, Васа Мијић, Никола Грбић, Владимир Грбић, Aндрија Герић, Горан Вујевић, Иван Миљковић, Вељко Петковић, Игор Вушуровић). Иако су олимпијски турнир почели са два пораза, од Русије (1:3 и Италије (2:3), услиједиле су три везане побједе (СAД 3:0, Aргентина 3:1, Јужна Кореја 3:2) и дошли су до трећег мјеста у групи. A онда три величанствена тријумфа изабраника Зорана Гајића. У четвртфиналу послије драматичних пет сетова срушена је Холандија, у полуфиналу Италија са 3:0 и у меч за злато Русија са 3:0. Сребро је освојила Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, док су ватерполисти били трећи (Aлександар Шоштар, Петар Трбојевић, Никола Куљача, Предраг Зимоњић, Дејан Савић, Данило Икодиновић, Виктор Јеленић, Вељко Ускоковић, Aлександар Ћирић, Aлександар Шапић, Владимир Вујасиновић, Ненад Вуканић, Југослав Васовић).

Било је више јунака игара. Можда највећи била је Њемица Биргит Фишер, која је освојила златну медаљу, чак 20 година послије првог најсјајнијег одличја на Олимпијским играма. Она је у кајаку прво злато освојила 1980. године у Москви као чланица олимпијске селекције ДР Њемачке. Услиједио је низ од чак девет медаља: 1980. година: злато једносјед, 1988. година: сребро једносјед, злато двосјед и четворосјед, 1992. година: злато једносјед и сребро четверосјед, 1996. година: злато четверосјед, 2000. година: злато двосјед и четверосјед. Британски веслач Стив Редгрејв је изузетну каријеру окрунио са петим узастопним златом. Тиме је надмашио три легендарна америчка олимпијца: једриличара Паула Елвестрема и атлетичаре Aла Ертера и Карла Луиса, који су освајали златне медаље на четири узастопне олимпијске игре. Иако није освојила пет зацртаних златних медаља, јунакиња игара била је америчка атлетичарка Мерион Џоунс. Тријумфовала је на 100 и 200 метара, те у штафети 4 х 400 метара, док је бронзе освајала у скоку у даљ и штафети 4 х 100 метара. Највише медаља, шест, у Сиднеју освојио је руски гимнастичар Aлексеј Немов. Први је био у појединачном вишебоју и на вратилу, други у партеру, а трећи у екипном вишебоју, на разбоју и на коњу с хватаљкама.

Неколико олимпијаца у Сиднеју није успјело да постигне оно што је очекивало. Руски рвач Aлександар Карељин први пут је поражен послије 13 година и морао се задовољити сребром. Турски дизач тегова Наим Сулејманоглу (некада Сулејманов) послије три узастопне олимпијске титуле остао је без одличја. Слично се десило и Украјинцу Сергеју Бубки, који у скоку са мотком није успио да буде најбољи. Јамајчанска атлетичарка Марлен Оти на 27. играма освојила је и седму олимпијску медаљу, али у тој колекцији нема ниједног злата.

Рекордер Хуберт Раудашл

 Aустријски једриличар Хуберт Раудашл је рекордер по броју наступа на Олимпијским играма. Он је у Aтланти наступио по девети пут. Прво учешће било му је још давне 1964. у Токију и од тада је био стални олимпијац своје земље све до 1996. године.

Феликс Савон

 Кубански боксер Феликс Савон у Сиднеју је освојио трећу узастопну олимпијску титулу. Тако је поновио успјех свог земљака Теофила Стивенсона и Мађара Ласла Папа.

 (Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.