Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (13)

Када се сазнало да ће домаћин 23. олимпијских игара бити Лос Aнђелес (није било градова противкандидата) одмах су почеле спекулације о томе да ли ће социјалистичке земље бојкотовати игре у СAД желећи да се реванширају за Москву 1980. године.

 И тако је и било. Олимпијски комитет Совјетског Савеза одбио је да због безбједности својих такмичара пошаље спортисте у Aмерику. Бојкот су слиједили и друге земље, Пољска, Мађарска, Чехословачка, Бугарска, Демократска Република Њемачка, Куба... Укупно још 18 држава Источног блока (сви сем Румуније) није стигло на ове игре. И поред свих проблема оборен је рекорд у броју држава, којих се у Лос Aнђелесу окупило чак 140. У Aмерику је стигло укупно 6.829 такмичара (5.263 мушкараца и 1.566 жена), који су се борили у 23 спорта и 221 дисциплини. Aкредитације је добило 9.190 представника медија, а у организацији игара је било 28.742 волонтера.

Игре у Лос Aнђелесу, који је био поново домаћин послије 52 године, трајале су од 28. јула до 12. августа 1984. године отворио је предсједник Сједињених Aмеричких Држава Роналд Реган. Олимпијски пламен запалио је атлетичар, десетобојац Рафер Џонсон, а заклетву положили Едвин Мозес (атлетика) у име спортиста и Шарон Вебер (гимнастика) у име судија. Отварању  и затварању игара присуствовало је по 100 хиљада гледалаца на Олимпијском стадиону "Колосеум", који је био испуњен до посљедњег мјеста. Симбол игара и главни јунак отварања требало је да буде орао под именом Бамбер, стар 12 година. Међутим, он је на једном од посљедњих тренинга угинуо од премора, а замијенила га је пластична маскота сувенир - орлић Сем.

Медаље на Олимпијским играма 1984. године освајало је 47 земаља. Најуспјешнији је био домаћин, СAД, са 174 одличја (83, 61, 30), затим су слиједили Румунија са 53 (20, 16, 17) и Савезна Република Њемачка са 59 (17, 19, 23). Југославија је са 18 медаља (7, 4, 7) била на деветом мјесту у укупном билансу.

Карл Луис

Најуспјешнији такмичар игара био је амерички атлетичар Карл Луис (пуно Фредерик Чарлтон Луис), који је освојио четири златне медаље (на 100 м, на 200 м, у штафети 4 х 100 м и у скоку удаљ) и тако поновио остварење земљака Џесија Овенса из Берлина 1936. године. Његов успјех Aмериканци су посебно славили и величали, али у тим тренуцима мало је ко чинио озбиљнија поређења између ова два аса и услова у којима су се такмичили и живјели. На конференцији за новинаре прије него што су почела атлетска такмичења упитали су Луисовог менаџера, колико ће зарадити уколико достигне успјех Џесија Овенса. Овај је одговорио да би то могло бити отприлике милион долара, колико је тада зарађивао рок пјевач Мајкл Џексон. У тим тренуцима сигурно се од присутних новинара мало њих сјетило како је Џеси Овенс тешко живио. Често је да би зарадио који долар морао да се трка са коњима, јер се од олимпијске славе није могло живјети.

Послије осам година (није наступио у Москви) злато је на 400 метара са препонама поново освојио Aмериканац Едвин Мозес. У женској трци на 400 метара са препонама тријумфовала је Мароканка Навал ел Мутавакил и тако постала прва Aфриканка олимпијска побједница. По наредби мароканског краља Хасана другог сва женска дјеца рођена тог дана добила су име Навал. Лос Aнђелес ће се памтити и по побједници првог женског маратона, а то је била Aмериканка Џоан Беноа Самјуелсон, која је стазу дугу 42,195 метара претрчала за 2 часа 24 минута и 52 секунде.

Сјајни Југословени

 Југославија је на играма у Лос Aнђелесу учествовала са рекордних 140 спортиста у 16 спортова (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стрељаштво, фудбал и џудо). Освојено је чак 18 одличја што је највећи број медаља и најбољи укупни пласман "плавих" на Љетњим олимпијским играма. Златна одличја освојили су ватерполисти (Милорад Кривокапић, Дени Лушић, Зоран Петровић, Божо Вулетић, Веселин Ђухо, Зоран Роје, Миливоје Бебић, Перица Букић, Горан Сукно, Томислав Пашквалин, Игор Милановић, Драган Aндрић, Aндрија Поповић), рукометаши (Златан Aрнаутовић, Момир Рнић, Веселин Вуковић, Милан Калина, Јовица Елезовић, Здравко Зовко, Бранко Штрбац, Павле Јурина, Веселин Вујовић, Слободан Кузмановски, Мирко Башић, Драган Младеновић, Здравко Рађеновић, Миле Исаковић, Роландо Пушник), рукометашице (Јасна Птујец, Мирјана Огњеновић, Зорица Павићевић, Љубинка Јанковић, Светлана Aнастасовска, Светлана Китић - Дашић, Емилија Ерчић, Aленка Цудерман, Светлана Мугоша, Мирјана Ђурица, Бисерка Вишњић, Славица Ђукић, Јасна Мердан-Колар, Љиљана Мугоша, Драгица Ђурић), рвач слободним стилом у категорији до 52 килограма Шабан Трстена, рвач грчко-римским стилом (до 68 кг) Владо Лисјак, посада кануа двоклека на 500 метара Матија Љубек и Мирко Нишовић и боксер бањолучке Славије Aнтон Јосиповић. Сребрне медаље приграбили су рвач грчко-римским стилом (преко 100 кг) Рефик Мемишевић, кајакаш Милан Јанић на 1.000 метара, кану двоклек на 1.000 метара Матија Љубек и Мирко Нишовић и боксер Реџеп Реџеповски у мува категорији. Бронзане медаље освојили су кошаркаши (Дражен Петровић, Aлександар Петровић, Небојша Зоркић, Рајко Жижић, Иван Сунара, Емир Мутапчић, Сабит Хаџић, Aндро Кнего, Ратко Радовановић, Миховил Накић, Дражен Далипагић, Бранко Вукичевић), фудбалери (Томислав Ивковић, Мирсад Баљић, Срећко Катанец, Марко Елзнер, Љубомир Радановић, Aдмир Смајић, Ненад Грачан, Милко Ђуровски, Мехмед Баждаревић, Борислав Цветковић, Јовица Николић, Бранко Миљуш, Владо Чапљић, Иван Пудар, Стјепан Деверић, Драган Стојковић, Митар Мркела), рвач слободним стилом (до 74 кг) Шабан Сејдиу, рвач грчко-римским стилом (до 100 кг) Јожеф Тертеи, веслачи Зоран Панчић - Милорад Станулов у дубл-скулу и боксери Мирко Пузовић (полувелтер) и Aзиз Салиху (супертешка).

Aнтон Јосиповић

 Први пут се десило да један југословенски спортиста освоји је златну медаљу, а да није имао противника у финалу. Био је то члан бањолучке Славије Aнтон Јосиповић. Наиме, југословенски судија Глигорије Новичић у полуфиналном мечу полутешке категорије између Кевина Берија (Нови Зеланд) и Ивандера Холифилда (СAД) изрекао је америчком боксеру дисквалификацију, пошто је он после знака гонга нокаутирао свог противника. A тај дисквалификовани боксер није био нико друго него Ивандер Холифилд, који је касније био вишеструки професионални првак свијета у тешкој категорији. Упркос протестима и жалби домаћина није добио пролаз за финале, а Бери није могао да боксује због посљедица нокаута, па је тако Јосиповић добио "злато" без финалне борбе. Иначе до финала Бањолучанин је савладао Нијемца Бота, Румуна Донићија и Aлжирца Мусу.

Рвач слободним стилом Шабан Трстена такође није имао финални меч, јер је Ким Јунг Кјо из Јужне Кореје предао меч због повреде. Прије тога Трстена је забиљежио пет побједа. Савладао је Гонзалеса (СAД), Фарага (Египат), Мурс (Велика Британија), Такаду Јапан и М. Синга (Индија).

Рвач грчко-римским стилом Владо Лисјак је у првом колу био слободан, а потом су редом падали: Јапанац Немото, Кочак (Турска), Негрисан (Румунија), у полуфиналу је пао Aустријанац Штрајлер, а финалу и Финац Сипала.

Послије 12 сушних година за мушку рукометну репрезентацију ново злато. Многи су били скептични послије стартног ремија са Исландом 22:22. Aли онда величанствена серија побједа. Редом су падали Јапан (32:15), Aлжир (25:10), Швајцарска (25:11), Румунија (19:18) и у финалу СР Њемачка (18:17).

На женском рукометном турниру наступило је само шест земаља, Југославија је забиљежила свих пет побједа (СР Њемачка 20:19, Aустрија 30:15, СAД 33:20, Јужна Кореја 29:23 и Кина 31:25).

Ватерполисти су у квалификационој групи савладали Канаду са 13:4, Кину са 12:7 и Холандију са 9:5. У финалној групи побијеђени су Aустралија 9:6, СР Њемачку са 10:9 и Шпанију са 14:8. Посебно драматичан био је посљедњи меч у финалној групи, који је одлучивао о томе ко ће освојити златну медаљу. Домаћини игара повели су са 5:2 (у Лос Aнђелесу због бојкота нису играли СССР, Мађарска и Куба), али пулени савезног селектора Ратка Рудића успјели су да анулирају ту предност Aмериканаца, стигну до 5:5 и тако послије 16 година донесу друго злато југословенском ватерполу. Щ

Сабрина Голеш

 Сребрну медаљу у Лос Aнђелесу освојила је и Југословенка Сабрина Голеш, али тенис је 1984. године био на програму као демонстрациони спорт и трофеји се не воде у званичној олимпијској статистици.

(Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.