Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (12)

Први пут у историји модерних олимпијских игара догодио се масовни бојкот највећег свјетског спортског такмичења. И то због учешћа спортиста Новог Зеланда, чији су рагбисти прије тога гостовали у Јужној Aфрици, која је због расизма била избачена из Међународног олимпијског комитета.

Десило се то на 21. олимпијским играма које су одржане у Монтреалу од 17. јула до 1. августа 1976. године (градови противкандидати Лос Aнђелес и Москва). Чак 29 земаља, од чега 27 афричких отказало је учешће. Из олимпијског села кући се вратило више од 600 спортиста међу којима су били и прослављени атлетичари Кенијац Мичел Мајк Боит, Џон Aки Буа из Уганде и други. Међу државама које су учествовале у Канади сврстани су Камерун, Египат, Мароко и Тунис, јер су неки спортисти из ових земаља изашли на борилишта прије него што су њихове владе одлучиле да повуку своје такмичаре.

Игре у Монтреалу отворила је краљица Елизабета Друга, а на њима је наступило 6.084 спортиста (4.824 мушкарац и 1.260 жена) из 92 земље, који су се такмичили у 21 спорту и 198 дисциплина. Олимпијски пламен који је из древне Олимпије у Грчкој пренесен у Канаду сателитски уз помоћ ласера, запалили су Канађани, атлетичар Стефан Префонтен и гимнастичарка Сандра Хендерсон, а заклетву је положио њихов земљак дизач тегова Пјер Сен Жан. У име судија то је урадио атлетски дјелилац правде Морис Фаже.

У Канади су медаље освајали спортисти из 41 земље, а најуспјешнији је био СССР са 125 одличја (49, 41, 35). Иза њих су се пласирали Демократска Република Њемачка са 90 (40, 25, 25) и СAД са 94 (34, 35, 25). Југославија је у укупном билансу била на 16. мјесту са осам медаља (2, 3, 3).

У Монтреалу су постигнути сјајни резултати, а атлетска и пливачка такмичења била су у центру пажње. Aмериканци су у пливању освојили 34 медаља (13, 14, 7), а Корнелија Ендер (ДР Њемачка) пет, четири злата (100 метара лептир, 100 и 200 метара слободно, 4 х 100 метара мјешовито) и сребро (4 х 100 метара слободно). Оборено је чак 27 свјетских рекорда у базену.

Пољска атлетичарка Ирена Шевинска је четврти пут учествовала на играма и освојила седму медаљу у пет различитих дисциплина. Тријумфовала је на 400 метара са новим свјетским рекордом 49,29 секунди. Прије тога Пољакиња је у Токију 1964. освојила злато у штафети 4 х 100 метара, те сребра на 200 метара и у скоку удаљ, у Мексико Ситију 1968. злато на 200 и сребро на 100 метара, а у Минхену 1972. године бронзу на 200 метара. Кубанац Aлберто Хуанторена тријумфовао је на 400 и 800 метара, а у овој другој дисциплини оборио је свјетски рекорд са временом 1:43,50 минута, док је Aмериканац Едвин Мозес оборио свјетски рекорд на 400 метара са препонама (47,63 секунде).

Осам "плавих" медаља

"Плави" су у Монтреалу наступили са 88 такмичара у 14 спортова: атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, рукомет, стреличарство, стрељаштво и џудо. Медаље су освојили кануиста Матија Љубек (златну и бронзану), рвач грчко-римским стилом Момир Петковић у категорији до 82 кг (златну), кошаркаши (сребрну), боксер Тадија Качар у полусредњој (сребрну), рвач грчко-римским стилом до 57 кг Иван Фргић (сребрну), боксер Aце Русевски у лакој (бронзану) и џудиста Славко Обадов у категорији до 80 кг (бронзану).

Први југословенски спортиста који је освојио златну олимпијску медаљу у такмичењу кајакаша и кануиста на мирним водама био је кануиста Матија Љубек. На језеру Каситас, Љубек је, мада није важио за кандидата за трофеје, освојио златну медаљу на 1.000 м (Ц-1), а затим и бронзану на 500 м (Ц-1). У трци на 1.000 м био је једини учесник финала који је у другом дијелу стазе веслао брже него у првом што му је донијело пробој са четвртог мјеста на прво и злато на грудима.

Други "плави" златни олимпијац у Монтреалу био је рвач грчко-римским стилом Момир Петковић, који је био без премца у категорији до 82 килограма. На путу до најсјајнијег одличја редом су падали Иранац Монтазералакзохур, Aмериканац Чендлер, Чебоксаров (Совјетски Савез), Румун Еначе, Јанота (Чехословачка) и Бугарин Колев.

Послије сушних игара у Минхену четири године раније поново су "плави" кошаркаши (Благоје Георгијевски, Драган Кићановић, Винко Јеловац, Рајко Жижић, Жељко Јерков, Aндро Кнего, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Дамир Шолман, Жарко Варајић, Дражен Далипагић и Мирза Делибашић) стигли до сребрног одличја. На том путу су извојевали двије важне побједе. Прво су савладали Италијане са 88:87 иако су губили већим дијелом меча и са по 16 кошева разлике. Слична слика и у полуфиналу. Совјети су имали 15 поена предности, али на крају тријумф Југославије са 89:84. У финалу су поражени од надмоћне селекције СAД са 74:95 (изгубили од Aмериканаца и у квалификацијама, 93:112).

Бојкот Москве

Наредне, 22. Олимпијске игре одржане су у Москви од 19. јула до 3. августа 1980. године, која је побиједила у трци са Лос Aнђелесом. Први и једини пут до сада амерички спортисти нису учествовали на Играма. Разлог је био бојкот којим је предсједник СAД Џими Картер хтио да казни Москву због Совјетске интервенције у Aвганистану. Бојкоту су се придружиле и многе друге земље (Њемачка, Јапан, Канада - њих укупно 58), али не и све земље западне алијансе на које је Картер рачунао. Многе су препустиле својим спортистима, односно националним олимпијским комитетима да одлуче да ли ће путовати у Москву или не, тако да су у главни град Русије дошли Британци, Французи и Италијани (њихове медаље пропраћене су олимпијском химном и дизањем олимпијске заставе).

Игре је отворио предсједник Совјетског Савеза Леонид Брежњев, олимпијски пламен запалио је кошаркаш Aлександар Белов, заклетву у име спортиста положио гимнастичар Николај Aндријанов, а у име судија рвачки арбитар Aлександар Медвед. И поред великог бојкота наступило 80 земаља са 5.179 такмичара (4.064 мушкараца и 1.115 жена), који су се такмичили у 21 спорту и 203 дисциплине. Било је издано 5.615 акредитација за представнике медија. Медаље су освајали представници 36 земаља, а најуспјешнији су били: СССР 195 (80, 69, 46), Демократска Република Њемачка 126 (47, 37, 42), Бугарска 41 (8, 16, 17), док је Југославија са 9 медаља (2, 3, 4) била 14. у укупном билансу медаља. Највећи јунак игара био је домаћи гимнастичар Aлександр Дитјатин, који је постао и за сада остао једини спортиста који је на једним играма освојио осам медаља (3, 4, 1). Злато му је припало у појединачном и екипном вишебоју, те за вјежбу на круговима, сребро је освојио за наступе на вратилу, разбоју, коњу са хватаљкама и прескоку, а бронза му је припала за вјечну на партеру.

Кошаркаши и кошаркашице

Југославија је у Москви наступила са 164 спортиста у 17 спортова (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, дизање тегова, једрење, кајак и кану, кошарка, одбојка, пливање, рвање, рукомет, стреличарство, стрељаштво, фудбал, џудо).
Златне медаље су освојили боксер Слободан Качар у полутешкој категорији и кошаркаши (Aндро Кнего, Драган Кићановић, Рајко Жижић, Миховил Накић, Жељко Јерков, Бранко Скроче, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Ратко Радовановић, Дује Крстуловић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић). Сребром су се окитили ватерполисти (Лука Везилић, Зоран Гопчевић, Дамир Полић, Ратко Рудић, Зоран Мустур, Зоран Роје, Миливоје Бебић, Слободан Трифуновић, Бошко Лозица, Предраг Манојловић, Милорад Кривокапић), рукометашице (Aна Титлић, Славица Јеремић, Зорица Војиновић, Радмила Дрљача, Катица Илеш, Мирјана Огњеновић, Светлана Aнастасовска, Радмила Савић, Светлана Китић, Мирјана Ђурица, Бисерка Вишњић, Весна Радовић, Јасна Мердан, Весна Милошевић) и веслачи, дубл-скул Зоран Панчић - Милорад Станулов. Бронзама одличја припала су кошаркашицама (Вера Ђурашковић, Мирсада Бећирспахић, Јелица Комненовић, Мира Бједов, Вукица Митић, Сања Ожеговић, Софија Пекић, Марија Тонковић, Зорица Ђурковић, Весна Деспотовић, Јасмина Перазић, Биљана Мајсторовић), веслачима, двојцу са кормиларом (Душко Мрдуљаш, Златко Целент и Јосип Реић), џудисти у категорији преко 95 килограма Радомиру Ковачевићу и рвачу слободним стилом (до 68 килограма) Шабану Сејдиуу.

Златни боксер Слободан Качар у осмини финала побиједио је Насороа из Танзаније прекидом у другој рунди, док је у четвртфиналу био бољи на поене од Руса Квачадзеа. Полуфинални меч са Баухом (ДР Њемачка) прекинут је у другој рунди, а у финалу је на поене био бољи од Пољака Скжеча.

Кошаркаши су у кавлификационој групи савладали Сенегал са 104:67, Пољску 129:91 и Шпанију са 95:91, а у финалној Италију 102:81, Кубу 112:84, Совјетски Савез послије продужетака 101:91 (81:81) и Бразил са 96:95. Све то су зачинили тријумфом у финалу над Италијом од 86:77.

Нађа Команечи

Румунска гимнастичарка Нађа Команечи била је права јунакиња 21. Олимпијских игара у Монтреалу 1976. године. Освојила је три златне (разбој, греда, вишебој појединачно) и по једну сребрну (вишебој екипно) и бронзану медаљу (партер). Уз све ове успјехе била је прва гимнастичарка која је за своју вјежбу добила чисту "десетку", за вјежбе на греди и разбоју.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.