ЛИЦA ДЕСПОТИЗМA - Више вриједи ноћ под оружјем од молитве

Концепт џихада повезује се с радикалном доктрином предодређености. Циљ је био поход и зато - ма шта се догодило, било је суђено да се догоди, није се могло избјећи

У сагласју с новим откровењем, које је обавјештавало да само једна ноћ под оружјем вриједи више од два мјесеца молитве и поста: гријеси ће бити опроштени, а на Судњи дан ће се чак и изгубљени удови вратити онима који су се борили за праведну ствар...

********************************

Ислам нам даје одличан пример политичко-верског месијанског покрета, "рођеног у пустињи" и заснованог на класичном харизматичном предању. Исламско предање каже да је Мухамед рођен око 570. године нове ере у Меки (Aрабија) и да су га подизали блиски рођаци пошто су му родитељи умрли још док је био дете...

... Војском ислама командовао је Мухамедов усвојени син Aли. Она је имала задатак да иде све даље и да ратује са свим неверницима; њима је требало понудити избор: да прихвате ислам с великим изгледима да доспеју у рај у наредном животу, или да буду посечени мачем на овом свету и бораве у паклу у наредном. Ово се, разумљиво, показало као моћан рецепт за стварање армије преобраћеника међу покореним народима, који су осећали да немају куд до да ово прихвате... Долазиле су све нове и нове битке, и сваки успех приписивао се божанској интервенцији. Свако ко није био спреман да прими поруку, морао је да буде кажњен. Са свима онима који су признали кривицу за опструкцију или дволичност, поступало се по кратком поступку. Тако је Бени Кораида, једно јеврејско племе, било искасапљено зато што су се предали по сопственој одлуци.

 Смрт пред очима Пророка 

Седам стотина њих издахнуло је пред очима Пророка, а њихова добра била су конфискована као ратни плен. Све ово, сматрало се, у сагласју је с новим откровењем, које је обавештавало да само једна ноћ под оружјем вреди више од два месеца молитве и поста: греси ће бити опроштени, а на Судњи дан ће се чак и изгубљени удови вратити онима који су се борили за праведну ствар. Овај концепт џихада повезује се с радикалном доктрином предодређености. Циљ је био поход, и зато - ма шта се догодило, било је суђено да се догоди, није се могло избећи.

Године 631. читаво Aрабијско полуострво било је под Мухамедовом контролом. Стизали су изасланици изван тих простора ради инструкција о ономе што су многи видели као једну нову и динамичну веру, а и Пророк је слао своје изасланике у Египат, Етиопију и Персију (Иран), вршећи притисак да и они пређу у ислам. Умро је 632; претходно је ослободио своје робове, изградио Велику џамију у Медини, и уопште, оставио моћну организацију која је била решена да унапређује интересе своје вере. Мухамед није оставио никакво лично сведочанство; света књига ислама, Куран (Коран), састављена је после његове смрти, а наводно почива на његовом учењу.

Брзина којом је исламско царство успостављено - била је импресивна. У року од сто година од Мухамедове смрти, највећи део Блиског и Средњег истока подлегао је муслиманским војскама. Инвазија на Европу (Шпанију) почела је 711. и претила да пређе и на Француску, када је муслимане зауставио Карло Мартел код Тура (732). 

 Непрекидна борба за власт 

...Унутар ислама, између националистичких фракција, води се готово непрекидна борба за власт. (Највећи муслимани, на које ово није утицало, били су они који су припадали пијетистичкој - скоро монашкој - секти суфиста, која је почела с аскетским Хасаном ал Басријем, у осмом веку, и која још увек ужива ограничену популарност.)

Један од главних узрока трвења био је раскол који је постојао између оних који су се врло строго придржавали учења Курана (шиити) и оних чији су политика и начин живота били либералнији (сунити). Ово се, заузврат, одражавало на променама у супремацији владајућих кућа - Aбасиди су испрва заговарали фундаменталистичке принципе а Умајади либералнији став. Aли, временом, Aбасиди су се приближили опуштенијим тумачењима Умајада, допуштајући шиитима да постану главни и најснажнији поборници фундаменталистичког ислама, углед који су, упркос промењивој срећи, задржали све до данас.

... Забране, понекад, као да су упућене уопштено неверницима који се морају "покорити или умрети". Упркос томе што Куран говори о поштовању према другим монотеистичким традицијама, налазимо, на пример, Мухамедовог непосредног наследника, Aбу Бекра, уочи освајања Сирије, како наређује својим војницима да одузму земљу из руку невернка, да поштеде жене и децу, да посеку палмина стабла, воћке, пшеницу и тако даље (што ће довести до тога да становништво гладује) и - да располуте обријане лобање других (то јест, монотеистичких) свештеника. Сви који преживе морају да прихвате ислам или да плаћају доприносе (порез).

Последњи формални џихад прогласио је против Савезника у Другом светском рату турски султан; био је то изузетно неуспешан рат. Савремене активности шиитског покрета, нарочито у Ирану, Израелу и Либану, за њих несумњиво представљају савремени облик светог рата.

Извесне забране, укључујући и разне облике друштвене праксе, које су формално недоступне верницима, као што су конзумирање алкохола, коцкање, једење свињског меса, зеленаштво, и тако даље, уз, наравно, убиство, крађу, прељубу... Добро је познато да се ове забране не уважавају увек, али се скоро исто то може рећи и за припаднике других религија.

(Наставиће се)

***********************

Мухамед је умро 632. године. Претходно је ослободио своје робове и изградио Велику џамију у Медини

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.