LICA DESPOTIZMA - Više vrijedi noć pod oružjem od molitve

Koncept džihada povezuje se s radikalnom doktrinom predodređenosti. Cilj je bio pohod i zato - ma šta se dogodilo, bilo je suđeno da se dogodi, nije se moglo izbjeći

U saglasju s novim otkrovenjem, koje je obavještavalo da samo jedna noć pod oružjem vrijedi više od dva mjeseca molitve i posta: grijesi će biti oprošteni, a na Sudnji dan će se čak i izgubljeni udovi vratiti onima koji su se borili za pravednu stvar...

********************************

Islam nam daje odličan primer političko-verskog mesijanskog pokreta, "rođenog u pustinji" i zasnovanog na klasičnom harizmatičnom predanju. Islamsko predanje kaže da je Muhamed rođen oko 570. godine nove ere u Meki (Arabija) i da su ga podizali bliski rođaci pošto su mu roditelji umrli još dok je bio dete...

... Vojskom islama komandovao je Muhamedov usvojeni sin Ali. Ona je imala zadatak da ide sve dalje i da ratuje sa svim nevernicima; njima je trebalo ponuditi izbor: da prihvate islam s velikim izgledima da dospeju u raj u narednom životu, ili da budu posečeni mačem na ovom svetu i borave u paklu u narednom. Ovo se, razumljivo, pokazalo kao moćan recept za stvaranje armije preobraćenika među pokorenim narodima, koji su osećali da nemaju kud do da ovo prihvate... Dolazile su sve nove i nove bitke, i svaki uspeh pripisivao se božanskoj intervenciji. Svako ko nije bio spreman da primi poruku, morao je da bude kažnjen. Sa svima onima koji su priznali krivicu za opstrukciju ili dvoličnost, postupalo se po kratkom postupku. Tako je Beni Koraida, jedno jevrejsko pleme, bilo iskasapljeno zato što su se predali po sopstvenoj odluci.

 Smrt pred očima Proroka 

Sedam stotina njih izdahnulo je pred očima Proroka, a njihova dobra bila su konfiskovana kao ratni plen. Sve ovo, smatralo se, u saglasju je s novim otkrovenjem, koje je obaveštavalo da samo jedna noć pod oružjem vredi više od dva meseca molitve i posta: gresi će biti oprošteni, a na Sudnji dan će se čak i izgubljeni udovi vratiti onima koji su se borili za pravednu stvar. Ovaj koncept džihada povezuje se s radikalnom doktrinom predodređenosti. Cilj je bio pohod, i zato - ma šta se dogodilo, bilo je suđeno da se dogodi, nije se moglo izbeći.

Godine 631. čitavo Arabijsko poluostrvo bilo je pod Muhamedovom kontrolom. Stizali su izaslanici izvan tih prostora radi instrukcija o onome što su mnogi videli kao jednu novu i dinamičnu veru, a i Prorok je slao svoje izaslanike u Egipat, Etiopiju i Persiju (Iran), vršeći pritisak da i oni pređu u islam. Umro je 632; prethodno je oslobodio svoje robove, izgradio Veliku džamiju u Medini, i uopšte, ostavio moćnu organizaciju koja je bila rešena da unapređuje interese svoje vere. Muhamed nije ostavio nikakvo lično svedočanstvo; sveta knjiga islama, Kuran (Koran), sastavljena je posle njegove smrti, a navodno počiva na njegovom učenju.

Brzina kojom je islamsko carstvo uspostavljeno - bila je impresivna. U roku od sto godina od Muhamedove smrti, najveći deo Bliskog i Srednjeg istoka podlegao je muslimanskim vojskama. Invazija na Evropu (Španiju) počela je 711. i pretila da pređe i na Francusku, kada je muslimane zaustavio Karlo Martel kod Tura (732). 

 Neprekidna borba za vlast 

...Unutar islama, između nacionalističkih frakcija, vodi se gotovo neprekidna borba za vlast. (Najveći muslimani, na koje ovo nije uticalo, bili su oni koji su pripadali pijetističkoj - skoro monaškoj - sekti sufista, koja je počela s asketskim Hasanom al Basrijem, u osmom veku, i koja još uvek uživa ograničenu popularnost.)

Jedan od glavnih uzroka trvenja bio je raskol koji je postojao između onih koji su se vrlo strogo pridržavali učenja Kurana (šiiti) i onih čiji su politika i način života bili liberalniji (suniti). Ovo se, zauzvrat, odražavalo na promenama u supremaciji vladajućih kuća - Abasidi su isprva zagovarali fundamentalističke principe a Umajadi liberalniji stav. Ali, vremenom, Abasidi su se približili opuštenijim tumačenjima Umajada, dopuštajući šiitima da postanu glavni i najsnažniji pobornici fundamentalističkog islama, ugled koji su, uprkos promenjivoj sreći, zadržali sve do danas.

... Zabrane, ponekad, kao da su upućene uopšteno nevernicima koji se moraju "pokoriti ili umreti". Uprkos tome što Kuran govori o poštovanju prema drugim monoteističkim tradicijama, nalazimo, na primer, Muhamedovog neposrednog naslednika, Abu Bekra, uoči osvajanja Sirije, kako naređuje svojim vojnicima da oduzmu zemlju iz ruku nevernka, da poštede žene i decu, da poseku palmina stabla, voćke, pšenicu i tako dalje (što će dovesti do toga da stanovništvo gladuje) i - da raspolute obrijane lobanje drugih (to jest, monoteističkih) sveštenika. Svi koji prežive moraju da prihvate islam ili da plaćaju doprinose (porez).

Poslednji formalni džihad proglasio je protiv Saveznika u Drugom svetskom ratu turski sultan; bio je to izuzetno neuspešan rat. Savremene aktivnosti šiitskog pokreta, naročito u Iranu, Izraelu i Libanu, za njih nesumnjivo predstavljaju savremeni oblik svetog rata.

Izvesne zabrane, uključujući i razne oblike društvene prakse, koje su formalno nedostupne vernicima, kao što su konzumiranje alkohola, kockanje, jedenje svinjskog mesa, zelenaštvo, i tako dalje, uz, naravno, ubistvo, krađu, preljubu... Dobro je poznato da se ove zabrane ne uvažavaju uvek, ali se skoro isto to može reći i za pripadnike drugih religija.

(Nastaviće se)

***********************

Muhamed je umro 632. godine. Prethodno je oslobodio svoje robove i izgradio Veliku džamiju u Medini

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.