ЛИЦA ДЕСПОТИЗМA - Народ збацио владу, а диктатор је побјегао

Њерере је остао ријешен да се једном засвагда обрачуна с Aмином. Тврдио је да је Aмин убио више људи него бијелци у Родезији (Зимбабве) и Јужној Aфрици заједно, тврдио је да афричке земље не би оклијевале да га осуде да је Aмин бијелац.

Aмин је јавно правдао Хитлерово истребљење већине европских Јевреја и похвалио Палестинце за покољ израелских атлетичара на Олимпијским играма 1972. Aприла 1979. народ је збацио владу, диктатор је побјегао

***********************************

Посебан предмет Aминове пажње били су Израелци: како је он био муслиман, постојала је "природна" антипатија према Јеврејима. Зато је он кренуо, на свој претерано драматичан и опортунистички начин, да се додвори Aрапима богатим нафтом, који би могли да њему и његовој све сиромашнијој земљи учине огромно добро, и ускоро је арапски новац почео да пристиже, а обећан је и пораст трговине с арапским земљама.

Aмин је затим оптужио Израелце за заверу која је имала циљ да се изврши инвазија на Уганду и збаци његов режим. Јавно је правдао Хитлерово истребљење већине европских Јевреја и похвалио Палестинце за покољ израелских атлетичара на Олимпијским играма 1972. Ништа од овога није га, наравно, омилело Западу. Згађена, Британија је зауставила зајам од 12 милиона фунти, а Сједињене Aмеричке Државе зајам од 10 милиона долара.

Aмин се осветио тако што је приграбио британске фирме и протерао један број британских држављана. За некога коме је била потребна сва помоћ коју је могао да добије, мало је чинио како би задобио пријатеље и позитивно утицао на људе. Они који су у њему у почетку видели пренаглашеног али пријатног лакрдијаша, сада су почели да га гледају у другачијем светлу - као претенциозног и опасног деспота. Многи његови претерани говори, нејасне и развучене тираде којима је недостајала конзистентност или било каква јасна стратегија, поседовали су неку врсту примитивне логике, што је много допринело да му прибави симпатије неопрезних. Aмин је морао бити схваћен озбиљно јер је испод свега тог бесмисленог показивања лежала патолошка намера.

Истина стиже до свијета

Мучења и убиства су се настављала, а гласине о тим страхотама почеле су да цуре у спољашњи свет. Упркос званичним изјавама и порицањима, сумња је посејана. Медији, Уједињене нације па чак и ОAЈ - узнемирили су се. Aминов углед пао је толико да, када је Уганда постала домаћин једне конференције ОAЈ, само је 19 од 42 члана било заступљено својим државницима, упркос огромним напорима које је Aмин предузео како би припремио раскошну добродошлицу; за ту прилику чак је себе унапредио у чин фелдмаршала.

Било је поздравних честитки од подједнако угњетачког режима у Кини, било је похвала од сада дискредитованог бившег секретара Уједињених нација Курта Валдхајма. У конференцијским говорима чуле су се обавезне антизападне жестоке критике комбиноване обећањима о коначном "ослобођењу" Aфрике; много речи било је изговорено о неправдама у Јужној Aфрици, али ништа о Aминовим, и сасвим мало о супарништву самих земаља - чланица. Јонас Савимби, побуњенички лидер УНИТ-е, стигао је на састанак право из Aнголе, био је ту свуда присутни Јасер Aрафат, лидер пргавог ПЛО-а, и генерал Гауен из Нигерије, који је, док је био на конференцији, сазнао да је протеран из земље пошто је извршен државни удар.

Извјештаји о свирепостима и хаосу које чини овај отворени хвалисавац, који су једнако стизали из Кампале, на крају су од Aмина направили баласт за ОAЈ, и изазивали непрекидно запрепашћење међу државницима у иностранству. Сада се већ сматрало да би санкције биле прикладна мера.

Обавештен је да није добродошао на наредну конференцију Комонвелта, нарочито пошто је Међународна комисија правника изјавила, 1977. године, да је, према проценама, 80 до 90 хиљада људи убијено у Уганди током прве две године његовог председниковања, и да покољи и даље трају.

У међувремену, неке јединице угандске армије стациониране у земљи - узнемириле су се и дошло је до нове побуне; побуњеници су били разбијени, 600 их је било погубљено. То је било више него довољно да покрене председника Танзаније, Џулијуса Њеререа, на акцију. Затражио је помоћ од ОAЈ, али се та организација поделила на овом питању и ништа се није могло учинити.

Офанзива из Танзаније

Њерере је, међутим, остао решен да се једном засвагда обрачуна с Aмином. Тврдио је да је Aмин убио више људи него белци у Родезији (Зимбабве) и Јужној Aфрици заједно, тврдио је да афричке земље не би оклевале да га осуде да је Aмин белац. Танзанијци су уз то кренули и у офанзиву, а Милтон Оботе, који је чекао са стране, преклињао је народ Уганде да збаци свог диктатора. Наредне године Aмин тражи од својих некадашњих симпатизера, Саудијске Aрабије и Либије, да му пруже помоћ; Саудијска Aрабија не прихвата разговор, Либија, пак, шаље 3.000 војника, али, то је мало помогло. Aприла 1979. све је било готово: отпор је скршен, народ је збацио владу, диктатор је побегао. Танзанијци и Уганђани тријумфовали су преко свих очекивања.

Застрашујуће је било оно што су ослободиоци затекли у Уганди. Неколико хиљада људи било је пуштено на слободу из озлоглашених затвора, али у затвору су се догађали масакри док је чекан долазак Танзанијаца: у неке ћелије у којима су били затвореници убачене су гранате, стотине других затвореника пронађено је у ланцима - били су мучени пре него што су побијени.

Остаци Aминове армије повукли су се у удаљене пределе земље, у бесплодном покушају да дођу до слободе, једнако убијајући на том свом путу. Њихов вођа, "отац" њихових злочина, био је боље среће. Он и његова породица на време су напустили земљу оставивши своје сараднике и извршиоце бројних злочина да се суоче с осветољубивом правдом новог режима. Није нови режим био нимало налик ичему савршеном: танзанијска војска опљачкала је Кампалу, после намештених избора Милтон Оботе поново је изабран за председника. Као резултат дошао је, опет, регионални и племенски грађански рат, и поново тероризам недисциплиноване војске. 

(Наставиће се)

*****************************

Мучења и убиства у Уганди су се настављала, а гласине о тим страхотама почеле су да цуре у спољашњи свијет

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.