LICA DESPOTIZMA - Narod zbacio vladu, a diktator je pobjegao

Njerere je ostao riješen da se jednom zasvagda obračuna s Aminom. Tvrdio je da je Amin ubio više ljudi nego bijelci u Rodeziji (Zimbabve) i Južnoj Africi zajedno, tvrdio je da afričke zemlje ne bi oklijevale da ga osude da je Amin bijelac.

Amin je javno pravdao Hitlerovo istrebljenje većine evropskih Jevreja i pohvalio Palestince za pokolj izraelskih atletičara na Olimpijskim igrama 1972. Aprila 1979. narod je zbacio vladu, diktator je pobjegao

***********************************

Poseban predmet Aminove pažnje bili su Izraelci: kako je on bio musliman, postojala je "prirodna" antipatija prema Jevrejima. Zato je on krenuo, na svoj preterano dramatičan i oportunistički način, da se dodvori Arapima bogatim naftom, koji bi mogli da njemu i njegovoj sve siromašnijoj zemlji učine ogromno dobro, i uskoro je arapski novac počeo da pristiže, a obećan je i porast trgovine s arapskim zemljama.

Amin je zatim optužio Izraelce za zaveru koja je imala cilj da se izvrši invazija na Ugandu i zbaci njegov režim. Javno je pravdao Hitlerovo istrebljenje većine evropskih Jevreja i pohvalio Palestince za pokolj izraelskih atletičara na Olimpijskim igrama 1972. Ništa od ovoga nije ga, naravno, omilelo Zapadu. Zgađena, Britanija je zaustavila zajam od 12 miliona funti, a Sjedinjene Američke Države zajam od 10 miliona dolara.

Amin se osvetio tako što je prigrabio britanske firme i proterao jedan broj britanskih državljana. Za nekoga kome je bila potrebna sva pomoć koju je mogao da dobije, malo je činio kako bi zadobio prijatelje i pozitivno uticao na ljude. Oni koji su u njemu u početku videli prenaglašenog ali prijatnog lakrdijaša, sada su počeli da ga gledaju u drugačijem svetlu - kao pretencioznog i opasnog despota. Mnogi njegovi preterani govori, nejasne i razvučene tirade kojima je nedostajala konzistentnost ili bilo kakva jasna strategija, posedovali su neku vrstu primitivne logike, što je mnogo doprinelo da mu pribavi simpatije neopreznih. Amin je morao biti shvaćen ozbiljno jer je ispod svega tog besmislenog pokazivanja ležala patološka namera.

Istina stiže do svijeta

Mučenja i ubistva su se nastavljala, a glasine o tim strahotama počele su da cure u spoljašnji svet. Uprkos zvaničnim izjavama i poricanjima, sumnja je posejana. Mediji, Ujedinjene nacije pa čak i OAJ - uznemirili su se. Aminov ugled pao je toliko da, kada je Uganda postala domaćin jedne konferencije OAJ, samo je 19 od 42 člana bilo zastupljeno svojim državnicima, uprkos ogromnim naporima koje je Amin preduzeo kako bi pripremio raskošnu dobrodošlicu; za tu priliku čak je sebe unapredio u čin feldmaršala.

Bilo je pozdravnih čestitki od podjednako ugnjetačkog režima u Kini, bilo je pohvala od sada diskreditovanog bivšeg sekretara Ujedinjenih nacija Kurta Valdhajma. U konferencijskim govorima čule su se obavezne antizapadne žestoke kritike kombinovane obećanjima o konačnom "oslobođenju" Afrike; mnogo reči bilo je izgovoreno o nepravdama u Južnoj Africi, ali ništa o Aminovim, i sasvim malo o suparništvu samih zemalja - članica. Jonas Savimbi, pobunjenički lider UNIT-e, stigao je na sastanak pravo iz Angole, bio je tu svuda prisutni Jaser Arafat, lider prgavog PLO-a, i general Gauen iz Nigerije, koji je, dok je bio na konferenciji, saznao da je proteran iz zemlje pošto je izvršen državni udar.

Izvještaji o svirepostima i haosu koje čini ovaj otvoreni hvalisavac, koji su jednako stizali iz Kampale, na kraju su od Amina napravili balast za OAJ, i izazivali neprekidno zaprepašćenje među državnicima u inostranstvu. Sada se već smatralo da bi sankcije bile prikladna mera.

Obavešten je da nije dobrodošao na narednu konferenciju Komonvelta, naročito pošto je Međunarodna komisija pravnika izjavila, 1977. godine, da je, prema procenama, 80 do 90 hiljada ljudi ubijeno u Ugandi tokom prve dve godine njegovog predsednikovanja, i da pokolji i dalje traju.

U međuvremenu, neke jedinice ugandske armije stacionirane u zemlji - uznemirile su se i došlo je do nove pobune; pobunjenici su bili razbijeni, 600 ih je bilo pogubljeno. To je bilo više nego dovoljno da pokrene predsednika Tanzanije, Džulijusa Njererea, na akciju. Zatražio je pomoć od OAJ, ali se ta organizacija podelila na ovom pitanju i ništa se nije moglo učiniti.

Ofanziva iz Tanzanije

Njerere je, međutim, ostao rešen da se jednom zasvagda obračuna s Aminom. Tvrdio je da je Amin ubio više ljudi nego belci u Rodeziji (Zimbabve) i Južnoj Africi zajedno, tvrdio je da afričke zemlje ne bi oklevale da ga osude da je Amin belac. Tanzanijci su uz to krenuli i u ofanzivu, a Milton Obote, koji je čekao sa strane, preklinjao je narod Ugande da zbaci svog diktatora. Naredne godine Amin traži od svojih nekadašnjih simpatizera, Saudijske Arabije i Libije, da mu pruže pomoć; Saudijska Arabija ne prihvata razgovor, Libija, pak, šalje 3.000 vojnika, ali, to je malo pomoglo. Aprila 1979. sve je bilo gotovo: otpor je skršen, narod je zbacio vladu, diktator je pobegao. Tanzanijci i Uganđani trijumfovali su preko svih očekivanja.

Zastrašujuće je bilo ono što su oslobodioci zatekli u Ugandi. Nekoliko hiljada ljudi bilo je pušteno na slobodu iz ozloglašenih zatvora, ali u zatvoru su se događali masakri dok je čekan dolazak Tanzanijaca: u neke ćelije u kojima su bili zatvorenici ubačene su granate, stotine drugih zatvorenika pronađeno je u lancima - bili su mučeni pre nego što su pobijeni.

Ostaci Aminove armije povukli su se u udaljene predele zemlje, u besplodnom pokušaju da dođu do slobode, jednako ubijajući na tom svom putu. Njihov vođa, "otac" njihovih zločina, bio je bolje sreće. On i njegova porodica na vreme su napustili zemlju ostavivši svoje saradnike i izvršioce brojnih zločina da se suoče s osvetoljubivom pravdom novog režima. Nije novi režim bio nimalo nalik ičemu savršenom: tanzanijska vojska opljačkala je Kampalu, posle nameštenih izbora Milton Obote ponovo je izabran za predsednika. Kao rezultat došao je, opet, regionalni i plemenski građanski rat, i ponovo terorizam nedisciplinovane vojske. 

(Nastaviće se)

*****************************

Mučenja i ubistva u Ugandi su se nastavljala, a glasine o tim strahotama počele su da cure u spoljašnji svijet

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.