ЛИЦA ДЕСПОТИЗМA - Масовна стријељања, хапшења, логори...

Материјали, како из западних тако и из руских извора, дају прилично јасну представу о којим се бројкама радило у чисткама: ухапшених у СССР-у: осам милиона, у затвору: један милион, по логорима седам-осам милиона (совјетски извори, 1952 дају бројку од 12 милиона), погубљених: један милион

Чувеном маршалу Тухачевском и седморици других виших официра било је суђено јуна 1937. године. Били су осуђени брзо и беспоговорно стријељани

********************************

Чистка армије почела је хашењем и суђењем маршалу Тухачевском, по свему судећи бриљантном иако донекле непокорном команданту, са којим се Стаљин није најбоље слагао још од двадесетих година двадесетог века. Приписало му се да је кључни завереник у мрежи издајника у Врховној команди армије.

Тухачевском и седморици других виших официра било је суђено јуна 1937. били су осуђени брзо и беспоговорно стрељани. У наредних годину или више дана чистка се наставила и била проширена и на морнарицу. Број жртава стално је растао, док на крају није остварен овакав биланс, по совјетским изворима: убијено је 3 од 5 маршала, 13 од 15 армијских команданата, 8 од 9 адмирала флоте, 204 од 243 трупна и дивизијска команданта и 99 од 108 војних политичких комесара (цитирано у Цонљуест, 1990: 450). Сем ових, процењује се, између маја 1937. и септембра 1938. године, 36.761 официр копнених снага и преко 3.000 морнаричких официра било је отпуштено, мада су многи били враћени у службу на почетку "Великог отаџбинског рата" 1941.

Стријељање ваздухопловаца

Тешко да је потребно нагласити да је то имало катастрофалне последице по способност Русије да се супротстави почетном нападу Немачке. Недостатак било какве јасне стратегије допринео је поражавајућим губицима у људству и опреми, које је Русија имала 1941 - 1942. Ипак, то Стаљина није спречило да и даље стреља официре (укључујући и највиши кадар у ваздухопловству) због неефикасности, чак и када грешке ни у ком случају нису биле у целости њиховом кривицом настале.

Карактеристика убијања по уговору је у томе што оно понекад сматра ефикасним елиминисање убица, вероватно зато да се прекрију трагови који воде до оних који наређују убиства. Сличност овога са Стаљиновим чисткама врло је велика. Стаљину, који је увек водио рачуна да се не доведе у директну везу с Терором, и те како је био потребан неко ко би се могао сматрати одговорним за сва ова убиства. Пошто би највећи део прљавог посла био обављен, Стаљин се обраћао агенцији смрти, НКВД-у.

Тајна полиција била је његов инструмент за егзекуцију не само у политичкој и војној сфери, већ исто тако и за ликвидацију непожељних комуниста у иностранству, нарочито у Шпанији. У време када је Терор био на врхунцу, Јагода је већ био разљутио свога господара. Сада је ред дошао и на његовог главног џелата, Јежова. Крајем 1938. била је наименована тајна Комисија да размотри рад НКВД-а и њеног вође. Закључено је да је Јежов више не задовољава; замењен је другим, правим касапином, Лаврентијем Беријом. То је био лош знак, мада Јежов није био ухапшен све до наредног априла, када је оптужен да је умешан у планирање акције за уклањање господара, и за намеру да приграби власт - завера за коју је, у њеној почетној фази, тврдио да ју је сам открио.

Уједињени Стаљинови лични агенти и Беријини "увезени" НКВД-овци из Грузије, бацили су се на задатак да истраже истражитеље. На основу доказа који су били достављени, Јежов и неких 150 његових сарадника и помоћника били су проглашени кривим и погубљени.

Милиони заточених

У то време Запад је сматрао да су ти судски процеси буквално невероватни. Неки су у целости одбацивали њихову аутентичност, други - укључујући и многе значајне писце левичаре и академике - прихватали су их као неопходне. Aли већина посматрача сматрала је да ту ипак мора да има нечега, иза тих бројних оптужби, мада је могуће да су оне биле донекле претеране. Мало је било оних који су, чак и не знајући све чињенице нити обим тих чистки, сматрали да је то цена која се мора платити да би се остварила индустријализација и коначна стабилност и напредак. Роберт Конквест каже да је ова тврдња налик оној о канибализму као једном од начина да се дође до хране богате протеинима - неподношљива цена да би се постигао одређени циљ. У ствари, имајући на уму ниво технолошког развоја Русије пре Првог светског рата, може се тврдити да су се, упркос заосталости зависних сељака и владавини једне круте монархије, потребни стандарди лако могли достићи и без комунистичке револуције.

Данашњи историчари још увек нису сигурни како да окарактеришу Терор. Материјали, како из западних тако и из руских извора, дају нам сада прилично јасну, иако апроксимативну представу о којим се бројкама радило у чисткама: Ухапшених у СССР-у: 8 милиона, у затвору: 1 милион, по логорима: 7-8 милиона (напомена: совјетски извори, 1952. дају бројку од 12 милиона), погубљени: 1 милион

Ове бројке стоје сасвим засебно од оних 20 милиона жртава, по руским изворима, током репресије над сељацима (1929-1933), у коју су вероватно укључени и они који су помрли за време велике глади. Aли, због чега се то догодило?

Да ли је Стаљин био умоболан? Хрушчов је у свом сада познатом експозеу, 1956. три године после Стаљинове смрти, наговестио нешто тако, говорио о њему као "болесном" и "морбидном" (цитирао МцНеал, 1989: 182). Или, да ли су његове акције против Партије, како тврди Рој Медведев, биле брижљиво планиране, прожете и подстицане његовом "невероватном сујетом и жудњом за влашћу... (његовом решеношћу) да има апсолутну контролу, да влада као аутократа без ограничења било које врсте?" (Медведев, 1979: 111).

(Наставиће се)

**************

Стаљин је имао апсолутну контролу и владао као аутократа без ограничења било које врсте

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.