LICA DESPOTIZMA - Masovna strijeljanja, hapšenja, logori...

Materijali, kako iz zapadnih tako i iz ruskih izvora, daju prilično jasnu predstavu o kojim se brojkama radilo u čistkama: uhapšenih u SSSR-u: osam miliona, u zatvoru: jedan milion, po logorima sedam-osam miliona (sovjetski izvori, 1952 daju brojku od 12 miliona), pogubljenih: jedan milion

Čuvenom maršalu Tuhačevskom i sedmorici drugih viših oficira bilo je suđeno juna 1937. godine. Bili su osuđeni brzo i bespogovorno strijeljani

********************************

Čistka armije počela je hašenjem i suđenjem maršalu Tuhačevskom, po svemu sudeći briljantnom iako donekle nepokornom komandantu, sa kojim se Staljin nije najbolje slagao još od dvadesetih godina dvadesetog veka. Pripisalo mu se da je ključni zaverenik u mreži izdajnika u Vrhovnoj komandi armije.

Tuhačevskom i sedmorici drugih viših oficira bilo je suđeno juna 1937. bili su osuđeni brzo i bespogovorno streljani. U narednih godinu ili više dana čistka se nastavila i bila proširena i na mornaricu. Broj žrtava stalno je rastao, dok na kraju nije ostvaren ovakav bilans, po sovjetskim izvorima: ubijeno je 3 od 5 maršala, 13 od 15 armijskih komandanata, 8 od 9 admirala flote, 204 od 243 trupna i divizijska komandanta i 99 od 108 vojnih političkih komesara (citirano u Conljuest, 1990: 450). Sem ovih, procenjuje se, između maja 1937. i septembra 1938. godine, 36.761 oficir kopnenih snaga i preko 3.000 mornaričkih oficira bilo je otpušteno, mada su mnogi bili vraćeni u službu na početku "Velikog otadžbinskog rata" 1941.

Strijeljanje vazduhoplovaca

Teško da je potrebno naglasiti da je to imalo katastrofalne posledice po sposobnost Rusije da se suprotstavi početnom napadu Nemačke. Nedostatak bilo kakve jasne strategije doprineo je poražavajućim gubicima u ljudstvu i opremi, koje je Rusija imala 1941 - 1942. Ipak, to Staljina nije sprečilo da i dalje strelja oficire (uključujući i najviši kadar u vazduhoplovstvu) zbog neefikasnosti, čak i kada greške ni u kom slučaju nisu bile u celosti njihovom krivicom nastale.

Karakteristika ubijanja po ugovoru je u tome što ono ponekad smatra efikasnim eliminisanje ubica, verovatno zato da se prekriju tragovi koji vode do onih koji naređuju ubistva. Sličnost ovoga sa Staljinovim čistkama vrlo je velika. Staljinu, koji je uvek vodio računa da se ne dovede u direktnu vezu s Terorom, i te kako je bio potreban neko ko bi se mogao smatrati odgovornim za sva ova ubistva. Pošto bi najveći deo prljavog posla bio obavljen, Staljin se obraćao agenciji smrti, NKVD-u.

Tajna policija bila je njegov instrument za egzekuciju ne samo u političkoj i vojnoj sferi, već isto tako i za likvidaciju nepoželjnih komunista u inostranstvu, naročito u Španiji. U vreme kada je Teror bio na vrhuncu, Jagoda je već bio razljutio svoga gospodara. Sada je red došao i na njegovog glavnog dželata, Ježova. Krajem 1938. bila je naimenovana tajna Komisija da razmotri rad NKVD-a i njenog vođe. Zaključeno je da je Ježov više ne zadovoljava; zamenjen je drugim, pravim kasapinom, Lavrentijem Berijom. To je bio loš znak, mada Ježov nije bio uhapšen sve do narednog aprila, kada je optužen da je umešan u planiranje akcije za uklanjanje gospodara, i za nameru da prigrabi vlast - zavera za koju je, u njenoj početnoj fazi, tvrdio da ju je sam otkrio.

Ujedinjeni Staljinovi lični agenti i Berijini "uvezeni" NKVD-ovci iz Gruzije, bacili su se na zadatak da istraže istražitelje. Na osnovu dokaza koji su bili dostavljeni, Ježov i nekih 150 njegovih saradnika i pomoćnika bili su proglašeni krivim i pogubljeni.

Milioni zatočenih

U to vreme Zapad je smatrao da su ti sudski procesi bukvalno neverovatni. Neki su u celosti odbacivali njihovu autentičnost, drugi - uključujući i mnoge značajne pisce levičare i akademike - prihvatali su ih kao neophodne. Ali većina posmatrača smatrala je da tu ipak mora da ima nečega, iza tih brojnih optužbi, mada je moguće da su one bile donekle preterane. Malo je bilo onih koji su, čak i ne znajući sve činjenice niti obim tih čistki, smatrali da je to cena koja se mora platiti da bi se ostvarila industrijalizacija i konačna stabilnost i napredak. Robert Konkvest kaže da je ova tvrdnja nalik onoj o kanibalizmu kao jednom od načina da se dođe do hrane bogate proteinima - nepodnošljiva cena da bi se postigao određeni cilj. U stvari, imajući na umu nivo tehnološkog razvoja Rusije pre Prvog svetskog rata, može se tvrditi da su se, uprkos zaostalosti zavisnih seljaka i vladavini jedne krute monarhije, potrebni standardi lako mogli dostići i bez komunističke revolucije.

Današnji istoričari još uvek nisu sigurni kako da okarakterišu Teror. Materijali, kako iz zapadnih tako i iz ruskih izvora, daju nam sada prilično jasnu, iako aproksimativnu predstavu o kojim se brojkama radilo u čistkama: Uhapšenih u SSSR-u: 8 miliona, u zatvoru: 1 milion, po logorima: 7-8 miliona (napomena: sovjetski izvori, 1952. daju brojku od 12 miliona), pogubljeni: 1 milion

Ove brojke stoje sasvim zasebno od onih 20 miliona žrtava, po ruskim izvorima, tokom represije nad seljacima (1929-1933), u koju su verovatno uključeni i oni koji su pomrli za vreme velike gladi. Ali, zbog čega se to dogodilo?

Da li je Staljin bio umobolan? Hruščov je u svom sada poznatom ekspozeu, 1956. tri godine posle Staljinove smrti, nagovestio nešto tako, govorio o njemu kao "bolesnom" i "morbidnom" (citirao McNeal, 1989: 182). Ili, da li su njegove akcije protiv Partije, kako tvrdi Roj Medvedev, bile brižljivo planirane, prožete i podsticane njegovom "neverovatnom sujetom i žudnjom za vlašću... (njegovom rešenošću) da ima apsolutnu kontrolu, da vlada kao autokrata bez ograničenja bilo koje vrste?" (Medvedev, 1979: 111).

(Nastaviće se)

**************

Staljin je imao apsolutnu kontrolu i vladao kao autokrata bez ograničenja bilo koje vrste

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.