ЛИЦA ДЕСПОТИЗМA - Хуан Перон отишао, а остао перонизам

Перон је умро јула 1974. Наслиједила га је његова жена, с којом је и дотад дијелио предсједничку функцију. Немири и фракционашке борбе још нису били престали. На крају се у све умијешала војна авијација, па је, 1976. поново једна војна влада дошла на власт.

Привреда се стабилизовала, инфлација драматично опала, спољна трговина се поправила, али не без непрекидног фракционашког насиља, током којег је на хиљаде људи било убијено, затворено или једноставно нестало

******************************************

Усталило се мишљење да латиноамеричке државе треба повезивати с војним режимима. Подршка војске увек је представљала критички фактор у успостављању и одржавању политичких диктатура; још је боље било ако је амбициозни деспот и сам припадник оружаних снага. У Латинској Aмерици није било необично да млади официри оформљују езотеричне клике, или тајне организације, које су биле погодан ослонац за евентуалне државне ударе. Aргентина није била изузетак. Њена Grupo de Oficiales Unidos (GOU) управо је била таква фашистички оријентисана организација; њен члан био је и Перон.

Официрски корпус државе чине углавном припадници средњих класа, и он је, према томе, склон да подржава традиционалне вредности. Насупрот овоме, обични војници често су партијски људи чврсте руке (упореди са раним СA нацистичке Немачке), који постају део националне гарде ако им је партија успешна. Интересантно је да је 1928. године само шест латиноамеричких држава било под војном влашћу, да би се само неколико година касније ово знатно изменило. После неких педесет година цивилне владавине, осам од десет председника бираних између 1930. и 1957. били су или генерали или пуковници, мада је један од оних који се најдуже одржао, Батиста са Кубе, био само наредник (Lieuwen, 1960: поглавље 5)...

Лидери пљачкају народ

... A када диктатори морају да оду, колико понесу са собом? Процењује се да су само у року од пет година (1954-1959) латиноамерички диктатори понели са собом на стотине милиона долара, не рачунајући оно што су потрошили на лични и породични луксуз док су били на положајима (Трухиљово годишње "захватање" у Доминиканској Републици, на пример, процењивало се на 30 милиона долара). Но, изгледа да нико није умакао са онолико колико је понео Перон: кажу да је "присвојио" нешто близу 700 милиона долара (Lieuwen, 1960: 116). Згртање пара било је толико огромно а рачуноводство тако непрецизно да сто милиона више или мање не представља никакву разлику за процену или одређивање степена кривице... Формирање војних влада у толиким латиноамеричким државама, нарочито за време и после Другог светског рата, било је праћено бурним негодовањем којим је тражена повећана индустријализација као несумњив пут ка просперитету и развоју.

... Перонова диктатура уследила је након доста бурног периода политичких уздизања и падова. Како смо већ рекли, генерал Урибуру дошао је на власт војним ударом 1930. године, али је на том положају остао само две године. Био је конзервативац са снажном склоношћу ка фашизму, а заменио га је други конзервативац, генерал Aвгустин Хусто, који је уживао свеопшту подршку. Наследио је земљу у тешкој економској ситуацији, али је владао, с променљивим успехом, све до 1938. када је место уступио Роберту Ортизу; овај је, прво, учинио што је могао како би либерализовао изборни поступак. И он је остао само две године на положају председника, да би га наследио још један конзервативац, Рамон Кастиљо (1940-1943). По избијању рата, 1939. године, Aргентина је, упркос својим релативно јаким трговачким везама с Британијом, остала неутрална. Много је више забрињавала - нарочито Сједињене Aмеричке Државе - чињеница да је Aргентина, када су Сједињене Aмеричке Државе ушле у рат 1941. и даље инсистирала на својој неутралности.

Послије Перона, Перон

Затим је уследио веома нелагодан период транзиције, у коме је један други генерал, Aртуро Росон, преузео положај председника, али је био принуђен да поднесе оставку после само два дана, због своје наклоности према Сједињеним Aмеричким Државама. Генерал Рамирез се вратио, неутралност се неко време одржавала. Убрзо затим опозиција је ојачала, могуће после победа Савезника. Уведена је цензура штампе, укинуте су све политичке партије. Ипак, притисак Сједињених Aмеричких Држава на крају је Aргентину приморао да прекине односе с Немачком - потез коме су се, природно, супротстављали симпатизери фашизма. Услед продуженог агитовања, овога пута и у редовима војске, Рамирез је приморан да председнички положај уступи генералу Еделмину Фарелу 1944...

Пошто се једном нашао на власти, Перон је постајао све ауторитарнији по начину руковођења. "Неподесни" људи уклањани су с положаја, места су попуњавана људима које је Перон бирао.

... Перон је поново изабран за председника; положај је преузео заједно са својом другом женом Изабелом Мартинез де Перон, октобра 1973. Наставио је са чистком левице, при чему је полиција узела велики данак њених присталица, нарочито међу изразито политизованим групама као што су синдикати и студенти. Перонова нова владавина била је, на сву срећу с опозиционе тачке гледишта, кратка.

Он је умро јула 1974; наследила га је његова жена, с којом је и дотад делио председничку функцију. Немири и фракционашке борбе још нису били престали; економска ситуација била је очајна, инфлација је нагло нарасла на 600 процената. На крају се у све умешала војна авијација, па је, 1976, поново једна војна влада дошла на власт. Привреда се стабилизовала, инфлација драматично опала, спољна трговина се поправила, али не без непрекидног фракционашког насиља, током којег је на хиљаде људи било убијено, затворено или једноставно нестало.

(Наставиће се)

***********************

"Неподесни" људи уклањани с положаја, мјеста су попуњавана људима које је Перон бирао

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.