LICA DESPOTIZMA - Huan Peron otišao, a ostao peronizam

Peron je umro jula 1974. Naslijedila ga je njegova žena, s kojom je i dotad dijelio predsjedničku funkciju. Nemiri i frakcionaške borbe još nisu bili prestali. Na kraju se u sve umiješala vojna avijacija, pa je, 1976. ponovo jedna vojna vlada došla na vlast.

Privreda se stabilizovala, inflacija dramatično opala, spoljna trgovina se popravila, ali ne bez neprekidnog frakcionaškog nasilja, tokom kojeg je na hiljade ljudi bilo ubijeno, zatvoreno ili jednostavno nestalo

******************************************

Ustalilo se mišljenje da latinoameričke države treba povezivati s vojnim režimima. Podrška vojske uvek je predstavljala kritički faktor u uspostavljanju i održavanju političkih diktatura; još je bolje bilo ako je ambiciozni despot i sam pripadnik oružanih snaga. U Latinskoj Americi nije bilo neobično da mladi oficiri oformljuju ezoterične klike, ili tajne organizacije, koje su bile pogodan oslonac za eventualne državne udare. Argentina nije bila izuzetak. Njena Grupo de Oficiales Unidos (GOU) upravo je bila takva fašistički orijentisana organizacija; njen član bio je i Peron.

Oficirski korpus države čine uglavnom pripadnici srednjih klasa, i on je, prema tome, sklon da podržava tradicionalne vrednosti. Nasuprot ovome, obični vojnici često su partijski ljudi čvrste ruke (uporedi sa ranim SA nacističke Nemačke), koji postaju deo nacionalne garde ako im je partija uspešna. Interesantno je da je 1928. godine samo šest latinoameričkih država bilo pod vojnom vlašću, da bi se samo nekoliko godina kasnije ovo znatno izmenilo. Posle nekih pedeset godina civilne vladavine, osam od deset predsednika biranih između 1930. i 1957. bili su ili generali ili pukovnici, mada je jedan od onih koji se najduže održao, Batista sa Kube, bio samo narednik (Lieuwen, 1960: poglavlje 5)...

Lideri pljačkaju narod

... A kada diktatori moraju da odu, koliko ponesu sa sobom? Procenjuje se da su samo u roku od pet godina (1954-1959) latinoamerički diktatori poneli sa sobom na stotine miliona dolara, ne računajući ono što su potrošili na lični i porodični luksuz dok su bili na položajima (Truhiljovo godišnje "zahvatanje" u Dominikanskoj Republici, na primer, procenjivalo se na 30 miliona dolara). No, izgleda da niko nije umakao sa onoliko koliko je poneo Peron: kažu da je "prisvojio" nešto blizu 700 miliona dolara (Lieuwen, 1960: 116). Zgrtanje para bilo je toliko ogromno a računovodstvo tako neprecizno da sto miliona više ili manje ne predstavlja nikakvu razliku za procenu ili određivanje stepena krivice... Formiranje vojnih vlada u tolikim latinoameričkim državama, naročito za vreme i posle Drugog svetskog rata, bilo je praćeno burnim negodovanjem kojim je tražena povećana industrijalizacija kao nesumnjiv put ka prosperitetu i razvoju.

... Peronova diktatura usledila je nakon dosta burnog perioda političkih uzdizanja i padova. Kako smo već rekli, general Uriburu došao je na vlast vojnim udarom 1930. godine, ali je na tom položaju ostao samo dve godine. Bio je konzervativac sa snažnom sklonošću ka fašizmu, a zamenio ga je drugi konzervativac, general Avgustin Husto, koji je uživao sveopštu podršku. Nasledio je zemlju u teškoj ekonomskoj situaciji, ali je vladao, s promenljivim uspehom, sve do 1938. kada je mesto ustupio Robertu Ortizu; ovaj je, prvo, učinio što je mogao kako bi liberalizovao izborni postupak. I on je ostao samo dve godine na položaju predsednika, da bi ga nasledio još jedan konzervativac, Ramon Kastiljo (1940-1943). Po izbijanju rata, 1939. godine, Argentina je, uprkos svojim relativno jakim trgovačkim vezama s Britanijom, ostala neutralna. Mnogo je više zabrinjavala - naročito Sjedinjene Američke Države - činjenica da je Argentina, kada su Sjedinjene Američke Države ušle u rat 1941. i dalje insistirala na svojoj neutralnosti.

Poslije Perona, Peron

Zatim je usledio veoma nelagodan period tranzicije, u kome je jedan drugi general, Arturo Roson, preuzeo položaj predsednika, ali je bio prinuđen da podnese ostavku posle samo dva dana, zbog svoje naklonosti prema Sjedinjenim Američkim Državama. General Ramirez se vratio, neutralnost se neko vreme održavala. Ubrzo zatim opozicija je ojačala, moguće posle pobeda Saveznika. Uvedena je cenzura štampe, ukinute su sve političke partije. Ipak, pritisak Sjedinjenih Američkih Država na kraju je Argentinu primorao da prekine odnose s Nemačkom - potez kome su se, prirodno, suprotstavljali simpatizeri fašizma. Usled produženog agitovanja, ovoga puta i u redovima vojske, Ramirez je primoran da predsednički položaj ustupi generalu Edelminu Farelu 1944...

Pošto se jednom našao na vlasti, Peron je postajao sve autoritarniji po načinu rukovođenja. "Nepodesni" ljudi uklanjani su s položaja, mesta su popunjavana ljudima koje je Peron birao.

... Peron je ponovo izabran za predsednika; položaj je preuzeo zajedno sa svojom drugom ženom Izabelom Martinez de Peron, oktobra 1973. Nastavio je sa čistkom levice, pri čemu je policija uzela veliki danak njenih pristalica, naročito među izrazito politizovanim grupama kao što su sindikati i studenti. Peronova nova vladavina bila je, na svu sreću s opozicione tačke gledišta, kratka.

On je umro jula 1974; nasledila ga je njegova žena, s kojom je i dotad delio predsedničku funkciju. Nemiri i frakcionaške borbe još nisu bili prestali; ekonomska situacija bila je očajna, inflacija je naglo narasla na 600 procenata. Na kraju se u sve umešala vojna avijacija, pa je, 1976, ponovo jedna vojna vlada došla na vlast. Privreda se stabilizovala, inflacija dramatično opala, spoljna trgovina se popravila, ali ne bez neprekidnog frakcionaškog nasilja, tokom kojeg je na hiljade ljudi bilo ubijeno, zatvoreno ili jednostavno nestalo.

(Nastaviće se)

***********************

"Nepodesni" ljudi uklanjani s položaja, mjesta su popunjavana ljudima koje je Peron birao

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.