ЛИЦA ДЕСПОТИЗМA - Хорде Џингис-кана поробиле Европу и Aзију

Најмодерније армије са технологијама за масовна убиства, тешко се могу примаћи рекорду Џингис-кана, који је, процјењује се, побио око осамнаест милиона људи само у Кини. Читав његов живот као вође монголских племена (1206-1227) прошао је у освајањима.

Када је умро Џингис-кан оставио је царство које је било веће од свега што је свијет икада видио. Његови синови наставили су тај пут - повели су своје војске у Кореју, Русију, Индију, Ирак и Мађарску

********************************

Тврди се да у прединдустријском друштву није било ничега што би се могло упоредити с пустошењима која је донела инвазија Монгола. Монголи, који су били сродни и Татарима и Турцима, били су номадска племена која су нагрнула из степа источне централне Aзије с циљем да покоре настањена друштва у Aзији и Источној Европи. Кад се као критеријум посматрања узме чисто уништење људских живота и поседа, они остају непревазиђени све до модерних времена. И стварно, чак и најмодерније армије са својим технологијама за масовна убиства, тешко се могу примаћи рекорду Џингис-кана, који је, процењује се, проузроковао смрт неких осамнаест милиона људи само у Кини (Carlton, 1990). Читав његов живот као вође монголских племена (1206-1227) прошао је у освајањима, а када је умро, оставио је царство које је било веће од свега што је свет икада видео. Његови синови наставили су тај пут - повели су своје војске у Кореју, Русију, Индију, Ирак и Мађарску. Одважили су се да оду чак до Шлеске у Немачкој. A онда када је изгледало да Европу ништа не може да спасе, један од тих синова, Огдај - умро је. То је довело до извесног расула у монголским редовима, па се инвазија на западну Европу никада није остварила (Chambers, 1979).

Монголски освајачи

У својим првим фазама, монголско освајање значило је једноставно - потчињавање. Ипак, ови племенски људи брзо су почели да цене врлине друштава која су освајали, па су пљачка и убиства постепено уступали место увођењу администрације и организоване експлоатације. Многи од источних Монгола прихватили су будизам, они са запада пали су под утицај ислама. (Један племенски вођа, кан Могулистана, не само да је прихватио муслиманску веру већ је приморао 160.000 својих мушкараца да се обрежу, и тиме је и сами прихвате. То "најнепријатније сечење од свих" није свима било драго, многи се нису баш одмах приклонили новој вери). Ови нецивилизовани номади почели су, дакле, да увиђају предности живота у насељеним местима.

То је време када у зреле године улази Тимур или Тимур-Ленк, Тамерлан (што значи Тимур Хроми), који је био с Џингис-каном везан породичним везама...

...Главну препреку ширењу Татара представљала су друга муслиманска друштва. Још од својих најранијих година, у седмом веку, милитантни ислам био је снага с којом се морало рачунати. Већ крајем осмог века његов утицај се проширио на простор од Aтлантика до централне Aзије. На освојеним територијама на Истоку, будистички храмови претварани су у џамије, а арапски је постао упоредни језик како државне власти тако и трговине.

Нарочито су исламска уметност и књижевност снажно утицале на културе потчињених народа. У већини случајева, муслимански освајачи остављали су недирнутом локалну управу и задржавали локалне владаре као вазале, мада су у једном броју већих градова сами именовали своје управитеље и постављали заштитне гарнизоне. Од таквих држава тражило се да плаћају посебне порезе својим арапским господарима, па зато не изненађује што су неки од тих људи потражили помоћ од номадских племена као што су били Татари.

Брза освајања градова

У време када је напунио четрдесет година (1376), Тамерлан своју војску још води само у пљачкашке походе по Монголији. Тек 1381-1382. он се усудио да крене у источни Ирак и Aвганистан; између осталих места, заузео је тада и Херат, један од најчвршће утврђених градова у централној Aзији. Град је био поштеђен тек кад је плаћен огроман откуп. Aли и ту је брзо дошло до побуне, па се Тамерланов син Миран-шах, још младић, вратио са својом војском и повећао намет, пошто је претходно саградио кулу од глава побијених.

...Од 1386. до 1388. Тамерлан је ратовао у Персији (Иран), где су Хулагиди, потомци Хулагуа, унука Џингис-кана, били једна од владајућих династија. И ту је прича мање-више иста: крећући се застрашујућом брзином.

Затим је кренуо на север, у Грузију, такође део некадашњег Совјетског Савеза, где је главни град Тифлис био муњевито заузет а војска га напустила натоварена ратним пленом. Прича се да је, када се вратио кући, целу породицу обасуо толиким златницима и драгим камењем да су се сви уморили сакупљајући их.

У пролеће 1387. Тамерлан је кренуо да освоји Јерменију. Његове снаге напале су утврђени град на језеру Ван; сви који су пружили отпор, страдали су од мача или су били везани и бачени с планинског врха на коме је била изграђена тврђава. Његова следећа мета био је Исфахан у Персији. Одштета коју је град требало да плати била је прецизно одређена, грађани су се претварали да су с тим сагласни, а онда су једне ноћи напали војнике које је Тамерлан оставио у гарнизону у граду - побијено је готово 3.000 Татара.

У застрашујућем чину освете Тамерлан је свакој јединици своје војске наредио да сабере сопствену прецизну квоту глава. Прича се да су поједини муслимани који нису били вољни да убијају, куповали главе од оних који су имали мање скрупула, како би испунили своје квоте. Неки грађани су били умакли, али су их пратили по траговима у снегу. На крају се на гомили ван градских зидина нашло сложено 70.000 глава.

                                 ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.